U planu i upisni prag za gimnazije

Odluka ministra prosvete dr Srđana Verbića da uvede upisni prag za knjižicu četvorogodišnje srednje škole naišla je na odobravanje, ali i kritike stručne javnosti. Prosvetne vlasti idu korak dalje i najavljuju uvođenje upisnog praga i za – gimnazije.

– Ovo je odlična odluka, pozdravljamo potez Verbića, kamo sreće da je doneta i ranije. Forum srednjih stručnih škola odavno se zalaže za uvođenje upisnog praga, jer smo dolazili u situaciju da nam se u gimnazije upisuju deca koja su u osnovnoj školi imala dovoljan uspeh, pa da tako gubimo potencijalno dobre majstore – kaže za naš list Milorad Antić, predsednik ovog sindikata i profesor matematike i informatike u beogradskoj Školi za negu lepote.

On kaže da razume želju gotovo svakog đaka da upiše gimnaziju i završi fakultet, ali da nemaju svi potencijal za to. A možda bi mogli da budu dobre zanatlije.

– Vi sada više ne možete da pronađete dobrog stolara ili vodoinstalatera. Srbiji su potrebni majstori, ni bez njih nema napretka. Ovakvom odlukom dobićemo i kvalitetne intelektualce i kvalitetne majstore – kaže Antić.

Na naše pitanje da li će ova odluka značiti i socijalno raslojavanje, jer će na fakultet ići samo deca bogatih i intelektualaca, Antić odgovara da to sigurno neće biti tako, jer ukoliko dete nema dovoljno znanja i poena, neće moći da upiše gimnaziju, bez obzira na „porodični pedigre”.

– Odluku o upisnom pragu za knjižicu četvorogodišnje srednje škole doneli smo zbog prakse da čak i deca sa lošim prosekom po inerciji upisuju četvorogodišnje profile i da na kraju dobijemo mašinskog tehničara koji ne može da se zaposli ili ne može na fakultet, a ostanemo bez varioca čije školovanje traje tri godine, a koji bi mogao odmah posle toga da nađe posao – objašnjava za naš list prof. dr Zorana Lužanin, državni sekretar Ministarstva prosvete.

Po njenim rečima, dugo se već srednje stručne škole žale Ministarstvu da se u školama srozava prosek ocena đaka koji im dolaze. Ista informacija stiže i sa fakulteta, koji nisu zadovoljni znanjem koje studenti donesu iz srednjih škola.

Lužaninova, koja je i nekadašnji član Nacionalnog prosvetnog saveta, tela koje donosi glavne odluke u obrazovnoj politici Srbije, dodaje da je računica jasna: da bi neko imao 49 bodova, dovoljno je da bude slab vrlodobraš.

– Ako uzmemo za primer đaka koji ima prosek 3,5 – on već ima 49 poena i potrebno mu je da osvoji samo još jedan bod na bilo kojem od tri testa; neka na svim testovima zaokruži sve odgovore pod A, sigurno će osvojiti barem jedan bod – objašnjava Zorana Lužanin, profesorka PMF u Novom Sadu.

Na naše pitanje da li je ovo zapravo socijalni, a ne upisni prag, ona odgovara da neće biti nikakvog socijalnog raslojavanja, osnovna ideja je da đaci budu na vreme obavešteni kakva su pravila igre i da već od 1. septembra „zagreju stolicu”.

– Nismo hteli da stavljamo prag i na uspeh i na test, jer ukoliko je neko podbacio tokom osnovne škole, uvek ima šansu da to ispravi na završnom ispitu. Sledeće što nam predstoji je stavljanje praga i za gimnazije, ali o tome prvo moramo da se konsultujemo sa fakultetima – kaže naša sagovornica.

Kako objašnjava, zatraženo je od Medicinskog i Ekonomskog fakulteta da dostave podatke o tome koliko se dece upisuje iz gimnazija, a koliko iz medicinskih i ekonomskih škola, pa će na osnovu toga biti i donete buduće odluke.

– Pitajte stare lekare, svi su završili gimnazije. Danas deca koriste medicinske škole kao lakšu ulaznicu za fakultet, a istovremeno ostaju prazni trogodišnji profili u srednjim školama. Procene su da 80 odsto đaka medicinske škole upisuje Medicinski fakultet, a na nekim profilima i svih 100 odsto, poput farmaceutskog tehničara – navodi Lužanin.

Drugačijeg mišljenja je Miodrag Sokić, predsednik Foruma beogradskih gimnazija:

– Ovakvi normativi nas vraćaju korak unazad, zašto bismo nekom detetu čiji otac ima zubarsku ordinaciju i želi da nastavi porodični posao, branili da završi Zubotehničku školu ako ima 48 bodova? Ne može se rešiti situacija na terenu jednim rezom. Kriterijum već postoji, a to je broj bodova – smatra Sokić.

Ovaj profesor računarstva i informatike u Prvoj beogradskoj gimnaziji kaže da i sada đaci sa manje bodova idu u trogodišnje škole i da u Beogradu većina gimnazija odavno traži 80 i više bodova za upis.

– Nema razloga da se uvode nikakvi pragovi, time ne treba da se bavi Ministarstvo, već da odredi koji su profili potrebni ovoj državi i koliko je odeljenja i đaka potrebno za pojedine, posebno zanatske škole – smatra Sokić.

Detalji ove odluke biće poznati kada Pravilnik o upisu u srednje škole bude objavljen u „Službenom glasniku”, što se očekuje pre početka nove školske godine.