Evropa se ne može razumeti bez čitanja Andrića

Evropa ne može da se stvara preko zajedničke banke, na jedinstvenoj valuti ili birokratiji a da zapostavi svoju suštinu, svoje duhovne vrednosti i kulturu, kaže za „Politiku“  Mersedes Monmani, španska književna kritičarka, čija je originalna knjiga literarnih eseja posvećena piscima Evrope prošlog i ovog veka postala izdavački hit ove godine na Iberijskom poluostrvu.

„Ako govorimo o ekonomiji, pričamo stalno o nečemu što nas razdvaja“, a Monmani je u „Granicama Evrope“ napravila jedinstveni književni atlas, u kome je, na hiljadu i petsto stranica oslikala duhovni prostor Starog kontinenta. Samo se po sebi razume da se kultura ne zaustavlja na veštačkim granicama Evropske unije, a Monmani to dokazuje izborom od 318 pisaca među kojima je po nekoliko desetina književnika sa Balkana, Rusije, Turske i Izraela, sa prostora koje smatra evropskijim od geografskog središta.

Ivo Andrić, Danilo Kiš, Aleksandar Tišma, iz Srbije, Miroslav Krleža, Predrag Matvejević, Dubravka Ugrešić i Slavenka Drakulić iz Hrvatske, i Aleksandar Hemon, Sarajlija koji se u ratnom vihoru našao u Čikagu i tu nastavio da piše na engleskom jeziku postigavši veliki uspeh u SAD… to su neki od pisaca iz bivše Jugoslavije koje je uvrstila u duhovne međaše evropskog kulturnog prostora. Jer, kako kaže, i pri tome parafrazira reči bivšeg socijalističkog premijera Španije Felipea Gonzalesa, „Evropa se može zaista razumeti ako se pročita Andrićeva „Na Drini Ćuprija”.

Svetski političari bi objektivnije prosuđivali o ratovima u bivšoj SFRJ, donosili bi razumnije zaključke i odluke da su bili upoznati sa Andrićevim delom. U literarnom smislu, Monmani ubraja Andrića  među pet najboljih stilista dobitnika Nobelove nagrade u dvadesetom veku. Pojedini kritičari zameraju joj da je precenila značaj Danila Kiša, ali Monmani smatra da je doprinos Kiša u „za literaturu centralne Evrope jednaka onoj koju je prouzrokovao Džejms Džojs u anglosaksonskoj ili Kafka u germanskoj kulturi”.

O svom prijateljstvu sa Klaudijom Magrisom, velikim italijanskim književnikom, esejistom i putopiscem, Monmani nam je pričala kada je nedavno boravila u Beogradu, pošto je prethodno posetila naše manastire, Viminacijum, Andrićgrad, Kotor… slivove desetak reka Balkana. Prirodno je da Klaudio Magris piše predgovor za ovu knjigu i što joj to daje dodatnu vrednost. Pisac velike priče o Evropi na obalama Dunava od „Crne šume” do Crnog mora, o kulturama koje nastaju na njegovim obalama, istoriji i ljudima, poredi Mersedesin stil sa sokolovim laganim i munjevitim letom. Sokolovo oko vidi ono što drugi previđaju, ali svoju oštrovidost ne koristi da ugrabi plen kako to čine bezobzirni predatori.

Naslovna strana knjige "Granica Evrope"

Ona se, priča Magris, zaljubljuje i predaje u ono što pronalazi. Uz entuzijazam i strast, pisac Dunava svojoj mlađoj koleginici pripisuje oštrinu u presuđivanju, bratsku bliskost, analitičku inteligenciju i retko poznavanje, široke lepeze savremene književnosti. To je „harmonična i poetska knjiga, a istovremeno duhovni atlas, literarna geografija, knjiga o kulturnoj geopolitici”.

Knjigu je u Španiji izdala „Galaksija Gutenberg”, i to je bio hrabar i rizičan poduhvat, jer retko ko je danas spreman da odštampa i ukoriči 1.500 stranica. Pokazalo se da je Gutenberg bio u pravu i knjiga se rasprodala već na velikom sajmu u Madridu pre nekoliko meseci.

„Nije mi bilo lako da od hiljada pisaca koje sam pročitala i o kojima sam pisala tokom četrdeset godina mog profesionalnog rada izaberem samo tri stotine. Ali imala sam obzira prema izdavaču i drago mi je što se i njima isplatilo. Danas se malo čita, a još me više brine što se retko bira dobra književnost. Loša literatura izaziva zavisnost. Kad počneš da čitaš bezvredne knjige, ti postaješ narkoman, i ne možeš da staneš”, priča nam Mersedes Monmani.

Lični vodič za književno putovanje Evropom počinje nordijskim poglavljem „Šumama fjordovima i jezerima”, sa norveškim piscem Kjelom Askildsenom, švedskim rediteljem i autorom Ingmarom Bergmanom, tu su i Knut Hamsun, Lars Gustavson. Završava se „Na obalama Bosfora” Orhanom Pamukom.

Između ova dva geografska pola smešteno je još mnogo literarnih saputnika Mersedes Monmani koji sa njom prolaze vremeplovom dvadesetog veka „natopljenim ratnim užasima, remek-delima književnosti i fantastičnim kulturnim dinamizmom”. Monmani nas poziva da uživamo u Stendalu, Čehovu, Mopasanu, Stefanu Cvajgu, Pesoi, Milanu Kunderi, ili pak francuskom Orvelu, Mišelu Uelbeku…

Biljana Isailović, naš vrsni književni prevodilac, ovog leta je počela da prelistava „Granicama Evrope” koju joj je poklonila Mersedes Monmani. Iluzorno bi bilo očekivati od bilo kog našeg izdavača u ovoj besparici da se upusti u naručivanje prevoda svih hiljadu i pet stotina stranica ovog dela. Ali, bilo bi dragoceno da se proberu pojedini eseji i da skraćeni književni atlas Evrope postane dostupan i našim čitaocima.

Španske pisce Monmani je namerno izostavila ovoga puta, jer bi joj za eseje o književnicima iz njene domovine trebalo bar još isto toliko papira koliko je već ispisala. Kritičarka, jedna od retkih koja u Španiji sa strašću proučava velike književnosti malih zemalja, ostavila je književnike iz Španije i Latinske Amerike za neki drugi put.