Oklevetana nafta a poreznik ne odustaje
Nafta je skupa za sve zemlje u svetu koje je kupuju mnogo više od naših 3,5 miliona tona godišnje. Zato ostaje nejasno zašto predstavnici srpske ekonomske vlasti stalno upiru prstom upravo u energetiku, koja je po njima i najveći razlog za moguće povampirenje inflacije.
Tako je i ovog leta. Kažu – ona je najskuplja i ima najveći uticaj na cenovnu stabilnost.
Sve skuplje crno zlato na svetskoj berzi, pa samim tim i česte korekcije cene goriva, po njima, glavni su krivac i za moguće prekoračenje projektovane godišnje inflacije.
Ako je tako, kao što tvrde, kako to da zemljama u okruženju koje takođe kupuju naftu na svetskoj berzi i menjaju cene derivata na svakih 15 dana baš kao i Srbija, crno zlato nije toliki problem? Ujedinjena Evropa ima prosečnu inflaciju od oko dva procenta. A tek Japan. Jedva iznad nule, a kupuje na desetine miliona tona nafte. Kako to da se njihova ostvarena i projektovana inflacija ne razlikuje? Odgovora na ovo pitanje za sada nema, ili ga naše ekonomske vlasti prećutkuju.
Donedavna praksa bivšeg ministra finansija Mlađana Dinkića da inflaciju zauzdava time što neće dozvoljavati poskupljenje goriva takođe se pokazala kao loš potez. Inflaciju nije mogao da zaustavi samo time što je žmurio pred činjenicom da nafta na svetskoj berzi poskupljuje, a kao kolateralnu štetu imao je suve pumpe. Danas je sasvim drugačije. Cene goriva idu, češće gore, ali ređe i dole, u zavisnosti od kretanja na međunarodnoj pijaci sirovog petroleja.
Problem, dakle, nije isključivo u stalnom rastu cene sirove nafte na svetskoj berzi, već u nečem drugom – upornom istrajavanju države da u nesmanjenom obimu sačuva svoja zahvatanja iz cene goriva. Čak i kada je izvesno da time podriva svoju naveliko i naširoko proklamovanu antiinflacionu politiku. Praksa mnogih evropskih zemalja da u vreme skupe sirove nafte smanjuju svoja zahvatanja, a ne da ih, na teret potrošača, podižu kada cena nafte padne, Srbiji kao da nije poznata. A i zašto bi kada su prihodi budžeta mnogo važniji nego činjenica da će inflacija, o kojoj treba da se stara centralna banka, biti koji postotak veća od obećanih 6,5 odsto za ovu godinu.
Vozači u Srbiji danas, u odnosu na početak godine, gorivo plaćaju skuplje za oko 10 dinara po litru. Upravo za toliko su od januara do danas u proseku poskupeli bezolovni i motorni benzin od 95 oktana, dizel i evrodizel.
Cenovnik svedoči da su benzini i dizeli od početka godine do danas poskupeli devet puta, dok je cena naniže išla samo u tri navrata, za oko dinar do dva po litru. Dva puta u januaru i jednom u maju. Iako ni ovih 10 dinara poskupljenja za proteklih sedam meseci za većinu vozača nije mala stavka u budžetu, može se reći da su još i dobro prošli, jer je cena sirove nafte na svetskoj berzi skočila mnogo više.
U januaru je tona sirove nafte tipa "ural", koja se prerađuje u domaćim rafinerijama, koštala 362,42, da bi u junu prosečna cena dostigla čak 502,45 dolara, sa tendencijom daljeg rasta. Tako su domaći vozači u januaru litar bezolovnog motornog benzina od 95 oktana točili po ceni od 78,89, dizel po 64, a evrodizel po 69,69 dinara. Danas za litar "devedesetpetice" moraju da plate 87,83, dizela 74,08, a evrodizela 80,63 dinara.
Država, bez obzira na ova poskupljenja goriva i inflaciju koja je već za prvih sedam meseci 4,8 odsto, svoja zahvatanja u ceni goriva ne dira. Gotovo da su ista i na početku godine i danas. Tako je u januaru na svaki litar benzina država sebi uzimala 32,33, a danas 32,62 dinara. U ceni dizela i evrodizela državna zahvatanja su upola manja i iznose 17,35 dinara.
Prognoze svetskih berzanskih analitičara, nažalost, nisu optimistične. Svi strepe od novih poskupljenja. Otuda i zebnja da bi do kraja godine moglo doći do još nekoliko korekcija cena derivata nafte. Na više, naravno, za pet pa i više dinara po litru. Da li to automatski znači alibi ekonomskim vlastima za moguće prekoračenje planirane stope inflacije za 2007? Možda. Ali država dobro zna recept kako da predupredi takve potrese. Samo treba da ga primeni.