Uz dlaku, Janina!

Turski istraživački novinar Ahmet Sik, koji je proveo godinu dana u zatvoru jer je istraživao Erdoganove veze sa ISIL-om, autor je čuvene rečenice koja je obišla medijsku zajednicu širom sveta: „U Turskoj nisu problem novinari u zatvorima, već oni na slobodi!”

Ovih dana Sik zapadnim novinarima pojašnjava tu svoju tvrdnju: „Cela zemlja je za nas novinare jedan veliki zatvor. Niko ne mora da nas hapsi. Cenzurišemo se sami iz straha od gubitka posla. Kolege pišu ono što njihovi pretpostavljeni očekuju. Novinar koji se zalaže za ljudska prava i za svoja sopstvena prava važi za nekoga ko ide uz dlaku i samo pravi probleme.” Sik kaže u nastavku da je razmišljao da napusti novinarstvo nakon 25 godina karijere, ali je ostao zbog ćerke: „Hoću zbog nje da izveštavam do kraja života, jer ja svakako neću doživeti demokratiju u Turskoj, ali ona možda hoće.”

Slično je i u Crnoj Gori. Jedino što nema, bar ne još, novinara u zatvorima. Ima ubijenih, pretučenih, institucionalno proganjanih, javno linčovanih samo zato jer ,,idu uz dlaku” i, kako kaže Sik, ,,neće da lažu, jer tako nisu vaspitani”.

Posebno je za naše prilike aktuelna tvrdnja koju iznosi turski kolega da nisu problem novinari u zatvoru, već oni na slobodi. Oni koji suprotno od Ahmeta Sika i njemu sličnih, ,,problematičnih” novinara istraživača, idu „niz dlaku”, koji pišu kako njihovi poslodavci nalože, a poslodavci su i ovde, kao u Turskoj, u velikim aranžmanima sa našim Erdoganom i njegovom vladom.

Tragikomično je zvučao nedavni dopis bezimene urednice nekad čuvene TV B 92, koja šalje izvinjenje crnogorskom premijeru, jer im se, eto, omaklo da u treš-programu zvanom „Bulevar” emituju izjavu pevaljke Jami o premijerovim milionima, avionima i kamionima koji su je opsluživali u starim, dobrim, tranzitnim vremenima. Urednica upokojene TV B 92 očito sledi volju vlasnika, izvesnog Grka Kirijakua, koji je svojevremeno otvorio svoj kanal u Crnoj Gori, TV Prva, tako što je podelio kanabe hotela „Maestral” sa crnogorskim Erdoganom. Od tada traje ljubav između Tea i Mila. Teo se umiljava Milu, a zauzvrat, suprotno zakonskim odredbama, reemituje kompletan program iz Beograda, dampinguje cene oglašavanja i zatrpan je oglasima države, bliskih firmi i, naravno, premijerove stranke.

Jedan drugi Grk (nije Drale) Statis na sličan način postrojava dve dnevne novine i dva portala. Niz dlaku, bez problema za „Erdogana” i njegovu vladu. Rezultat te ljubavi nije samo lažljivo i propagandno novinarstvo već i čerupanje državnog budžeta i prirodnih resursa. Milione koje Statis upumpava u propagandu („Pobjeda”, „DN”, „CDM”, „Analitika”) nadoknađuje desetinama miliona koje dobija raznim pogodnostima i diskontovanim cenama bisera crnogorske obale. Grk i njegova azijska braća sa raznih poternica tako postaju gazde od Miločera do Svetog Stefana. Ministar turizma obilazi poslaničke klubove i srčano objašnjava zašto takvom investitoru treba izaći u susret produžavanjem perioda zakupa, snižavanjem cene rente, ucrtavanjem novih objekata usred Miloverske sume itd.

Kad se na sve to doda ružičasta TV i ,,Informer”, onda se stiče kompletna slika o Crnoj Gori po Erdoganovom modelu demokratije. Istina je u zatvoru, laž je na slobodi.

Jedino ko to ne primećuje jeste šefica lokalne kancelarije Oebsa, bivša novinarka Janina. Za razliku od turskog kolege Sika, koji tvrdi da problem novinarstva nije u novinarima po turskim zatvorima, već onima na slobodi, koleginica Janina uporno pokušava da nas ubedi u suprotno. Papagajski ponavlja stereotip Erdoganove propagande po kome su problem u Crnoj Gori novinari, urednici i mediji koji uvek idu uz dlaku i koji zato uvek prave probleme kršeći kodeks i prezumciju nevinosti umesto da kao ona, njen praški drug Ekrem Kusovac i obožavani premijer uživaju u crnogorskim reformama, strateškim investitorima, belosvetskim hohštaplerima i njihovim medijima, to jest propagandi. Ali, lako je Hrebičkovoj. Što bi rekao Čerčil, ona neće živeti ovde, još manje njena deca. Nakon Crne Gore verovatno će dobiti novo dobro plaćeno nameštenje. Borba za demokratiju, kako objašnjava Ahmet Sik, ostaće nama i našoj deci. A Janina će nam u znak podrške slati razglednice sa novih egzotičnih destinacija gde će nastaviti da širi misiju Oebsa. I (ne)slobodu medija.

Direktor „Vijesti“, Podgorica