Nema ko da ugasi URS Mlađana Dinkića

Radikali desetkuju zaposlene, DSS rasprodaje automobile, LDP zbog dugova preselio sedište stranke u jevtini poslovni prostor, članovi Socijaldemokratske unije sastaju se po Srbiji u kafanama...

Ovo su neke od sličica iz života partija koje su ostale pred vratima parlamenta, ujedno i van domašaja državne kase. U preživljavanju iščekujući sledeće izbore i novu šansu da preskoče cenzus od pet odsto, na svojoj koži osećaju poznatu jevrejsku kletvu „dabogda imao pa nemao”.

Većina političkih partija u Srbiji duguje više desetina miliona dinara, a najveći deo potraživanja imaju banke i mediji od kojih su oni uzimali kredite ili su napravljeni velikih troškovi za oglašavanje. I dok parlamentarne stranke, na osnovu Zakona o finansiranju političkih stranaka, srazmerno broju poslanika dobijaju novac iz republičkog budžeta kojim se obezbeđuje koliko-toliko redovan rad stranka, dotle stranke ispod crte žive – na crtu.

Predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Zoran Stojiljković izdvaja dva problema kada je reč o stranačkim dugovima. Prva je kreditno zaduženje, jer su gotovo sve partije uzimale kredite od banaka za prošle parlamentarne izbore 2014. godine. Sada banke traže da im bude vraćena ne samo glavnica već i ne baš povoljne kamate.

„Veći problem su dugovanja privatnim i pravnim licima. Zanimljiv je primer LDP-a, koji u poslednjoj izbornoj kampanji nije uzimao kredite, ali je nagomilao dugove koji su napravljeni prema medijima i marketinškim agencijama. Pitanje je zašto mediji rade kampanje i ulaze u nove aranžmane s političkim partijama koje im nisu izmirile dugovanja za termine na televizijama za izbore 2012. godine”, ističe Stojiljković.

Iako nije uzimala bankarske kredite, najveći minus u kasi, od oko 143 miliona dinara, zabeležila je upravo Liberalno-demokratska partija.

Poraz na izborima 2014. godine i neulazak u Narodnu skupštinu koštao je LDP redovnog finansiranja iz republičkog budžeta, pa su nekoliko meseci kasnije morali da nađu jevtiniji prostor iz kojeg će delovati. Ova partija je zbog velikih dugova napustila svoje sedište, koje se od 2005. godine, kada je osnovana, nalazilo u Siminoj ulici u centru Beograda.

U LDP-u nisu bili raspoloženi da za „Politiku” govore o ovome, pa smo ostali uskraćeni za odgovore na pitanja zašto su napustili prostorije u Siminoj koje su godinama bile sedište stranke, kao i da li su isplatiti dugove za zakup, koji je, prema podacima, mesečno iznosio oko 2.000 evra. Proteklih desetak dana tabloidi su ustanovili da je privatni biznis Čedomira Jovanovića propao i da navodno mesecima ne isplaćuje plate svojim zaposlenima, što je lider LDP-a demantovao.

Liberalno-demokratska partija nije jedina koji je zbog teške finansijske situacije napustila stranačke prostorije. Posle debakla na izborima pre godinu dana, Ujedinjeni regioni Srbije su zbog dugova morali da se isele iz prostorija na Trgu republike za koje su mesečno izdvajali 7.000 evra. Kakvo je stanje dugova u URS-u, danas je vrlo teško saznati, jer ova partija više ne postoji. Kako smo nezvanično saznali od jednog od bivših visokih funkcionera ove partije koji je uhlebljenje našao u državnoj administraciji, URS je navodno vratio ceo iznos kredita podignut u Komercijalnoj banci. Ostali dugovi prema televizijama, kaže naš sagovornik, biće nenaplativa potraživanja.

Težak poraz na izborima i odlazak ispod izbornog cenzusa jedan je od razloga zašto URS više ne postoji – nekadašnji lider Mlađan Dinkić bavi se privatnim biznisom i nema nikakve veze sa strankom koju je osnovao. Ova stranka koja je skoro deceniju kreirala ekonomsku budućnost zemlje, sada više nema funkcionere, prostorije i zaposlene. Njihov račun je u blokadi, ali i dalje formalno postoje jer stranku nema ko da ugasi.

