Do 2050. skoro deset milijardi ljudi

No­va pro­jek­ci­ja Svet­ske or­ga­ni­za­ci­je – da će Pla­va pla­ne­ta za 35 go­di­na po­sta­ti dom za 9,7 mi­li­jar­di du­ša – ni­je iz­ne­na­đe­nje, jer se go­di­na­ma pred­vi­đa sta­lan rast po­pu­la­ci­je, po­seb­no na me­ri­di­ja­ni­ma ko­ji su naj­ma­nje sprem­ni za de­mo­graf­sku eks­plo­zi­ju. Čak 28 afrič­kih dr­ža­va udvo­stru­či­će broj ži­te­lja, dok će Ni­ge­ri­ja pre­te­ći SAD i po­sta­ti tre­ća naj­mno­go­ljud­ni­ja ze­mlja po­sle In­di­je i Ki­ne. To zna­či ne­si­gur­nu bu­duć­nost za sto­ti­ne mi­li­o­ne no­vo­ro­đe­nih ko­ji će, sma­tra­ju ana­li­ti­ča­ri, ži­ve­ti u pre­na­tr­pa­nim ča­tr­lja­ma bez vo­de i stru­je. Za­pad ima dru­gi pro­blem: ka­ko da po­ve­ća na­ta­li­tet i uma­nji pri­ti­sak na pen­zi­o­ni si­stem ko­ji ne mo­že da iz­dr­ži fi­nan­si­ra­nje sve ve­će po­pu­la­ci­je sta­rih uz sve ma­nje rad­no spo­sob­nog sta­nov­ni­štva. 

                                                                *    *    *    *

Na Ze­mlji će za 35 go­di­na ži­ve­ti sko­ro de­set mi­li­jar­di lju­di, po­ka­zu­je no­va stu­di­ja Uje­di­nje­nih na­ci­ja (UN), do­da­ju­ći da po­rast bro­ja sta­nov­ni­ka zna­či po­gor­ša­nje već po­sto­je­ćih pro­ble­ma gla­di, be­de i ne­jed­na­ko­sti.

U iz­ve­šta­ju se tvr­di da će sa sa­da­šnje 7,3 mi­li­jar­de sta­nov­ni­ka, svet­ska po­pu­la­ci­ja po­ra­sti na 9,7 mi­li­jar­di do 2050. go­di­ne. I po­red to­ga što pri­rod­ni pri­ra­štaj, uop­šte uzev, opa­da, on je i da­lje ve­o­ma vi­sok u po­je­di­nim, uglav­nom naj­si­ro­ma­šni­jim afrič­kim ze­mlja­ma, pa će do­pri­ne­ti pre­na­se­lje­no­sti pla­ne­te. De­vet ze­ma­lja – In­di­ja, Ni­ge­ri­ja, Pa­ki­stan, DR Kon­go, Eti­o­pi­ja, Tan­za­ni­ja, SAD, In­do­ne­zi­ja i Ugan­da – ob­u­hva­ti­će po­lo­vi­nu ra­sta svet­ske po­pu­la­ci­je. Čak 28 afrič­kih dr­ža­va udvo­stru­či­će broj ži­te­lja, dok će Ni­ge­ri­ja pre­te­ći SAD i po­sta­ti tre­ća naj­mno­go­ljud­ni­ja ze­mlja po­sle In­di­je i Ki­ne. 

