Grčka: suvlaki je skuplji ako je posoljen

On našeg dopisnika

Atina – Premijer Cipras je odlučio da „smiri loptu” i promeni dnevni red današnjeg zasedanja parlamenta. Umesto spornih zakona iz sfere penzionih reformi i novih poreza za poljoprivrednike, koji su pretili da ne budu izglasani i dovedu u pitanje opstanak vlade, poslanici će se danas baviti manje opasnom problematikom.

Izglasavanje ova dva zakona, o kojima postoje podeljena mišljenja među poslanicima, ali koji su na spisku obaveznih reformi koje po zahtevu kreditora Atina mora da sprovede, ostavljeno je za kasnije, možda čak posle letnjeg prekida rada parlamenta. Zvanično je saopšteno da vlada u dogledno vreme nema u planu raspisivanje prevremenih izbora i da je sada najvažniji zadatak, kako je izjavila Olga Gerovasili, novi portparol, stabilizacija situacije i postepeno ispunjavanje teških mera koje su prihvaćene kako bi se izbegao najgori scenario.

Teške mere za Grke jesu novi porez na ostvarenu dobit koji je za mnoge proizvode i usluge porastao sa 13 na 23 posto, što je ozbiljno opterećenje za porodični budžet, za malu privredu, restorane, uslužne delatnosti, ali i za gradski, brodski i avionski prevoz... Najviše je problema, pri tome apsurdnih, kod tradicionalnog suvlakija. Prema novim propisima, suvlaki od svinjskog ili pilećeg mesa ima PDV od 13 posto, ali kako se obično soli, dodaje se aleva paprika ili paradajz, ulazi u kategoriju PDV-a od 23 posto. Ugostitelji se hvataju za glavu jer ne znaju kako da objasne kupcima da će umesto 2,40 evra njihov suvlaki koštati skoro tri evra ako ga posole. Naime, so je jedan od proizvoda koji je u kategoriji većeg PDV-a, kao i goveđe meso. U mesarama Grci kupuju samo piletinu i svinjsko meso jer je govedina skuplja 10 odsto. Tako je mleveno svinjsko meso sa PDV-om od 13 procenata, a goveđe ili juneće 23 odsto. Kad su TV ekipe na pijaci pitale mesare šta biva ako neko traži mešano mleveno, odgovor je bio da će cenu odrediti to kog mesa je više.

Žale se krojači, obućari, električari i vodoinstaleri koji kažu da sa PDV-om od 23 posto imaju mnogo manje posla, koji je inače na granici održivosti. Grčki taksisti su pre desetak godina bili „carevi na ulicama” i bukvalno maltretirali mušterije koje su morale da izvikuju pravac u kome idu i zavisile od dobre volje vozača ili smera u kome se on namerio da li će ih povesti. Umesto tri do četiri putnika koje su usput primali kao da su autobus a ne taksi, sada satima stoje prazni na taksi-stanicama. Sa novim cenama i PDV-om od 23 posto, svako će dobro razmisliti da li da zaustavlja taksi vozilo. Jer, distanca koja je pre desetak godina koštala tri evra, sada je 11 evra... Do aerodroma treba spremiti oko 40 evra i dodatnih pet evra ukoliko se vožnja zakazuje unapred.

Poskupeo je brodski prevoz i prema prvim procenama očekuje se da će se broj putnika smanjiti za 30 odsto, preciznije, da će brodske kompanije ove godine izgubiti dva do tri miliona putnika. Na cenu prevoza automobila od ranije je dodavan porez od 23 odsto, ali je sada poskupela putnička karta. Tako, tur-retur prevoz za dvoje u dvokrevetnoj kabini i vozilo do bilo kog udaljenijeg ostrva košta između 400 i 500 evra.

Poskupeće i avio-karte, ali će se stalno uvoditi popusti za noćne letove. Do sada, do 27. jula, kako bi se spasla turistička sezona, domaći „Egijan” je na unutrašnjim letovima nudio karte za 10 evra po pravcu.

Na Zapadu se ponovo pokreću priče da bi Grci mogli da prodaju neko ostrvo i tako se spasu bankrota. Ovakve ironične naslove u nemačkim listovima Grci vrlo bolno primaju i doživljavaju kao posezanje na nacionalni i teritorijalni integritet. Međutim, „sila zakon menja” pa nije nemoguće da se neko od šest hiljada ostrva nađe na famoznom spisku privatizacije iz koje, po dogovoru sa Briselom, grčka vlada treba da dođe do 50 milijardi evra koje će položiti u posebni fond za refinansiranje banaka, otplatu državnog duga i projekte razvoja.

Dakle, ovdašnja TV Skaj prenosi pisanje nemačkog „Bilda” koji je sastavio listu interesantnih nekretnina za privatizaciju gde je uključio plaže, marine, 2.500 zgrada u vlasništvu Ministarstva kulture... Činjenica je, međutim, da su od šest hiljada grčkih ostrva 227 naseljena i da je čak 500 u privatnim rukama. Rasprodaja je počela odavno, samo je sada cena pala.

Atina Onazis je čuveni Skorpios prodala ruskom magnatu, nedavno je ostrvo Sveti Toma za 15 miliona evra kupio Voren Bafet, Džoni Dep je za samo četiri miliona pazario ostrvce u Egeju, više ostrva je u rukama saudijskog suverena i njegove porodice... Još 2008, kada je kriza pritiskala Grčku, nemački mediji su im predlagali da prodaju Krf ili Rodos, što su Grci doživeli kao najveću uvredu. Upravo zato je svaka vlada bila vrlo pažljiva u raspravama na temu privatizacije ostrva, ali, s obzirom na to da ih je mnogo, možda nacija i neće biti baš o svemu detaljno obaveštena.