Mekalister ponovo podseća na nemačke uslove

Svih 35 pregovaračkih poglavlja Srbije sa Evropskom unijom podjednako je važno, diplomatski je ponavljao Dejvid Mekalister odgovarajući na više pitanja o skali važnosti problema koje Beograd mora da reši pre otvaranja prvih poglavlja. Ali je ipak uvek potvrđivao ono što se odranije zna – najpre moraju biti otvorena poglavlja 35, 23, 24 i 32. On misli da bi ove godine mogla da se otvore neka od njih (32 – finansijska kontrola, već je spremno, samo ono je „čisto tehničke prirode“ i moralo bi mu se pridodati „neko od ovih većih, možda 35”), ali su potrebni još neki koraci.

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju je na brifingu sa predstavnicima vodećih medija u Srbiji, u organizaciji lista „Danas”, istakao da je pitanje Kosova od ključnog značaja za EU i podsetio na rezoluciju Bundestaga koja zahteva da poglavlje 35 treba da se otvori veoma rano, na početku pregovora. A to, kako je naveo, ne traži samo nemačka vlada nego i vlade nekih drugih članica EU.

Reč je o dokumentu Bundestaga od 27. juna 2013. godine, u kome se nabraja niz uslova Srbiji na putu ka EU. U rezoluciji broj 17/14108 nemačkog saveznog parlamenta kaže se, pored ostalog, da pre dobijanja punopravnog članstva Beograd treba da potpiše pravno obavezujući sporazum s Prištinom. Ovaj ugovor mora da bude sklopljen pre okončanja pristupnih pregovora između Beograda i EU, kaže se u rezoluciji.

U dokumentu se navodi i da se „mora obezbediti da proces normalizacije između Srbije i Kosova bude posebno tretiran u jednom od pregovaračkih poglavlja” i da to poglavlje, zajedno sa temama iz oblasti pravne države, treba da čini težište pristupnih pregovora.
Neki od uslova su i potpuno rasvetljavanje napada na nemačku ambasadu u Beogradu 2008. godine, otvaranje mosta na Ibru u Kosovskoj Mitrovici, stvaranje kosovsko-srpskog saveza opština, održavanje slobodnih i fer lokalnih izbora na Kosovu i nesmetani pristup kosovske pogranične policije i carinskih službenika kopnenim putem do graničnih punktova na severu Kosova.

Neke od ovih stavki su već ispunjene, a neke je juče spomenuo i Dejvid Mekalister, Nemac britanskog porekla, političar u usponu Hrišćansko-demokratske unije Angele Merkel, koju je, inače, u više navrata juče citirao govoreći o izazovima Srbije i regiona na putu evrointegracija. Između ostalog, ponovio je ono što je ona rekla boraveći nedavno u Beogradu, ali obraćajući se i Prištini – vreme je za kompromis. To znači da, recimo, dugoročno rešenje za opštine na severu Kosova ne zavisi samo od Beograda, nego je to pitanje i za Prištinu, napomenuo je Mekalister.

Pozdravivši napredak ostvaren u nastavku dijaloga Beograda i Prištine, Mekalister je rekao da obe strane moraju da pokažu posvećenost i kredibilitet.

„Vreme je za kompromis i blizu smo toga. U interesu je Srbije da na kraju pregovora bude postignut pravno obavezujući sporazum u kojem će Srbija i Kosovo imati konsenzus oko svih prava i odgovornosti”, kazao je Mekalister, navodeći da je svestan da je pitanje zvaničnog priznanja Kosova kontroverzno pitanje u Srbiji.

On je slikovito naveo da je „voz iz Beograda krenuo ka Briselu, ali koliko brzo se kreće i kada će stići zavisi od same Srbije”, predočavajući da su, pored Kosova, još tri oblasti ključne za napredak Srbije – privreda, vladavina prava i regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi. Mekalister je rekao da političke i ekonomske reforme koje je Srbija do sada sprovela zaslužuju najveće poštovanje i ohrabrio Beograd za dalju privatizaciju (u oblasti energetike, transporta i telekomunikacija), reformu javne uprave i poboljšanje učinka pravosuđa.