Is­tra­ži­va­či UN sma­tra­ju da je ne­vo­lja što po­pu­la­ci­ja ra­ste u ne­raz­vi­je­nim ze­mlja­ma gde skok bro­ja sta­nov­ni­ka ote­ža­va le­če­nje, is­hra­nu i obra­zo­va­nje, stva­ri ko­je su naj­po­treb­ni­je da bi se te na­ci­je iz­vu­kle iz ne­ma­šti­ne. U Ni­ge­ru že­na u pro­se­ku ra­đa sed­mo­ro, a u So­ma­li­ji, Ma­li­ju, Ča­du i dru­gim si­ro­ma­šnim ze­mlja­ma – še­sto­ro de­ce. Po­je­di­ni ana­li­ti­ča­ri sma­tra­ju da će se pa­ro­vi od­lu­či­ti na ma­nje po­ro­di­ce ka­da se uve­re da je ži­vot­ni vek de­ce u nji­ho­vim za­jed­ni­ca­ma pro­du­žen i da je smrt­nost no­vo­ro­đen­ča­di dra­stič­no sma­nje­na. U me­đu­vre­me­nu, u Kon­gu, Ugan­di ili An­go­li že­ne i da­lje ra­đa­ju po še­sto­ro de­ce i Afri­ka će ve­ro­vat­no osta­ti je­di­ni kon­ti­nent sa ve­li­kim de­mo­graf­skim ra­stom i po­sle 2050. go­di­ne. 

„Ove go­di­ne je 34 od­sto že­na re­pro­duk­tiv­ne do­bi u naj­ma­nje raz­vi­je­nim ze­mlja­ma ko­ri­sti­lo kon­tra­cep­ci­ju, dok 22 od­sto njih ni­je ko­ri­sti­lo ni­ka­kvu za­šti­tu upr­kos že­lji da iz­beg­nu trud­no­ću”, pi­še u iz­ve­šta­ju „Iz­gle­di svet­ske po­pu­la­ci­je: re­vi­zi­ja za 2015”, ob­ja­vlje­nom na saj­tu UN.

In­di­ja bi sa sa­da­šnje 1,3 mi­li­jar­de lju­di već za 15 go­di­na mo­gla da do­đe do 1,5 mi­li­jar­di i pre­tek­ne Ki­nu, ko­ja je da­nas dom za 1,4 mi­li­jar­de sta­nov­ni­ka. Stu­di­ja je uzi­ma­la u ob­zir ki­ne­sku po­li­ti­ku jed­nog de­te­ta, ali bi bu­duć­nost mo­gla da bu­de znat­no dru­ga­či­ja ako Pe­king i za­i­sta kra­jem ove go­di­ne, ka­ko je ja­vio „Čaj­na bi­znis njuz”, bu­de do­zvo­lio sva­kom pa­ru da ima dvo­je de­ce. Za­bra­nju­ju­ći po­ro­di­ca­ma da ima­ju vi­še od jed­nog de­te­ta vla­da je spre­či­la „eks­plo­zi­ju sta­nov­ni­štva”, ali je sa­da su­o­če­na sa sve sta­ri­jom po­pu­la­ci­jom i manj­kom rad­no spo­sob­nih gra­đa­na. Ka­ko je pre­neo „Gar­di­jan”, UN pro­ce­nju­ju da će ova ze­mlja do 2050. go­di­ne ima­ti 440 mi­li­o­na dr­ža­vlja­na sta­ri­jih od 60 go­di­na. 

Ipak, dra­ma­ti­čan po­rast se­ni­o­ra pre sve­ga je mu­ka Evro­pe, ko­ja se su­o­ča­va i sa naj­dra­stič­ni­jim pa­dom na­ta­li­te­ta. Ume­sto sa­da­šnjih 738 mi­li­o­na, Sta­ri kon­ti­nent bi do kra­ja ve­ka mo­gao da ima 646 mi­li­o­na du­ša. Že­ne ra­đa­ju jed­no ili dvo­je de­ce ne sa­mo u Evro­pi, već i u Ja­pa­nu, SAD, Ka­na­di i de­li­mič­no u La­tin­skoj Ame­ri­ci, gde je sve te­že is­pla­ti­ti pen­zi­je sta­ri­jim gra­đa­ni­ma. Za 35 go­di­na, vi­še od tre­ći­ne (34 od­sto) Evro­plja­na ima­će vi­še od 60 go­di­na i ni­je ja­sno ka­ko će se odr­ža­ti sa­da­šnji pen­zi­o­ni si­stem uz sta­lan pad sto­pa na­ta­li­te­ta. Usled ne­do­volj­ne rad­ne sna­ge ko­ja mo­že da iz­dr­ža­va ce­lo dru­štvo, Evro­pa će mo­ra­ti ili da skre­še so­ci­jal­na da­va­nja ili da po­ve­ća po­re­ze, pred­vi­đa­ju ana­li­ti­ča­ri. 

