Raspikuća

Ni posle 20 godina država Srbija ne zna šta poseduje od imovine i kolika joj je vrednost. Državna revizorska institucija saopštila nam je javno ono što smo svi pretpostavljali: Vlada Srbije nema kontrolu raspolaganja sopstvenim nekretninama.

Od ukupno oko šest milijardi dinara koliko je, prema podacima Trezora, država prihodovala od iznajmljivanja stanova, poslovnog prostora i garaža u 2013. godini, samo je 852 miliona stiglo do republičke kase. Ostatak je završio na računima korisnika.

Krivaca je mnogo. Republička direkcija za imovinu, koja brine od državnoj svojini, uprkos mnogim obećanjima još nije napravila jedinstven registar imovine. Deo krivice je i na neodgovornim korisnicima. Gradovi, javna preduzeća i ostali od 1995. godine imaju obavezu da prijave

nepokretnosti koje koriste, ali su oni to pod raznoraznim izgovorima izbegavali da učine. Donošenjem Zakona o javnoj svojini 2011. tako nešto je obesmišljeno. Više nisu imali potrebu da prijavljuju imovinu, jer ono što su do tada koristili prelazi u njihovo vlasništvo.

I pored toga Republička direkcija za imovinu nije uspela da obuzda „ono malo” preostalih korisnika. Revizori su utvrdili da korisnici državne imovine raspolažu nepokretnostima bez saglasnosti Direkcije i vlade. Potom da ne primenjuju tržišne cene prilikom izdavanja, niti su preterano ažurni pri naplati dugova, ne obaveštavaju nikoga o slobodnom prostoru. Drugim rečima, radi ko šta hoće.

Direkcija, na primer, knjiži čak 75 manje nekretnina nego što DIPOS zaista koristi, odnosno daje u zakup.

Poražavajuće je da čak 12 odsto DIPOS-ovih nepokretnosti nije u upotrebi, te ne donose prihod, jer su u veoma lošem stanju iako je to preduzeće dužno da ih održava i renovira.

Kada se tome dodaju neujednačene procene vrednosti nekretnina nedomaćinskom gazdovanju državnom imovinom nema kraja.

Iako još ne zna gde šta ima, svesna činjenice da i nije najbolji gazda država je odlučila da se oslobodi nekih stanova, poslovnih prostora i garaža. Umesto da višak proda na tržištu, pa ko da više, ponudiće ih samo onima koji ih već koriste. Do toga će doći ako poslanici ove nedelje usvoje Predlog zakona o posebnim uslovima prodaje određenih nepokretnosti u svojini Republike.

Zanimljivo je da je isti takav naslov nosio i zakon iz 1999. godine po kojem su državni funkcioneri i biznismeni otkupljivali po povoljnim uslovima poslovne prostore na najatraktivnijim lokacijama.

Ako se uzme u obzir činjenica da su nekretnine izdavane ispod tržišnih cena i da će pri kupovini sadašnji zakupci poslovnog i stambenog prostora imati pravo na 20 odsto popusta, ako su nešto uložili u održavanje – proći će i više nego dobro. Država će opet biti na gubitku, ali ta velika i stara raspikuća ne zna za bolje.