Četvrtak i petak oborili rekord u visini temperature

Temperature zabeležene u prethodna dva dana u Beogradu oborile su rekord – to su bili najtopliji 17. i 18. septembar od kada se na ovim prostorima meri temperatura. I u četvrtak i juče je zabeleženo 36 stepeni u najtoplijem delu dana. Već danas trebalo bi malo lakše da se diše, a u ponedeljak meteorolozi najavljuju čak petnaestak stepeni nižu temperaturu u odnosu na ove najtoplije dane.

Ovaj mesec je do sada uglavnom bio topao, sa tropskim danima, ali još nije poznato da li će i on oboriti rekord kao najtopliji septembar od 1888. godine.

– Prema dosadašnjim merenjima, mislim da neće biti najtopliji. Očekujemo i malo hladnije dane, ali će još biti lepog vremena. Septembar je inače poznat kao topao mesec. Recimo, 9. septembra 1946. godine zabeležena je temperatura od 41,8 stepeni – rekao je Nedeljko Todorović, meteorolog iz Hidrometeorološkog zavoda Srbije.

Prema nekim prognozama koje su se mogli čuti ovih dana, u narednim godinama možemo očekivati sve toplija leta.

– Na osnovu analiza koje sam radio, smatram da neće biti tako. Iduće leto bi trebalo da bude svežije od ovog. Kako što je 2013. godine bilo toplo i suvo leto, a prošle mnogo svežije, očekujemo da će po nekoj periodici sledeće godine biti kišovitije. Na osnovu praćenja temperature i vremena u prethodnih sto, dvesta godina može se reći da će u narednih deset, dvadeset godina doći do češće pojave kišnih letnjih meseci. To ne znači da neko od tih leta neće biti i toplo i sušno – objašnjava Todorović.

Zbog velikih vrućina prethodnih dana mnogo ljudi je tražilo pomoć lekara Hitne pomoći usled srčanih i neuroloških tegoba. Građani su pozivali broj 194 najviše zbog bola u grudima, glavobolja i vrtoglavica, a zabeležen je i povećan broj moždanih udara. Ekipe Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć, kaže dr Milica Ranković, iz ove ustanove, na javnim mestima su najviše ukazivale pomoć građanima koji su doživeli kolaps.

– Očekuje se naglo zahlađenje i dosta niža temperatura, zbog čega građani moraju da vode računa o slojevitom oblačenju, unosu vitamina i minerala i uzimanju redovne terapije. Dobro je da ljudi piju oko dva litra tečnosti, najviše vode, kao i čaj sa medom i đumbirom. Nikako ne treba naglo preći na način ishrane koji je bogat masnom hranom. Važno je smanjiti konzumiranje alkoholnih pića i hrane pune šećera – istakla je dr Ranković.

Hladnija zima?

Još nema tačne prognoze kakvu zimu možemo očekivati, ali na osnovu nekih parametara može se reći da će ove godine biti hladnije nego prošle.

– Postoje dva načina za predviđanje kakva će biti zima, a oba se svode na verovatnoću. Prvo predviđanje zasniva se na odnos između leta i zime. Analiza pokazuje da kada je leto toplo i suvo u 60 odsto slučajeva zima bude hladnija. A prema drugom kriterijumu, svake treće ili četvrte godine dolazi hladnija zima, a kako su dve prethodne bile toplije, ove godine očekujemo hladniju zimu, sa više snega  – kaže Nedeljko Todorović.