Sa dru­ge stra­ne, 41 od­sto afrič­ke po­pu­la­ci­je či­ne de­ca mla­đa od 15 go­di­na, dok sta­nov­ni­ci do­bi od 15 go­di­na do 24 go­di­ne či­ne 19 od­sto dru­štva. Ka­ko oce­nju­ju struč­nja­ci, de­mo­graf­ski rast je lo­ša vest jer će mno­gi gra­đa­ni za­vr­ši­ti u stra­ća­ra­ma bez vo­de i hra­ne.

Zbog stal­nog pri­li­va imi­gra­na­ta iz Afri­ke i sa Bli­skog is­to­ka kao i zbog ve­li­kog bro­ja de­ce ko­je ra­đa­ju, mu­sli­ma­ni će do 2050. či­ni­ti de­set od­sto evrop­ske po­pu­la­ci­je, pred­vi­đa Is­tra­ži­vač­ki cen­tar „Pju”. Isto­vre­me­no će u SAD broj hri­šća­na pa­sti sa 77 na 66 od­sto sta­nov­ni­ka. Gra­đa­ni islam­ske ve­ro­i­spo­ve­sti pre­te­ći će Je­vre­je, ali će i da­lje či­ni­ti re­la­tiv­no ma­li deo ame­rič­kog dru­štva – 2,1 od­sto. 

Na svet­skom ni­vou – mu­sli­ma­ni će pre­te­ći hri­šća­ne do 2070. go­di­ne. Ostva­ri­će ve­ći de­mo­graf­ski rast ne­go bi­lo ko­ji dru­gi ver­ni­ci, pre sve­ga na Bli­skom is­to­ku, u In­di­ji i pod­sa­har­skoj Afri­ci. 

Jelena Ste­va­no­vić

----------------------------------------------------------------

Ni­ge­ri­ja: pe­de­set na jed­nu ku­hi­nju i to­a­let

Do 2030. go­di­ne ova afrič­ka  dr­ža­va ima­će vi­še sta­nov­ni­ka od SAD

(Foto Beta)

Ni­ge­ri­ja će u jed­nom do­me­nu na­po­kon pre­te­ći Sje­di­nje­ne Ame­rič­ke Dr­ža­ve: nad­ma­ši­će ih po bro­ju sta­nov­ni­ka, ko­jih će do 2030. go­di­ne ima­ti vi­še od tri sto­ti­ne mi­li­o­na, što će je uči­ni­ti tre­ćom naj­mno­go­ljud­ni­jom ze­mljom sve­ta. To će sa­mo još vi­še is­ta­ći ono u če­mu će Ni­ge­ri­ja i ta­da za­o­sta­ja­ti za naj­moć­ni­jom si­lom na sve­tu. 

Pre sve­ga, vi­še ži­te­lja će mo­ra­ti da sa­bi­je na da­le­ko ma­nji pro­stor. Ame­ri­ka se „ra­ši­ri­la“ na 9,6 mi­li­o­na kva­drat­nih ki­lo­me­ta­ra, dok Ni­ge­ri­ja ne do­sti­že ni de­set pu­ta ma­nju po­vr­ši­nu. Na njoj se već sa­da ži­vi u uslo­vi­ma to­li­ko go­rim od ame­rič­kih da je po­sled­nje što je toj ze­mlji po­treb­no da iona­ko oskud­ne re­sur­se, ne­do­volj­ne i za sa­da­šnje pri­li­ke, još vi­še is­cep­ka ka­ko bi po­ne­ka mr­vi­ca, i ne mno­go vi­še od to­ga, pri­pa­la sva­kom nje­nom sta­nov­ni­ku.

