Kako uložiti novac od otpremnine
(Фото Д. Јевремовић)
Spisak onih građana koji će do kraja godine ostati bez posla u državnim službama i preduzećima prelazi 20.000. Svi oni će dobiti otpremnine 200 evra po godini staža, ali za godine provedene samo kod poslednjeg poslodavca. Ma koliki taj iznos bio, ovo je veliki šok i težak trenutak za svaku porodicu koja u ovako teškoj ekonomskoj situaciji ostaje bez jednog mesečnog primanja. Svesni da na tržištu rada nema mnogo mesta i da će mali broj naći posao u privatnom sektoru, većini ne preostaje ništa drugo nego da što racionalnije iskoriste novac koji su dobili za odlazak iz državne službe. Sume nisu velike, ali nisu ni beznačajne, posebno ako se uloži pametno, bilo da je reč o pojedincu bilo o udruživanju i pokretanju zajedničkog biznisa. Najbolje bi mogli da prođu oni koji žive u unutrašnjosti Srbije i koji imaju svoju zemlju na selu, jer u poljoprivredi za recimo pet hiljada evra može da se makar započne ozbiljan posao, a i ova grana je perspektivna i brzo može da se obrne novac. Najteže je službenicima, profesorima, medicinskim radnicima, za koje nema potražnje na tržištu rada, jer ipak bi trebalo biti svestan da pokretanje sopstvenog biznisa koji svi preporučuju, a država stimuliše kroz subvencije, prate velike dažbine koje mogu dobru poslovnu ideju da pretvore u finansijski krah. Rizika sigurno ima, jer reč je o građanima koji su ipak godinama imali sigurnu platu i svoj preduzetnički duh nisu razvijali, međutim to ne znači da su unapred osuđeni na propast – treba pokušati.
Najgora opcija je da novac koji sada dobiju na gomili iskoriste za renoviranje stana, kupovinu bele tehnike, polovnog automobila ili vraćanje starih dugova. Neće mnogo zaraditi čak ni ako im novac bude ležao u banci, jer su prosečne kamate na štednju tek jedan odsto. Jedino ako odluče da kupe municipalne (opštinske) obveznice koje sve više emituju lokalne samouprave mogu da računaju na kamatu od šest odsto. Ni berza nije sigurna, naročito ako se ne razumeju ili nemaju nekoga da ih posavetuje, a u Nacionalnu zapošljavanje mogu da se ponadaju oni koji imaju kvalifikacije za rad u prehrambenoj industriji, IT sektoru, farmaciji i profesori engleskog jezika.
„Politika” je istraživala gde sve može da se uloži novac od otpremnina i koliko košta pokretanje sopstvenog biznisa.
Marijana Avakumović, Jelica Antelj
-------------------------------------------------------------
Mala prodavnica mešovite robe
(potrebno oko 9000 evra)
• iznajmljivanje prostora
– 200 do 500 evra
• renoviranje najmanje 500 evra
• rafovi oko 1000 evra
• rashladna vitrina od 600 evra
(friži deri za piće i mlečne
proizvode obično se dobijaju
besplatno na korišćenje)
• kasa 250 evra
• vaga oko 150 evra
• roba oko 6.000 evra
-------------------------------------------------------------
Najrizičnije – ulaganje u akcije
Nenad Gujaničić iz Vajs brokera kaže da sunajmanje rizične državne hartije od vrednosti koje u poslednjoj godini beleže pad prinosa usled obilja kapitala na svetskim tržištima. Tako godišnji zapisi u evrima nose prinos ispod dva odsto, dok istovetne dinarske hartije nose bruto zaradu neznatno preko šest procenata. Dužničke hartije s dužom ročnošću nose veće prinose te tako petogodišnje dinarske državne obveznice nose prinos od preko deset odsto, dok su petogodišnje obveznice u evrima trenutno sa zaradom ispod pet odsto.
– Sve popularnije municipalne obveznice indeksirane u evrima nose prinos od šest odsto godišnje. Njih emituju lokalne samouprave. Najrizičnije je ulaganje u akcije. Gujaničić savetuje građanima da se drže, najvećih domaćih kompanija, kao što su Naftna industrija Srbije, „Metalac”, „Alfa plam” itd.
A. T.
-------------------------------------------------------------
Pekara
(potrebno oko 17.000 evra)
• oprema oko 14.000 evra
• iznajmljivanje prostora
od 50 kvadrata 500 evra
• repromaterijal 1.500 evra
• bruto zarade za dva zaposlena 1.000 evra
*U ovom slučaju možete da poslujete pod franšizom, postoje razne opcije – od kupovine franšize pa do dogovora sa već poznatim lancem pekara koje nude da opreme ceo prostor, pa da se radi na procenat od svakog prodatog peciva, ovo se pokazalo kao neisplativo u malim sredinama jer često ne ostaje dovoljno novca kojim morate da pokrijete zarade zaposlenih, troškove knjigovođe i rentiranja prostora.
