Ahlam sanja Nemačku

Kanjiža – Po tmurnom i hladnom jutru ispred prihvatnog centra u Kanjiži grupe izbeglica spas od kiše koja je počela da pada traže ispod krošnji drveća. Neki od njih prenoćili su u kampu, drugi su ovde tek stigli i žele što pre da nastave dalji put ka željenom odredištu. Umorni su, promrzli. Prihvatni centar u kom boravi oko 700 izbeglica, upravo su napustili Zijad i njegova supruga Ahlam sa troje dece. Čekaju prevoznike koji će ih odvesti do granice.

– Najstariji sin ima sedam, ćerka šest, a najmlađa ćerka četiri godine. Umorni su i sada već uznemireni zbog dugog putovanja – kaže Ahlam na čijem licu se takođe ocrtava premor, ali i osmeh uz koji nam saopštava da njeno ime u prevodu znači„san”. A njen san je Nemačka u koju očekuje da će stići što pre.

Sirijac Fadi (38) je upravo stigao u Kanjižu. Putuje sa dvadesetčetvorodišnjim nećakom. Obojica imaju legalna dokumenta što će im, nadaju se, olakšati i ubrzati preostali put. I njihova željena destinacija je Nemačka. Na tečnom engleskom Fadi nam priča da je u Siriji radio kao dizajner. Njegov nećak je napustio završnu godinu studija ekonomije, jer ne želi u rat.

– U Srbiju smo došli pre dva dana. Na granici su bili veoma ljubazni prema nama i predusretljivi, zbog čega smo zahvalni. Ali u pojedinim hotelima u Beogradu nisu želeli da nas prime, govorili su nam da nema mesta, a videli smo da ga je bilo za Evropljane. Problem nam je bio i to što na autobuskoj stanici nisu želeli da prime evre, a taksisti su nam vožnju naplaćivali višestruko skuplje nego lokalnim stanovnicima – jada se Fadi. Čuo je da izbeglice nisu dobrodošle u susednoj Mađarskoj. Ipak, nada se da neće imati problema jer imaju važeća dokumenta. – Preplašen sam zbog situacije u Mađarskoj, ne znam zašto se tako ružno ophode prema izbeglicama. Nismo mi teroristi, samo želimo da ostavimo iza sebe rat i stradanja. Do pre nekoliko godina u Siriji nije bilo kao sada, kada je svaka porodica u opasnosti, sada je strašno, svakog dana stradaju nedužni – priča Fadi. Ljubazno prihvata našu molbu da nam bude prevodilac u razgovoru sa izbeglicama koje ispred kampa čekaju prevoz do granice. Među njima je i Zakija, sa jedanaestomesečnom bebom.

– U Siriji smo imali svoju prodavnicu. Zbog rata smo pre dve godine pobegli u Tursku. Imamo troje dece. Suprug je naporno radio po ceo dan, ali nam je u Turskoj zarada bila dovoljna samo za najosnovnije potrebe. Zato želimo u Nemačku – kaže nam Zakija.

Njen trogodišnji sin je na ivici suza. Pitamo šta se desilo. I on i drugi sin su umorni, a sada je uznemiren i što je izgubio igračku. Zakija reči hvale ima za Srbiju, ali i za Makedoniju u kojoj, priča, nisu imali nikakvih poteškoća. Na naš pomen situacije u Mađarskoj, odmahuje glavom.

– Ne znamo kako je u Mađarskoj. Nadamo se da će nas tamo sačekati Crveni krst, pomoći nam da nastavimo dalje – uverena je ova Sirijka. Fadi nam potvrđuje da mnoge izbeglice nisu čule za događaje u Mađarskoj. Očigledno da je među njima i grupica nasmejanih petnaestogodišnjaka ogrnutih ćebadima koje zatičemo kako napuštaju kamp. Zaputili su se, kažu, u Mađarsku. Pešice. Odmorili su se i jeli, pa mogu da nastave.

Kroz prihvatni centar u Kanjiži prođe dnevno oko 4.500 izbeglica. Najveći priliv je zabeležen u ponedeljak, skoro 5.000, saznajemo od predsednika Skupštine opštine Kanjiža Roberta Lacka.

– Brine nas dolazeća zima, ovde nema uslova za boravak ljudi po hladnom vremenu. Ovi šatori su predviđeni da se greju na čvrsto gorivo, a kako su stigle niže temperature, mnogi već sada pale vatru, što je opasno za njih i za okolinu, plašim se da će se zapaliti – zabrinut je Lacko.

Prema njegovim rečima, kroz prihvatni centar je u proteklih mesec dana prošlo 40.000 izbeglica. „Hladno im, raste nervoza. Za dve nedelje se očekuje još hladnije vreme, ne znam kako će to ovi ljudi podnositi. Očekujemo da državni organi i Komesarijat pronađu rešenje za njihov smeštaj. To bi trebalo da bude neki čvrst objekat sa odgovarajućim kapacitetom, a mi to ovde nemamo”, ukazuje Lacko.