Čak i glav­nom gra­du La­go­su, gde je ži­vot ne­u­po­re­di­vo lak­ši ne­go u ru­ral­nim de­lo­vi­ma Ni­ge­ri­je, uobi­ča­je­ni su stam­be­ni blo­ko­vi u ko­ji­ma se mno­go­broj­ne po­ro­di­ce sa­bi­ja­ju u so­bič­ci­ma u ka­kve na Za­pa­du ne tr­pa­ju ni naj­o­ko­re­li­je za­tvo­re­ni­ke osim ako ne­će da se iz­lo­že že­sto­kim kri­ti­ka­ma jav­no­sti. U tim zgra­da­ma, ka­ko je pi­sao „Nju­jork tajms”, i po pe­de­set oso­ba de­li ku­hi­nju i to­a­let, pri če­mu mno­ge od ce­vi vi­še ne pro­no­se ni kap vo­de.  Gu­žve su ogrom­ne i na uli­ca­ma, ta­ko da pro­bi­ja­nje od pred­gra­đa do rad­nog me­sta u cen­tru, čak i ka­da uda­lje­nost iz­me­đu ta dva de­la gra­da ni­je na­ro­či­to ve­li­ka, tra­je i po dva do tri sa­ta. Na­ža­lost, po­lo­vi­nu mla­dih u Ni­ge­ri­ji, u do­bi do 24 go­di­ne, uop­šte ne mu­či taj pro­blem jer po­sao ni ne­ma­ju. 

S ob­zi­rom na sve to, mo­žda su je­di­ni ko­ji su mo­gu ra­do­va­ti umno­ža­va­nju ni­ge­rij­ske po­pu­la­ci­je čla­no­vi lo­kal­nog eks­trem­no isla­mi­stič­kog po­kre­ta Bo­ko Ha­ram: oni za svo­ju voj­sku vr­lo ra­do re­gru­tu­ju de­cu.

Vla­sti već du­že od dve de­ce­ni­je po­zi­va­ju na za­sni­va­nje ma­njih po­ro­di­ca, što u pre­vo­du na ni­ge­rij­ske poj­mo­ve zna­či – ne vi­še od če­tvo­ro de­ce. I pre­zer­va­ti­vi se de­le bes­plat­no, ali ni­su po­pu­lar­ni u kul­tu­ri gde se i da­lje sma­tra da je broj de­ce po­ka­za­telj sna­ge i bo­gat­stva mu­škar­ca kao gla­ve ku­će. Za pra­vlje­nje ta­kvog mno­štva po­to­ma­ka, me­đu­tim, po­sto­ji i je­zi­vo ra­ci­o­nal­na ra­ču­ni­ca. Što je vi­še de­ce, ve­će su šan­se da će ne­ko od njih, čak i u ze­mlji gde šan­se za uz­di­za­nje iz si­ro­ma­štva ni­su iz­gled­ne, us­pe­ti da ne uđe u po­ra­znu na­ci­o­nal­nu sta­ti­sti­ku mor­ta­li­te­ta de­ce i da iz­ba­vi se­be i po­ro­di­cu iz be­de.

V. Vukasović

----------------------------------------------------------------

Gu­žva na Ja­vi, osta­la ostr­va po­pu­pra­zna

Mu­ke vla­sti u Dža­kar­ti zbog pro­pa­gi­ra­nja de­mo­grf­ske di­vi­den­de – oče­ki­va­nja da će jefti­na mla­da rad­na sna­ga pri­vu­ći in­ve­sti­to­re

