Azil na teritoriji cele EU
Evropa se nalazi pred generacijskim poduhvatom: suočavamo se s talasom izbeglica neviđenih razmera koje beže od političkog progona i rata. Mnogi od njih traže utočište kod nas u Evropi i mi moramo računati da to može da potraje godinama, s obzirom na krize u našem okruženju. Mi Evropljani smo dužni zbog sebe i zbog sveta da budemo na nivou tog velikog izazova koji predstavljaju ljudi koji nam se obraćaju za pomoć.
Dosadašnje reakcije nisu u skladu sa standardom koji Evropa sebi mora da postavi. Evropa ne sme više da se koleba, Evropska unija mora da preuzme stvari u svoje ruke. Stoga nam je potrebna jedinstvena evropska politika azila i politika prema izbeglicama i migrantima koja se temelji na principu solidarnosti i na našim zajedničkim vrednostima. Prioritet su deset tačaka:
1. Prijem izbeglica širom Evropske unije mora da se odvija u uslovima dostojnim čoveka. Zato su nam potrebni jedinstveni standardi unutar Evropske unije, koji će se primenjivati u svakoj njenoj članici.
2. Na osnovu jedinstvenog evropskog pravilnika za azil, izbeglicama koje traže utočište treba da se odobri azil koji važi na teritoriji cele Evropske unije. U perspektivi nam je potrebna nova, mnogo ambicioznija integracija evropske politike azila.
3. Potrebna nam je pravedna raspodela izbeglica po Evropi. Građani se u našoj zemlji, kao retko do sada, angažuju u prihvatu i integraciji izbeglica u naše društvo. Ta solidarnost će trajati jedino ako svi uvide da u Evropi vlada pravednost. Trenutna situacija da nekoliko država članica snose svu odgovornost nije prihvatljiva ni kao sistem kojim se teret jednostrano prebacuje na leđa zemalja koje pukim slučajem čine spoljašnje granice Evropske unije. Stoga moramo da reformišemo postojeći sistem baziran na Dablinskom sporazumu. Potrebni su nam obavezujući i objektivni kriterijumi za utvrđivanje prijemnih kvota za sve države članice, naravno u skladu s njihovim kapacitetima.
4. Evropi je potreban jedinstven evropski sistem upravljanja granicama. Tu se ne radi samo o zaštiti granica. Nama je potrebno više evropske odgovornosti prilikom registracije i prihvata pristiglih izbeglica.
5. Moramo hitno pružiti podršku državama članicama Evropske unije koje trenutno nose teret. Nemačka je bila jedina država članica Evropske unije koja je odmah reagovala i pružila pomoć u zbrinjavanju izbeglica na grčkim ostrvima u cilju poboljšanja njihove situacije. Evropska unija i njene države članice moraju biti efikasnije u pružanju urgentne praktične i finansijske pomoći. Kod nas u Nemačkoj moramo pre svega da osnažimo naše lokalne samouprave u rešavanju ogromnih izazova, obezbeđujući im trajnu i sistematsku finansijsku pomoć.
6. Ne smemo da posmatramo skrštenih ruku kako ljudi na putu ka nama rizikuju svoj život. Mediteran ne sme da bude masovna grobnica za očajne izbeglice. Ovde se radi o zavetu humanosti Evrope, štaviše o našoj evropskoj ideji o čoveku uopšte. Proletos smo zato pokrenuli zajedničku inicijativu za spasavanje ljudi u Sredozemnom moru koju treba dugoročno da ugradimo u evropski kontekst, te da osposobimo EU dodatnim kapacitetima.
7. Izbeglicama koje traže utočište možemo dugoročno da pomognemo jedino ako se oni koji nemaju pravo na azil vrate u svoje države porekla. Stoga tema readmisije treba da zauzme centralno mesto u našim odnosima sa zemljama porekla izbeglica. Moramo biti spremni da uslovimo tehničku i finansijsku pomoć tim državama konstruktivnom saradnjom. Već postojeće privilegije, kao što su vizne olakšice, mogu biti proširene.
8. Moramo širom Evropske unije da postignemo sporazum o tome koje države smatramo zemljama sigurnog porekla. Sve države zapadnog Balkana žele u Evropsku uniju. S razlogom im otvaramo perspektivu prijema u zajednicu. Međutim, to istovremeno znači da ih ne možemo tretirati kao države u kojima se vrši progon. To znači u perspektivi da država koja ispunjava kriterijume kandidata za pristup Evropskoj uniji treba širom Evropske unije da važi za državu sigurnog porekla.
9. Nemačkoj je potreban zakon o useljavanju. Nama je potrebna dobro osmišljena politika useljavanja koja reguliše zakonit boravak u cilju zaposlenja. To ne sme da ide na teret sistema azila.
10. U sveobuhvatnu evropsku politiku azila i politiku prema izbeglicama i migrantima spadaju i nove političke inicijative u cilju suzbijanja uzroka zbog kojih ljudi napuštaju zemlje Bliskog istoka i Afrike. Stabilizacija država u raspadu, zaustavljanje nasilja i građanskog rata moraju ići ruku podruku sa snažnim nastojanjima da se poboljša privredna situacija, te da se stvore prave ekonomske i socijalne perspektive, pre svega za mlade ljude u zemljama porekla. Na to moraju da budu usmereni svi napori međunarodne zajednice, pre svega Evropske unije i Ujedinjenih nacija.
Sve to pokazuje da okvir političkog delovanja odavno prevazilazi nacionalne osnove, naročito što se tiče izbegličke i migracione politike. Razumna rešenja možemo da nađemo samo zajednički i samo na evropskom nivou. Stoga je izbeglička i migraciona politika danas najvažniji politički domen na kojem moramo da se angažujemo, snažno i iz dubokog uverenja, kako bismo unapredili projekat evropskih integracija.
Nemačka je spremna da se energično zalaže za zajednički projekat solidarne izbegličke politike.
Zigmar Gabrijel, nemački vicekancelar i ministar privrede i energetike
Frank Valter Štajnmajer, nemački ministar spoljnih poslova