Preferans i riblji paprikaš

Široka i dugačka pešačka zona u centru grada pokazuje da u Apatinu ima istovremeno i ukusa i novca. Nije se štedelo na vodoskoku, kandelabrima, klupama, jedino su gradski oci "stisli džep" na najmanjem izdatku – limenim tablama s nazivom ulice: i dalje je to Ulica maršala Tita!?
Ekonomska stabilnost je oličena i u secesionističkoj zgradi opštine koja je uredno okrečena i dominira svojim gabaritom na početku šetališta.

Središnji položaj u arhitekturi grada zauzelo je visoko pročelje Crkve device Marije. Ovo katoličko zdanje podignuto je u 18. veku. Orgulje na galeriji i dalje imaju harmoničan zvuk a glas horistkinje Izabele je operskog karaktera. Sveštenik Jakob Pfajfer je držao venčanje i opelo na tri jezika: srpskom, nemačkom i latinskom. Zaista, retka prilika da se uživa u blagodatima multikulturalnosti. Što za samu opštinu u kojoj žive 24 nacionalne grupe i nije neobično. Ovde su živeli, između ostalih, Sarmati, Kelti, Goti, od prvog veka nove ere Rimljani, od šestog Sloveni, desetog Mađari, od polovine osamnaestog Nemci – istorija se slagala kao spratovi torte u boji...

Najpoznatiji živi Apatinac (rođen u selu Prigrevica) jeste košarkaš Željko Rebrača, a trag u istoriji ostavili su kompozitor Paul Abraham (1892–1960) i arhitekta Đula Partaš (1845–1916). Najpoznatiji proizvod je pivo, pivara je osnovana 1756. godine. Od prodaje akcija u pivari mnogi Apatinci su podigli kuće. Voze se dobri automobili i skuteri. U šetnji nedeljom pre podne ljudi paze šta oblače. Taj građanski red primetan je i u načinu pozdravljanja. Opstala je starinska usporenost i uz nju prateći maniri.

Pet kilometara udaljena Banja Junaković za naše prilike je dobro sređen spa centar. Dunav je, ipak, ono što obeležava Apatin. Ne samo sa 42 kilometra toka nego i brojnim "mrtvajama". One su posledica usporenog toka, koji se razvlači po meandrima, šireći se u bačkoj ravnici i do celih 750 metara, dubina varira od 30 do dva metra. Mrtvaje obiluju ribom i nedirnutom šumom čija stabla izviru iz vode; poznate su mrtvaje oko Blaževca, Velikog i Malog Kozuka, Kučka, Menteša, Petreša, Zverinjaka, Srebrenice...

Endemski specijalitet, kojeg ima samo na ovom mestu, probali smo u restoranu "Čarda" na obali Dunava. Degustator je bio poznati majstor ribljeg paprikaša Jene Švarc. Apatinski paprikaš se kuva na otvorenoj vatri s velikim komadima šarana ili soma, od začina je dominantna sušena crvena paprika. I tako na jakoj vatri 45 minuta. Za to vreme iznosi se predjelo od riblje paštete, marinirane ribe, sitno seckanog luka u ulju i feta sira. Prvi tanjir paprikaša služi se sa testeninom, žutom kao da je od domaćih jaja. Drugi je čista kuvana riba. Pažnja – paprikaš prska konfete od kojih ostaju crvene fleke. Zato čaršav na krilo, salvetu pod kragnu.

A o tome kako se u Apatinu igra preferans 30 sati bez stajanja... kada otvorimo celu jednu novu priču o tome koliko sporo meandriranje Dunava utiče na ritam života jedne lepe varoši koja liči na šarenu tortu.