Tabaković: Ne dam nikom da mi ljulja čamac

– Zatekla sam inflaciju od 12,2 odsto. Danas je ispod dva procenta. Tačnije, 1,9 odsto. Za neke je niska, jer ukazuje na slabu tražnju, ali po mom mišljenju ona ukazuje na drugu bitnu stvar –stabilnost, predvidivost. Da svi koji rade, posluju, planiraju znaju s čim mogu da računaju na godinu-dve, pa i duže. U tome se ogleda kredibilitet monetarne politike. Suština je u poverenju prema potezima i namerima centralne banke, rekla nam je guverner NBS Jorgovanka Tabaković, koja je tačno pre tri godine zakoračila u centralnu banku. Pitali smo je – da li je vreme za podvlačenje crte i svođenje prvih bilansa?

Jeste, kaže. Ne da bi se hvalila ili kudila kao guverner, već da se naprosto vidi šta je NBS kao institucija uradila od onoga što joj je u opisu posla, a to je, pre svega, vođenje računa o stabilnosti cena i zdravlju nacionalne valute.

– Trudili smo se da po svaku cenu izbegnemo efekat takozvane testera inflacije – da jedne godine imamo dva-tri, a već sledeće 10 ili 12 procenata. Mi smo uspeli da inflaciju svedemo na donju granicu ciljane stope i time dokazujemo da ona nije božja kazna ili usud, već ekonomska kategorija s kojom se valja izboriti. Nama je taj posao tim teži, jer je u našim robno-novčanim tokovima tri četvrtine novca u devizama, a onih 25 odsto, na koje svojim merama možemo da utičemo, u dinarima. Ako baš ne bude nekih velikih lomova, poput onog s početka ove godine kada je švajcarska centralna banka iznenada digla ruke od kontrolisanog kursa franka, nadam se da će Srbija i u narednih nekoliko godina imati ne samo relativnu, već i apsolutnu stabilnost cena”, kaže Tabaković i dodaje da je inflacija lane bila 1,7, a krajem 2013. sasvim podnošljivih 2,2 odsto. Te, evropske stope inflacije kazuju da odabrani model antiinflacione politike za sada daje sasvim zadovoljavajuće rezultate.

Sve to, ističe ona, ne bi bilo moguće da u isto vreme nije vođena i veoma odmerena politika kursa dinara. NBS, u skladu sa zakonom, samostalno vodi politiku kursa dinara, a režim kursa utvrđuje uz saglasnost vlade. Ranijih godina NBS je prodavala i po 1,3 milijarde evra da bi obuzdala prekomerne udare na vrednost dinara, ali kurs je, ipak, neumoljivo išao gore. Za neke nedovoljno, za druge – previše.

Od početka ove godine NBS je na deviznom tržištu kupila 650, a prodala svega 120 miliona evra. Pitamo guvernerku – šta se dogodilo?

Dinar je, kaže, od 2010. do danas oslabio 20,2 odsto u odnosu na evro. To „gordo posrtanje” nacionalne valute ima dva perioda. Jedan je do avgusta 2012. godine. Do tada je izgubio čak 18,9 procenata vrednosti. A od tada do danas dodatnih 1,6 procentnih poena.

Odakle takav obrt?

– Rekla bih to metaforički. Mnogi su o deviznom tržištu govorili kao o uzburkanom moru u kojem je teško održati stabilnost broda. Ni govora o moru i brodu. Naše devizno tržište je više plitka reka u kojoj su neki zdušno ljuljali taj naš devizni čamac. Postavili smo „ogradu” i onemogućili ljuljanje tog čamca, zaustavili režirane padove i skokove deviznog kursa. A bilo je – kako i kome zatreba. Moje je da obezbedim što je moguće mirniju reku za sve koji rade, troše i plaćaju... Nisam podlegla pritiscima da pomažem tim „tajnim silama” koje ljuljaju čamac. Kupujemo viškove, a prodajemo devize kada zatreba, ali brižljivo vodeći računa da ni te naše intervencije ne izazovu veće talase. Građani, privreda i banke moraju imati predvidivu budućnost i relativnu stabilnost kursa, jer ako ga pustimo da neobuzdano raste, evo nam za koji mesec i inflacije. Tog vrtloga smo se nekako spasli i ne smemo ga prizivati – rekla je guverner NBS Jorgovanka Tabaković.