Secesija će odjeknuti u Bosni

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka, 20. februara – Svojevremeno spominjanje mogućnosti da Republika Srpska raspiše referendum za izdvajanje iz BiH moglo je skupo koštati njenog premijera Milorada Dodika, potvrdio je posle odlaska sa dužnosti visokog predstavnika međunarodne zajednice Kristijan Švarc-Šiling. Dodik danas o referendumu govori kao o poslednjoj crti odbrane Srpske, ako bošnjački političari nastave da traže njeno ukidanje i smanjivanje njenih nadležnosti. On, ipak, čvrsto stoji iza stava da u Ustav BiH treba ugraditi odredbu o pravu naroda na samoopredeljenje, koje im garantuje Povelja Ujedinjenih nacija.

Povodom izjave visokog predstavnika Miroslava Lajčaka da će svaki pokušaj veštačkog povezivanja Kosova sa BiH biti odbačen, Dodik je izjavio da će ono što se desilo na Kosovu i u Srbiji „pre ili kasnije imati dramatično veći uticaj u regionu nego što se sada čini” i ponovio raniji stav da je BiH „eksperiment međunarodne zajednice” i zemlja „u stalnoj krizi”.

Predsednik Partije demokratskog progresa Mladen Ivanić nam je rekao da se zbog priznavanja „republike Kosovo” Balkanu loše piše, jer će to biti podsticaj svim secesionističkim pokretima u regionu i svetu, pa i onima u BiH. Jer, dok Bošnjaci čine sve da ukinu Republiku Srpsku i Federaciju BiH, dotle Srpski pokret nevladinih asocijacija i Srpski pokret „Izbor je naš” – na osnovu više od 50.000 prikupljenih potpisa građana – zahtevaju od vlasti da raspišu referendum o otcepljenju RS.

S treće strane, Hrvati traže svoju federalnu jedinicu, a bošnjački političari se tome protive tvrdeći da bi to bio uvod u raspad BiH.

Odnos prema nezavisnosti Kosova uzburkao je odnose i među srpskim strankama. Srpska demokratska i Srpska radikalna stranka žestoko su zamerili vladajućoj koaliciji što vanrednu sednicu Narodne skupštine nije održala 18. februara. Radikali su ocenili da je vlast „nespremna i nesposobna” da adekvatno reaguje na odluku kosmetskih Albanaca, uz to su optužili vlast „da nije spremna da radi na onome na čemu je dobila izbore”, odnosno raspisivanju referenduma za odvajanje Srpske od BiH. Slično je reagovala i Srpska demokratska stranka. Na ove primedbe vladajuće stranke su uzvratile konstatacijom da je sada potrebno raditi „polako i pametno”, jer od „ishitrenih poteza može biti više štete nego koristi”.

Da „republika Kosovo” ne doprinosi miru i stabilnosti u BiH videlo se i iz protesta koji su tim povodom održani u Republici Srpskoj, kao i reakciji bošnjačkih političara na zakazivanje vanredne sednice republičkog parlamenta. Bošnjaci su, naime, protiv vanrednog zasedanja Narodne skupštine, jer je „vođenje spoljne politike nadležnost Predsedništva BiH”. Srpski političari, pak, kažu da je Kosovo „svesrpsko pitanje”, koje u međunarodne odnose unosi novu „realnu političku praksu” i „realno pravo”.

Priznavanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije od strane vodećih zapadnih zemalja pokazuje da se faktor moći, umesto pravnog poretka, vraća i učvršćuje na međunarodnoj političkoj pozornici i u tom kontekstu treba posmatrati i ocenu predsednika Amerike Džordža Buša da će „istorija dokazati da je ovo bio ispravan potez koji će doneti mir na Balkanu”.

Ovim rečima je potpredsednik Veća naroda Republike Srpske dr Miroslav Mikeš za naš list prokomentarisao tvrdnju američkog predsednika o značaju unilateralnog poteza kosmetskih Albanaca. „Buš je, možda, kratkoročno gledano u pravu, ali dugoročno je u velikoj zabludi. On i njegovi najbliži saradnici verovatno ne znaju mentalitet, kulturu i druge osobine Srba, Makedonaca, Bošnjaka Crnogoraca, Albanaca i drugih balkanskih naroda. Srbi su, recimo, vekovima čekali da oslobode Kosovo i Metohiju; a Srbi u Bosni i Hercegovini vekovima teže ujedinjenju sa Srbijom. I Hrvati su stotinama godina čekali da stvore samostalnu državu. Albanski narod od Prizrenske lige ima samo jedan cilj – stvaranje takozvane velike Albanije...

U takvom konglomeratu različitih interesa, davati prednost jednima u odnosu na druge samo je, potvrdila je istorija, stvaranje preduslova za nove sukobe i meteže u ovom delu Evrope. Najviše me zabrinjava što se Ujedinjene nacije prema postupcima Amerike i NATO-a, kada je u pitanju kršenje međunarodnog prava, ponašaju onako kako se Liga naroda ponašala prema jednostranim agresivnim potezima Nemačke i Italije uoči Drugog svetskog rata”, rekao je dr Mikeš.

Profesor na banjalučkom Pravnom fakultetu dr Nikola Mojović je našem listu rekao da „secesije nisu jedini, ali su često najlošiji, način rešavanja pravnopolitičkog položaja naroda i nacionalnih manjina”. „Na vanrednoj sednici republičke Narodne skupštine, zakazanoj povodom proglašavanja ’republike Kosovo’, poslanici u četvrtak treba da sagledaju posledice koje ovde može da izazove postupak kosovskih Albanaca. Tim pre što će od tih stavova zavisiti mnoge buduće odluke zajedničkih organa BiH, u kojima se bošnjački političari zalažu za centralizaciju zemlje i suštinsku reviziju Dejtonskog sporazuma”, naglasio je dr Mojović.