Navodeći da je Srbija preduzela važne korake u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, on je istakao da je šteta što su oni još široko rasprostranjeni na zapadnom Balkanu. Naveo je i da ne postoji funkcionalna država bez nezavisnog pravosuđa i podsetivši da je prema indeksu slobode štampe Srbija pala sa 55. na 67. mesto, rekao je da su slobodni mediji u temeljima demokratije i to se ne može postići samo usvajanjem medijskih zakona, već i stvaranjem povoljnog okruženja za rad medija, napomenuo je.

„Angažovanje Srbije za unapređenje saradnje na zapadnom Balkanu više je nego dobrodošlo i ceni se“, ukazao je Mekalister, koga, kako je rekao, šest zemalja ovog regiona podseća na Zajednicu uglja i čelika, jer su bili identični ciljevi, ideali – ekonomska saradnja i trajni mir.

Na pitanje da li bi EU mogla da primi svih šest zemalja zapadnog Balkana istovremeno, Mekalister je odgovorio da ne misli da ove države treba posmatrati kao konvoj, nego ih treba pojedinačno sagledavati i suditi o njima na osnovu njihovih dostignuća.

„Ne bi bilo ni u interesu Srbije da se svih šest zemalja istovremeno pridruže EU, jer vi ste znatno ispred drugih zemalja”, uveren je Mekalister, koji je naveo da nije naivan da misli da EU može beskonačno da raste. Kako je dodao, on i njegova politička porodica skeptični su prema pregovorima sa Turskom.

B. Baković

-----------------------------------------

Vojne vežbe sa Rusijom nisu pozitivan signal

Upitan o usaglašavanju Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, Mekalister je rekao da se Srbija usaglasila u brojnim stvarima sa politikom EU, osim o pitanju sankcija prema Rusiji. Srbija ima tradicionalno dobre veze sa Rusijom i mogla bi da igra ključnu ulogu u odnosima Rusije i EU, istakao je Mekalister, ali i dodao da nisu pozitivni signali prema EU to što je Srbija ugostila neke od ljudi iz Rusije koji su pod sankcijama EU ili što sa Rusijom održava vojne vežbe.

-----------------------------------------

Poseta Tirani i istorijske prekretnice

Posete Aleksandra Vučića Tirani i Srebrenici Mekalister je okarakterisao kao „istorijske prekretnice”. Kako je rekao, svi osuđuju napad na premijera Vučića u Potočarima.

„To je bio napad na duh sećanja i pomirenja. Komemoracija u Potočarima trebalo bi da bude mesto za promišljanje, a ne za nasilje”, rekao je i pohvalio izjavu srpskog premijera da uprkos tome ostaje ispružena ruka prema Bosni i Hercegovini i politici mira. Mekalister je pozdravio dolazak članova Predsedništva BiH u Beograd i naveo da to pokazuje interes i želju obe države za regionalnom saradnjom i pomirenjem.

-----------------------------------------

Zid nije održivo rešenje

Mekalister je rekao da je na svakoj zemlji da odluči koje će mere preduzeti da obezbedi svoje granice, ali da ograda ne može biti održivo rešenje i ne doprinosi dobrosusedskim odnosima. On je dodao da Evropa mora da reši probleme koji su doveli do talasa izbeglica i da i Srbija mora da podeli deo tog tereta.

„Sve zemlje snose odgovornost, počev od Turske, Grčke, Bugarske, i shvatam vašu zabrinutost u vezi sa reakcijama političara u Mađarskoj. S obzirom na to da dolazim iz Nemačke, verujem da je rušenje zidova nešto mnogo bolje nego građenje”, rekao je izvestilac Evropskog parlamenta.