Mrav zidar

Nenad Popović, tražeći svoje mesto na desnici, potrčao je da brže-bolje ponudi „kreativno” rešenje i podigne zid na granici sa Makedonijom. Istini za volju, ovo je tipično za Srbiju poslednjih 20 godina – od onoga što u EU ne valja, ti izaberi najgore moguće, a ono što valja zanemari. Iako verovatno i sam svestan koliko je to rešenje (ako se uopšte tako može nazvati) naivno, on ga ipak nudi. I u pravu je profesor Bakić, cilj je samo jedan – pozicioniranje na (ekstremnoj) desnici pred izbore koji nas čekaju.

Pošto gospodin Popović na ovo ne može da odgovori, on bira da pokuša da diskredituje profesora Bakića i pravda se slobodom govora i izbora. Ne pada mi na pamet da branim profesora Bakića jer on to može i sam. Ipak, teško je prećutati delove teksta u kojima se o izbeglicama govori kao o pretnji po nacionalnu bezbednost Srbije i njen verski i kulturološki identitet.

Gospodin Popović je još jedan u nizu ljudi koji izriče veoma, dozvoliću sebi da kažem tako, besmislene stvari. Dakle, on tvrdi (pozivajući se na Miloša Zemana) da su hiljade ljudi koji beže od islamskih terorista iz Islamske države – potencijalni teroristi Islamske države. To zvuči potpuno neverovatno, da neko pobegne od terorista da bi i sam bio jedan. Toliko je neverovatno da se može primiti samo kod ksenofoba i rasista kojima je i namenjeno.

Dalje, gospodin Popović opet iznosi tvrdnje kojima logika nije najjača strana. Izbeglice nisu imune na neke od bolesti koje se javljaju u ovom podneblju, za razliku od lokalnog stanovništva. Ipak, u tekstu se izražava bojazan od epidemije, valjda kako bi se zaplašili ljudi, a rasistima dao još jedan argument.

Kako je to kulturološki i verski identitet Srbije ugrožen prolaskom izbeglica kroz Srbiju, to ni sam Popović ne može da objasni. U stvari, on ne želi da objasni, on želi da to čuju svi oni koje je pomenuo (rasisti, fašisti, ksenofobi, radikalni desničari) i sutra u glasačku kutiju ubace listić sa njegovim imenom. Reći tako nešto već je i smešno, jer bi isto bilo reći da, na primer, stotine hiljada turista u Grčkoj (koji se u njoj često zadržavaju duže nego izbeglice u Srbiji) prete da ugroze grčki kulturološki i verski identitet.

Poznajem neke pametne mlade članove SNP gospodina Popovića. Mahom su mi rekli da je njihov razlog da napuste DSS bio jedan – nisu se slagali sa ekstremno desničarskim politikama DSS, savezima sa Dverima i sličnima. Oni su za Popovićem otišli jer su mislili da će u pitanju biti partija ekonomskog desnog centra. Šta li oni kažu na ovo desno skretanje? Možda su oni očekivali da je ideja Nenada Popovića da bude mrav zidar, kao onaj u pesmi Desanke Maksimović, i sazida neku drugačiju Srbiju. Ipak, ono što je razlika između tog mrava zidara i Nenada Popovića jeste što Popović očigledno, za razliku od mrava iz pesme, na našem malom mravinjaku ne bi sagradio hiljade vrata. On veruje u zidove sagrađene od rasizma, diskriminacije, ksenofobije i nehumanosti.

Potpredsednik Socijaldemokratske unije