POLEMIKA: Srbi u zemlji migranata?

(Povodom teksta Jova. Bakića „Izbeglice i politika”)

Saosećam sa sudbinom migranata, ali još više brinem za budućnost svog naroda. Takođe saosećam sa uvaženim sociologom Jovom Bakićem koji je imao ambiciju da postane komesar Borku Stefanoviću i obnovi Prvu proletersku i Šestu ličku, ali je posle kratkog izleta u nepoznato, što politika za njega svakako jeste, odustao od projekta „Srpska Siriza”. Ipak njegov revolucionarni duh ne miruje, pa ne odustaje od kritike desnice i navodne zloupotrebe migrantskog pitanja.

Opisavši me kao Orbanovog sledbenika i ruskog miljenika, Jovo Bakić mi, zapravo, nesvesno upućuje komplimente. Kao što je nesvesno, svojom vizijom srpske levice, poslao svog „druga” Borka Stefanovića, srpskog Ciprasa, i celu takvu levicu u istoriju. Ali, dok je polemika s profesorom Bakićem zabavna, pitanje migranata postaje najveći bezbednosni izazov Srbije, koja pred sobom ima dva puta. Lakši je da pokaže ono što zaista jeste. Da sa hlebom, solju i Jovom Bakićem prima nesrećne ljude iz Sirije, Iraka i Avganistana, da gradi prihvatne centre i da se pomiri s činjenicom da će je uskoro naseliti stotine hiljada migranata.

Ali da li smemo da dozvolimo da nam se pred očima dešava takav scenario, dok mi sedimo skrštenih ruku, a evropski i svetski zvaničnici nas tapšu po ramenima, hvaleći čuvenu srpsku gostoljubivost? Dakle, Srbija je do pre mesec dana bila kandidat za genocidnu zemlju koja je, navodno, nameravala da istrebi muslimane, a sada je primer miroljubive i humane države, koja prihvata kao svoje najrođenije upravo muslimane iz arapskog sveta! Ali to je ledena, pragmatična politika Zapada. Ako je u njihovom interesu, genocidnu zemlju će za tili čas pretvoriti u državu koja je primer humanosti prema muslimanskim migrantima.

Kao čovek izuzetno se ponosim gostoljubivošću i dobrotom naših građana. Ali kao političar moram učiniti sve da zaštitim interese svog naroda. To je taj drugi, teži put, koji Srbija treba da izabere. Zato ću nastaviti da insistiram na izgradnji zaštitnog zida na granici sa Makedonijom, ponašajući se odgovorno prema svojoj zemlji i narodu, kao što to čine lideri svih zemalja EU i SAD.

Međutim, čini se da su drugosrbijanci koji se zalažu za Evropu bez granica očigledno prespavali vest da Mađarska, uz podršku Brisela, podiže zid na granici sa Srbijom, da Bugarska, takođe članica EU, izvodi oklopna vozila na granicu sa Makedonijom i gradi zid na granici sa Turskom, da je češki predsednik Zeman zatražio formiranje zajedničke vojske EU koja će sprečiti migrante da uđu na njenu teritoriju. Očigledno nisu čuli da zvanična Slovačka, plašeći se islamskog fundamentalizma, pristaje da primi samo 200 migranata hrišćanske vere, niti da je engleski premijer Dejvid Kameron izričito rekao da Britanija neće primati migrante jer žele da se „ogrebu o socijalna davanja” i ugroze „evropski životni standard”. Napadati Srpsku narodnu partiju za ideju o izgradnji zida na granici sa Makedonijom, nazivajući tu ideju nehumanom, a nijednom rečju ne kritikovati iste takve, pa još i drastičnije mere koje prema migrantima sprovodi EU, predstavlja čin vrhunskog licemerja. Iako sam evroskeptik, imam najveće poštovanje za politiku koju EU vodi prema migrantima, jer je to politika koja na prvo mesto stavlja bezbednost i interese građana EU. Ja samo želim da bezbednost i interese svog naroda i svoje zemlje zaštitim na potpuno isti način kao što to čini EU.

Tako se dogodio svojevrsni politički apsurd. Kao evroskeptik i protivnik atlantskih integracija, ja zapravo sprovodim migrantsku politiku lidera EU, SAD i njihovih saveznika. Dok se, s druge strane, pripadnici civilnog sektora i evroentuzijasti zalažu za politiku koja je suprotna politici onog sveta ka kojem tako željno streme. Ali zašto ne upitaju američkog ambasadora – zbog čega je granica između SAD i Meksika zaštićena zidom i bodljikavom žicom? Zbog čega Obama ne pusti siromašne Meksikance da uđu slobodno u Ameriku? Zašto ih vlada SAD ne dočekuje hamburgerima? Zašto im ne pruža utočište i zašto im ne ponudi da nasele puste delove Amerike?

Upitajmo se još nešto. Zbog čega migranti ne beže ka najbogatijim zemljama sveta, koje su praktično njihove komšije i islamske zemlje, poput Saudijske Arabije, Kuvajta, Ujedinjenih Arapskih Emirata, već tako masovno hrle u Evropu, balkanskom rutom i Srbijom kao glavnom magistralom?

Zato što je Saudijska Arabija, najveći saveznik SAD u arapskom svetu, počela da gradi hiljadu kilometara dug zid sa nizom žičanih ograda i jaraka kako bi se zaštitila od nekontrolisanog priliva migranata, a među njima i potencijalnih terorista. Saudijska Arabija ovo radi iako su migranti njoj blizak muslimanski i arapski narod.

Otuda, kao neomiljeni političar Jove Bakića, od jednog ne odustajem. To je hitna izgradnja zaštitnog zida na granici sa Makedonijom. To je prvi korak, a kada zaustavimo enorman priliv migranata u Srbiju, i stavimo pod kontrolu trenutnu migrantsku krizu u našoj državi, onda sa svim zemljama u okruženju i EU treba razgovarati kako dalje da postupamo i kako zajednički da rešimo ovaj humanitarni i bezbednosni problem.

Predsednik Srpske narodne partije