Kuda ide BiH?

Koje su to države i velike sile zainteresovane da imaju što je moguće veći politički, ekonomski i vojni uticaj u BiH i da li prisustvo jednih remeti namere drugih. I koliko njihovo međusobno preplitanje i nadigravanje zapravo komplikuje ionako složenu situaciju unutar BiH i njen evropski put.

Dosad su se najčešće potencirale analize koje BiH vide kao poligon za odmeravanje snaga zapadnih zemalja, prvenstveno Amerike sa Rusijom, tako što je Republika Srpska strana preko koje Moskva navodno ima uticaj na ovaj prostor, dok FBiH i Sarajevo u sadejstvu sa Turskom drže vodu Amerike. Želju da proširi uticaj, osim Amerike, Rusije, Nemačke i Turske, koja to radi i kroz neskrivenu neoosmansku politiku, pokazuju i druge islamske zemlje – pa čak i teroristička Islamska država, koja je ovaj prostor ucrtala i na mapi kalifata.

Hoće li BiH, koju pod svojom šapom žele među sobom suprotstavljene najmanje tri strane sveta, uključujući i terorističku klicu, smoći snage da dosledno i do kraja odigra evropsku priču? Svojevremeno je upravo to pitanje postavio visoki funkcioner Dodikovog SNSD-a Nebojša Radmanović dok je bio član Predsedništva BiH iz RS, govoreći da Evropa spava ili postavlja neke nove birokratske uslove, dok uticaj drugih zemalja na BiH vrtoglavo raste. Drugi faktori ne spavaju, među njima, osim Turske, i islamski faktor sa terorističkim korenima. Hrvatski mediji, pozivajući se na tajne službe te zemlje tvrde da u BiH živi oko 4.000 ekstremista Islamske države i da u BiH 41 borac dolazi na milion stanovnika, što je jedan od najvećih evropskih proseka.

Takođe, britanski „Miror” označio je nedavno selo Ošve kod Maglaja u BiH kao uporište ekstremističke Islamske države. To je inače samo jedno od mesta na koja se ukazuje da su teroristička uporišta u Federaciji BiH. Novinari iz Srpske posetili su pre nekoliko dana selo Ošve kod Maglaja, gde im je vođa vehabija iz tog sela Izet Hadžić rekao da ukoliko je kriv za odlazak ljudi iz BiH na sirijska ratišta, onda odgovornost za to snosi i bošnjački član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović. „Ako sam ja kriv za to, kriv si i ti, Bakire Izetbegoviću. Vi ste im dali pasoše, lične karte, obezbedili im avion. Vi ste ih ispratili, mahali im. Pa njihova policija ih je pustila da se vrate”, rekao je Hadžić za „Blic”. On kaže da je politička elita Bošnjaka u Sarajevu banda.

„Lažu ljude da nam je bolje u zajedničkoj državi. Srbima bih dao državu i da odmah potpišemo mir na 100 godina”, kaže vođa vehabija. Nedavno su mediji preneli i pismo Bošnjakinje objavljeno na radikalnim portalima u BiH, koja se sa porodicom preselila u Siriju. „Pa šta još treba da bude dokaz vama, koji ste još tamo?! Tamo gde vas ponižavaju. Otvorite oči, progledajte, vreme je. Zar ne vidite da su vukovi gladni, nevernici prljavi, žedni krvi naše muslimanske? Zube su naoštrili. Gaze nas muslimane na svakom mestu. Ali gazimo mi njih još više, uz pomoć Alaha”, naglašava ova Bošnjakinja, kojoj ime nije poznato.

I dok mediji svakodnevno nalaze primere o vezama BiH sa terorizmom, javnost se zanimala i procenama moskovskog dnevnika „Komersant” koji nedavno piše kako je BiH postala nova arena sukoba Rusije i Zapada. Kako navodi ovaj ruski list, BiH je to postala pošto je Moskva podržala održavanje referenduma u RS, a na Zapadu smatraju da je to korak ka otcepljenju Srpske, kako se ne bi dozvolila integracija BiH u EU i NATO.

„Komersant” navodi da je Moskva krenula u odbranu Srba u BiH jer je najpre ambasador Rusije u Sarajevu Petar Ivancov izjavio da niko nema pravo da ignoriše odluku parlamenta RS, a da je posle njega u zaštitu istupilo i rusko ministarstvo spoljnih poslova. „Razmimoilaženja su posledica dubokih neslaganja Rusije i Zapada kada je reč o BiH. U Briselu i Vašingtonu podržavaju njenu integraciju u EU i NATO, zbog čega se trude da povećaju njenu funkcionalnost”, piše „Komersant”, dok pojedini mediji u BiH podršku Moskve referendumu vide kao ruski strateški malj. I dok Ambasada SAD referendum u RS karakteriše kao antiustavan i antidejtonski, ne spava ni „atlantska struja” unutar BiH, koja je pre nekoliko godina kao uslov za aktiviranje Akcionog plana za članstvo u NATO-u (MAP) postavila raspodelu vojne imovine između RS, FBiH i BiH i potom knjiženje perspektivnih vojnih lokacija na Ministarstvo odbrane BiH. Taj posao Republika Srpska uslovila je time da se istim paketom uz vojnu mora rešiti kompletna raspodela državne, to jest imovine koja je nekad pripada Republici BiH, mahom zgrade i drugi objekti.

Raspodela vojne imovine uslov je za članstvo u NATO-u, dok je raspodela preostale državne imovine uslov za zatvaranje kancelarije visokog predstavnika (OHR), zbog čega Srpska ne želi da se ovo pitanje razdvaja. Pre nekoliko dana, međutim, Sud BiH doneo je prvostepenu presudu prema kojoj se Srpskoj, na teritoriji opštine Han Pijesak, oduzimaju nekretnine i zemljište površine 11.000 kvadratnih metara, odnosno vojni poligon i nalaže knjiženje na BiH. Da sve bude sumnjivije, pišu mediji u RS, ova prvostepena presuda je doneta iako još nema zakona o raspodeli vojne imovine na nivou BiH, i tako spada u presedane pravosuđa. Slobodan Radulj, pravobranilac RS, otkriva zanimljivost da je na ročištima, iz nekog razloga, bio i predstavnik NATO-a.