Amerikanci dvaput dizali zastavu u Havani

Tek juče pred dolazak u Havanu trojica vremešnih Amerikanaca ispričali su kako su žalili pre pedeset i četiri godine kada su spustili američku zastavu skinuli je sa jarbola, zaključali ambasadu i otišli sa Kube, uvereni da u tu zemlju više nikada neće imati priliku da se vrate. Nekadašnji marinci Džejms Trejsi, Majk Ist i Lari Moris juče su avionom američkog državnog sekretara Džona Kerija ponovo sleteli u Kubu i u roku od nekoliko sati  prisustvovali zvaničnom dizanju, ne jedne, već dve američke zastave. Jedna je dignuta pred novootvorenom ambasadom u centru Havane, na istom mestu gde je pre više od pola veka spuštena, a druga se nešto kasnije zavijorila u kubanskoj rezidenciji američkog šefa misije Džefrija Delaurentisa, gde je priređena repriza simbolične ceremonije, samo sa drugim zvanicama. Prva svečanost je uveličana prisustvom zvaničnog državnog aparata Kube, dok je na „rezervnu” ceremoniju pozvan „civilni i disidentski sektor”.

Ako su Kuba i Amerika najzad, na inicijativu Baraka Obame i Raula Kastra objavljenu još 17. decembra prošle godine, uspostavile diplomatske odnose, to ne znači da je su rešeni sporovi o ulozi Vašingtona u podsticanju disidentskog pokreta u Kubi, ili o uticajima radikalnih „američkih Kubanaca” u Majamiju na predsedničke izbore u Americi i njihovim bezbrojnim akcijama da se sa vlasti skinu prvo Fidel, pa potom i Raul Kastro. Trojica nekadašnjih marinaca su retki, ako ne i jedini živi Amerikanci,  neposredni svedoci zamrzavanja i odmrzavanja veza između dve susedne zemlje. A sa kubanske strane, samo dan pre Kerijevog dolaska, Fidel Kastro je proslavio 89. rođendan u društvu Eve Moralesa i Nikolasa Madura, predsednika Bolivije i Venecuele. Barak Obama nije bio ni rođen trećeg januara 1961. kada je tadašnji predsednik Ajzenhauer prekinuo veze sa komunističkom vladom Fidela Kastra i kada su trojica marinaca nevoljno uklonila američku zastavu sa jarbola u Havani.

U svojoj rođendanskoj kolumni, objavljenoj u „Granmi” , Fidel Kastro ne pominje direktno obnovljene odnose između dve zemlje, ali naglašava da se šteta koju je Vašington uvođenjem embarga naneo Kubi meri milionima dolara.

Vašington još nije ukinuo taj embargo, koji već dvadesetak godina osuđuju sve zemlje Ujedinjenih nacija izuzev SAD i Izraela. Da bi došlo do ukidanja ekonomskih sankcija, sa tim mora prethodno da se složi američki kongres, a male su šanse da se to dogodi, iako većina Amerikanaca podržava normalizaciju odnosa sa Kubom.

Postavljanje ambasadora u Kubi takođe mora da  prođe kroz zeleno svetlo na Kapitol hilu. Od slabe je pomoći logika Baraka Obame da dosadašnja politika SAD nije dala rezultata i da mora da se menja, kad se izborna trka u Americi već zahuktala, a kubanski Amerikanci tu igraju značajnu ulogu.

Džon Keri, prvi američki državni sekretar u poseti Kubi posle 1945. godine, rekao je da će u kratkoj šetnji jednom od centralnih ulica Havane biti u prilici da vidi i čuje šta misle i kako žive obični Kubanci. Da li je to moguće? Da li je igde u inostranstvu ijedan visoki funkcioner SAD imao neposredan, spontani kontakt sa narodnim masama, i to takav da može da im opipa puls.

Havana uz podršku Latinske Amerike zahteva da se što pre ukine ekonomski embargo SAD i da se teritorija oko Gvantanama, gde se nalazi američka vojna baza i čami još stotinak zatvorenika osumnjičenih da su džihadisti, vrati Kubi, dok Vašington očekuje da „Kuba prepusti narodu da demokratski izabere svoju budućnost”.

U međuvremenu, nastala je „globalna trka da se napravi biznis na Kubi pre nego što u nju prodru Amerikanci”, piše londonski „Ekonomist”.

I Baraku Obami se žuri. On bi hteo da bude prvi američki predsednik u novoj eri koji je za svog mandata stupio na tlo Kube. I Raul i Fidel Kastro bi ga rado dočekali, jer, kako je rekao Raul Kastro, „Obama je pošten i iskren čovek”. Ali ne zavisi sve od njega.

Za sada se veliki deo otopljavanja odnosa ogleda samo u simbolima i zastavama. I to je nešto za zakasneli početak ukidanja hladnog rata. Kubanska zastava nadomak Bele kuće dignuta je još pre mesec dana kada je ovoj ceremoniji prisustvovao i kubanski ministar spoljnih poslova. Keri je tek juče mogao da stigne u Havanu pa su tako Amerikanci podigli svoj nacionalni simbol mesec dana kasnije. Ali dva puta.