Kako nam je potvrđeno u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, zahtev za brisanje URS-a iz registra još nije podnet, što znači da stranka i dalje postoji kao pravno lice.

A taj zahtev i nekoliko hiljada dinara takse, koliko košta ispis, nema ko da podnese, jer se nekadašnji čelnici URS-a ograđuju od bilo kakvog „nasleđa” regionalista i poručuju da su odavno u drugim političkim i poslovnim pričama.

Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, kaže da ne postoje sankcije za partije koje duguju ili su im računi u blokadi, jer to po zakonu nije zabranjeno, kao što nije ni drugim pravnim licima. Predlaže ograničavanje dozvoljenih troškova izborne kampanje i uvođenje obaveze da finansijska konstrukcija za kampanju za izbore bude zaokružena kada se polažu računi.

-------------------------------------------------------------------

Radikali na minimalcu

Od osnivanja, Srpska radikalna stranka se nikada nije nalazila u težoj ekonomskoj situaciji. Drastično su smanjili broj zaposlenih, koji su na minimalcu, a odavno su prestali da štampaju stranačke novine. Nemanja Šarović, zamenik predsednika SRS-a, kaže da ne mogu da organizuju ništa od izbornih aktivnosti koje su duže od 20 godina sprovodili. U prošloj izbornoj kampanji nisu imali nijedan sekund plaćenog oglasa na bilo kojoj televiziji.

„Nismo imali novca da iznajmimo automobil, u nekim mestima su naši ljudi, trošeći svoj novac, prevozili izborni materijal. Sada kada smo van parlamenta mogu da kažem da te priče kako je neko od članarina skupio 10 miliona evra, koliko košta prosečna izborna kampanja, jesu velika laž. Do tih para je moguće doći samo od bogatih mecena i sponzora, a ne od članarine”, kaže Nemanja Šarović.

-------------------------------------------------------------------

DSS se u Nišu isključio sa daljinskog grejanja

Stranka koja je u martu 2014. prvi put za 22 godine postojanja ostala van parlamenta prodala je tri automobila, drastično smanjila broj zaposlenih i napustila prostorije u Pariskoj ulici u centru Beograda. Sanda Rašković-Ivić, predsednica DSS-a, kaže da su se zbog minusa na računu vratili na funkcionisanje kao na početku parlamentarizma početkom devedesetih godina prošlog veka.

„Kada smo bili parlamentarna stranka imali smo 45 zaposlenih, a danas je taj broj smanjen na svega troje. Nekada smo na osnovu broja mandata dobijali mesečno sedam miliona dinara, a danas ne dobijamo ništa”, ističe Sanda Rašković-Ivić.

Goran Đorđević, predsednik gradskog odbora DSS-a Niša, kaže da imaju finansijskih  poteškoća koje rešavaju jer dobijaju nešto novca na ime odborničkih mesta u lokalnom parlamentu.

„Smanjili smo troškove za telefone i broj zaposlenih. Da ne bismo plaćali visoke račune za grejanje stranačke prostorije smo isključili sa gradske toplane”, rekao je Đorđević.

-------------------------------------------------------------------

Simpatizerka SDU ustupila stan za partijsko sedište

Miloš Adamović, predsednik Socijaldemokratske unije, kaže da su imali stabilan izvor prihoda kada su imali poslanike u Skupštini Srbije. Novac koji su dobijali iz republičke kase koristili su za plaćanje zakupa stranačkih prostorija u Kralja Milana od 1.200 evra.

„Od kada smo van parlamenta, snalazimo se kako znamo i umemo. Nešto malo novca dobijamo od članarine, a prostorije u Kralja Milana smo napustili. Centrala stranke nalazi nam se u privatnom stanu koji nam je ustupila naša simpatizerka koja živi u Kanadi. Naši odbori u Pirotu i Vladičinom Hanu imaju svoje prostorije, a ostali za sastanke zakupljuju vreme u opštinskim prostorijama ili mesnim zajednicama, a ako nemaju para ni za to, onda se politički okupljaju u lokalnim kafanama”, kaže Adamović.