Vi­šak usta ko­je va­lja hra­ni­ti mno­gi bi do­ži­ve­li is­klju­či­vo kao tro­šak, ali su u In­do­ne­zi­ji du­go za to ima­li ter­min ko­ji pri­zi­va do­bru za­ra­du: de­mo­graf­ska di­vi­den­da. Sve do­ne­dav­no, raz­ne po­stav­ke in­do­ne­žan­ske vla­sti su jed­na za dru­gom ra­ču­na­le na to da će mno­štvo mla­de i, s ob­zi­rom na to­li­ku broj­nost i re­la­tiv­no ne­is­ku­stvo, ne­mi­nov­no jef­ti­ne rad­ne sna­ge pri­vla­či­ti in­ve­sti­to­re da do­đu, otvo­re po­go­ne u toj ze­mlji i za­spu je nov­cem. Ali, sa­le u po­ro­di­li­šti­ma su se ši­ri­le ku­di­ka­mo br­že ne­go fa­brič­ki po­go­ni i sa­da je In­do­ne­zi­ja u ne­vo­lji. 

Broj sta­nov­ni­ka ra­ste ne­za­dr­ži­vo. I sto­pa ne­za­po­sle­no­sti me­đu mla­di­ma do 24 go­di­ne već je alar­mant­na, iz­dr­ža­va­nje mno­štva sta­nov­ni­ka sve je te­že a dr­žav­ni stra­te­zi se sad već pri­bo­ja­va­ju mo­guć­no­sti da će In­do­ne­zi­ja do 2050. go­di­ne ima­ti ne sa­mo vi­še od 300 mi­li­o­na, ne­go i či­ta­vih 500 mi­li­o­na ži­te­lja, dvo­stru­ko vi­še ne­go u ovom tre­nut­ku.

Mu­ke su uto­li­ko ve­će što je pri­ti­sak sta­nov­ni­štva iz­u­zet­no ne­rav­no­mer­no ras­po­re­đen. Naj­vi­še lju­di se sja­ti­lo na Ja­vu, dok osta­la in­do­ne­žan­ska ostr­va, ba­rem u po­re­đe­nju s njom, zvr­je po­lu­pra­zna. Za vre­me ču­ve­nog in­do­ne­žan­skog pred­sed­ni­ka Su­har­ta, sto­pa na­ta­li­te­ta je pre­po­lo­vlje­na, ali i da­nas je iz­nad gra­ni­ce pro­ste re­pro­duk­ci­je, one ko­ja ga­ran­tu­je da će broj sta­nov­ni­ka bi­ti odr­ža­van ali da ne­će ska­ka­ti. Ot­ka­ko je u ze­mlju sti­gla de­mo­kra­ti­ja, lju­di su po­sta­li ne­ra­di da se pod­vr­ga­va­ju ogra­ni­če­nji­ma po­put onog Su­har­to­vog za broj de­ce na dvo­je. 

Nje­go­va po­li­ti­ka je ma­kar na tom pla­nu još do­ne­kle ži­va u In­do­ne­zi­ji: za vre­me Su­har­ta su uve­de­ni pr­vi pro­gra­mi sa­ve­ta o pla­ni­ra­nju po­ro­di­ce, što je sa­mo eufe­mi­zam za nje­no svo­đe­nje na ma­nji broj čla­no­va, i za de­lje­nje kon­tra­cep­tiv­nih sred­sta­va. Od 2006. do 2013. go­di­ne, ka­ko pre­na­se­lje­nost sve vi­še pre­ti, dr­ža­va je, pre­ma po­da­ci­ma „Blum­ber­ga”, če­tvo­ro­stru­ko po­di­gla bu­džet za te na­me­ne. Vi­še od 200 mi­li­o­na do­la­ra go­di­šnje iz­dvo­je­no je za obu­ku se­o­skih ba­bi­ca, čak i pre­ko es-em-es po­ru­ka, za ube­đi­va­nje mu­sli­man­skih kle­ri­ka da ohra­bru­ju mu­škar­ce na va­zek­to­mi­ju i slič­ne pro­gra­me. No, u In­do­ne­zi­ji još is­tra­ja­va po­slo­vi­ca „mno­go de­ce, mno­go bla­go­slo­va”.

V. V.