Poslednji dani „Zastave"

Kragujevac – Žilavi gigant iz doba socijalizma odbrojava svoje poslednje dane. Nekadašnja „Zastava”, uoči dolaska „Fijata” iscepkana i podeljena na sijaset manjih delova, formalno i dalje postoji. Proizvodnje, osim u nekim preduzećima, gotovo i da nema, ali nade još ima. S nestrpljenjem se očekuje privatizacija bar nekih fabrika koje su preživele proces restrukturiranja započet još 2001. godine.

Danas su preostala „Zastavina” preduzeća svrstana u Grupu „Zastava vozila”. Najviše šansi za privatizaciju ima „Zastava inpro”, zaštitna radionica u kojoj su dve trećine od ukupno 300 zaposlenih –invalidi. Za ovo preduzeće koje se bavi proizvodnjom automobilskih prikolica zainteresovana je francuska kompanija „Trigano”. Ovoj kragujevačkoj firmi mogla bi da se pridruži „Zastavina” fabrika specijalnih vozila u Somboru, a za „Zastava kamione”zainteresovano je čak 12 inostranih kompanija. Među njima su i dve kineske korporacije – privatna „Huang hai”, i državna „Jak motors”. Sa „Jak motorsom” potpisan je i Memorandum o razumevanju.

U sklopu promene strukture kapitala trebalo bi da se reši i pitanje „Zastavine” Medicine rada. Ova ustanova, koja se i danas brine o zdravlju kragujevačkih radnika, trebalo bi da postane deo gradskog, to jest zdravstvenog sistema Srbije.

U Grupi „Zastava vozila” (sa 62 odsto) preovlađuje društveni kapital. Više od 30 procenata ove grupacije pripada Fondu za razvoj Republike Srbije, a ostatak kapitala je u rukama manjinskih akcionara.

Pošto je država donela odluku da Grupu „Zastava vozila” svrsta u red preduzeća od strateškog značaja, firmama iz ove grupacije je produžen rok za privatizaciju do kraja maja naredne godine. Do tada biće zaštićene od poverilaca. Posle toga im, ukoliko ne budu prodate, sledi stečaj koji se u Srbiji po pravilu završava stavljanjem katanca na vrata. To će biti tačka na priču koja je započela još 1955. godine, kada je u Kragujevcu pokrenuta proizvodnja čuvenog „fiće 750”.

U Grupi „Zastava vozila” i dalje je formalno zaposleno oko 1.000 ljudi. Taj broj opada sa svakim novim socijalnim programom koji se radnicima nudi kao neki vid izbavljenja iz haosa u koji su gurnuti pre petnaestak godina, kada je doneta odluka da se u Srbiji sve privatizuje. Nemali broj nekadašnjih radnika „Zastave” našao je posao u taksi firmama, drugi su postali samostalni automehaničari, električari, limari, a ima i onih koji se bave stolarskim i molerskim poslovima. Najviše njih je završilo na „birou rada”, gde su dočekali ili još čekaju penziju.

U najtežoj situaciji našli su se mlađi radnici koji su, uprkos najvišem stepenu obrazovanja, ostali bez ikakvog posla.

Neka „Zastavina” preduzeća poput „Tapacirnice” i „Alatnice” uspešno su privatizovana, kao i nekadašnja okosnica celog „Zastavinog” sistema – „Kovačnica”. Ta fabrika je zbog nesavesnog poslovanja menadžmenta koji je postavio vlasnik iz Bugarske gurnuta u stečaj.

„Zastava” je nekada imala na stotine kooperanata u celoj staroj Jugoslaviji i hranila je, uključujući i članove porodica zaposlenih, oko pola miliona ljudi. Danas je u „Fijatu”, koji je preuzeo samo „Zastavinu” fabriku automobila, zaposleno „svega”oko 3. 000 radnika koji mesečno, u proseku, uspeju da zarade između 300 i 350 evra.

Restrukturiranje (deoba) „Zastave”, radi lakše privatizacije, pokrenuto je 2001. godine. Ovaj proces se polako završava. Država će svakako biti zadovoljna, jer će i poslednji tragovi društvenog kapitala u Srbiji biti izbrisani, ali za Kragujevac i Kragujevčane to je bilo mučno i bolno iskustvo, sa posledicama od kojih se ovaj grad još dugo neće oporaviti.