-------------------------------------------------------------
Sigurno ulaganje – u poljoprivredu
(Foto D. Jevremović)
– Jedina izvesna delatnost u kojoj građani mogu da ulože sredstva i budu sigurni jeste poljoprivreda. Naravno, važno je i za koji deo poljoprivrede se odlučuju. S obzirom na to da je reč o malim ulagačima, bitno je da imaju u vidu da ne „stave sva jaja u istu korpu”, odnosno da se ne odlučuju samo za jednu proizvodnju, nego najmanje dve kulture. One mogu biti i u istoj grupi, povrtarstvu, na primer, ali da bude drugačija struktura – kaže za „Politiku” prof. dr Miladin Ševarlić.
Profitabilnost se, smatra on, razlikuje po oblastima, zbog čega je važno dobro razmisliti u koji deo poljoprivrede neko želi da ulaže. Bilo bi dobro da se mali proizvođači udružuju, jer to podrazumeva smanjenje troškova, na primer, repromaterijala na kome na ime većih nabavki može da se uštedi i do 20 odsto.
Na pitanje kako, na primer, u Beogradu da se neko bavi poljoprivredom, s obzirom na uslove i zemljište, Ševarlić kaže da u beogradskim opštinama po periferiji ima mnogo malih parcela za iznajmljivanje koje ne zanimaju velike proizvođače.
– I na pola hektara da gaje cveće, čak i njivsko (van plastenika), može biti profitabilno – kaže naš sagovornik.
On napominje da građani koji nemaju iskustvo u poljoprivredi sredstva mogu da ulože sa nekim ko je već u proizvodnji i da sa tom finansijskom injekcijom naprave profit. To je i prilika da se volontira na nekom gazdinstvu i da se posao brzo nauči.
– Mnogo je važno udruživanje manjih parcela, jer na taj način posao može da se uozbilji i vrlo dobro zaradi – kaže nas sagovornik.
------------------------------------
Gde uložiti novac
1. maline, kupine, borovnice, jagode, šumske jagode
2. povrće na otvorenom
3. žitarice: kukuruz, pšenica, raž, kukuruz kokičar
4. proizvodnja prasića, koza i ovaca, živine (tovni pilići, ćurke, guske, patke...), ukrasne živine, kuniće, paunovi, poniji
5. sakupljanje šumskih plodova i bilja
6. povrće u manjem plasteniku: salata, ljute papričice, autohtone sorte paradajza.
-------------------------------------------------------------
Frizerski salon
(potrebno najmanje 5.000 evra)
(Foto sxc.hu)
• iznajmljivanje prostora
200–600 evra
• dve frizerske stolice 1.000 evra
• šamponjera oko 300 evra
• dva ogledala oko 170 evra
• sto i fotelje oko 300 evra
• dva fena oko 160 evra
• za šampone, farbe i ostale preparate treba izdvojiti oko 1.000 evra
*Potražnja za frizerskim salonima će, prema oceni Unije poslodavaca Srbije, uvek biti velika, ali je problem u Srbiji siva ekonomija, jer ima jako puno frizera koji rade po kućama i stanovima u sivoj zoni i onih koji su završili neke kratke kurseve i tako postali frizeri. Zbog toga su i cene ovih usluga zbog velike nelojalne konkurencije izuzetno niske.
-------------------------------------------------------------
Malo preduzeće
(Foto sxc.hu)
Ulaganja za malo preduzeće koje zapošljava petoro ljudi zavise od delatnosti kojim se to preduzeće bavi kao i od sredine u kojoj se nalazi. U preduzeća koja se bave softver inženjerstvom, veb-dizajnom, izradom aplikacija, pravljenjem igrica, selidbama, taksiranjem, molerskim radovima, čuvanjem starih i dece, pravljenjem i sklapanjem nameštaja ne mora puno novca da se ulaže. U Uniji poslodavaca Srbije upozoravaju da privredni uslovi trenutno nisu u funkciji stimulacije otvaranja novih preduzeća i radnih mesta, jer Uredba o paušalnom oporezivanju propisuje da se porez povećava za 10 odsto za svakog novozaposlenog. Pored toga, poreski sistem je takav da su stope poreza za preduzetnike odnosno one koji obezbeđuju nova radna mesta više u odnosu na poreske stope zaposlenih, a i od 300 evra koje zarade moraju 120 da daju državi.
– Reforma poreskog sistema neophodna je i zbog toga što su iznosi raznih naknada i poreza isti za one koji tek započinju biznis kao za one koji su u biznisu već dugi niz godina. Ovo je loše jer onaj koji pokreće biznis, sav svoj novac ulaže u njega, a počinje da ostvaruje profit tek za dve ili pet godina. Upravo je ovaj period (prvih pet godina) najkritičniji za opstanak pa je zbog toga neophodno u ovim godinama omogućiti određene olakšice u vidu manjeg opterećenja zarada, manjih taksa i naknada koje naplaćuju lokalne samouprave.
-------------------------------------------------------------
Državi najviše
Trošak za registraciju bilo koje firme u APR iznosi od 3.000 do 5.000 dinara.
Da biste, na primer, vodili frizerski salon godišnje morate da obezbedite 171.489 dinara na ime poreza na imovinu, za grejanje, smeće, vodovod i kanalizaciju. Na to treba dodati oko 180.000 dinara za poreze i doprinose za jednog zaposlenog. Isti troškovi onoga ko otvori pekaru koštaće za godinu dana 947.561 dinar, ali bez novca neophodnog za plate.