Ambasadori kao trgovački putnici

Optuživši Petera Kamaraša, sadašnjeg menadžera „Železare Smederevo” za sabotažu protiv „Esmarka”, vlasnik ove američke kompanije Džejms Bušar naveo je da je Slovak „lobirao kod članova radne grupe za privatizaciju da glasaju protiv ’Esmarkove’ ponude”. Bilo je to u martu ove godine kada je propao poslednji pokušaj prodaje „Železare”, pa je posle toga Kamaraš izabran za direktora. Tako su se oko jedine srpske čeličane opet lomila lobistička koplja (ili je možda ipak bila u pitanju nedozvoljena trgovina uticajem, pošto je u Srbiji ta granica nejasna) kao kada je prvi put posle petooktobarskih promena prodavana. Tada su se Nemci i Amerikanci žestoko nadmetali oko nje uključivši na kraju čitavu političko diplomatsku logistiku. Pričalo se da je presudnu ulogu da prevagne na američku stranu odigrao tadašnji ministar za privatizaciju Aleksandar Vlahović.

Nekoliko godina kasnije u borbi za nacionalnu frekvenciju američki Foks je dobio prednost u odnosu na RTL, zbog čega je nemački ambasador Andreas Cobel bio veoma ljut. Strani ambasadori u Srbiji, inače, i te kako se bore za poslovne interese kompanija svojih zemalja. Svojevremeno je Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda, rekao da se diplomatski predstavnici nekih država ponašaju kao trgovački putnici – dođu i urgiraju da neke njihove firme dobiju posao. A posle traže od Srbije da se jače bori protiv korupcije.

Prvi na meti, ne samo diplomata već i drugih lobista i svih onih koji žele da dobiju posao i odgovarajuću zakonsku odredbu su ministri. Još se pamti kako je policija pre tri godine, istražujući poslovanje „Delta holdinga”, došla do saznanja da su neki od političara, uključujući i bivše ministre, uzimali između 30.000 i 50.000 evra mesečno od Miškovića za određene usluge. Na tu temu navodno je ispitivan i bivši ministar Božidar Đelić, a mediji su u tom kontekstu pominjali i Slobodana Milosavljevića i Predraga Bubala. Đeliću je pripisivano da je Miškoviću pomogao da ostvari kontakt sa briselskom administracijom i da u direktnom kontaktu sa njima lobira za interese svoje kompanije.

Da bi se sprečila trgovina uticajem, u Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije postoji odredba da bivši funkcioneri moraju dve godine po odlasku sa funkcije da prijavljuju svoje nove poslovne angažmane. Mlađan Dinkić je to zaboravio da učini kada je angažovan u Sber banci. Banke su izgleda omiljeno utočište drugih bivših ministara iz sfere privrede i finansija. Đelić je otišao u Kredi agrikol banku, Goran Pitić u Sosijete ženeral, bivši premijer Mirko Cvetković je postao konsultant.

Najjači domaći privrednici su po prirodi stvari i najveći lobisti i stalo im je da imaju dobre kontakte sa predstavnicima vlasti, ko god tu bio. Mišković je sa dolaskom naprednjaka na vlast imao problema pa je 2013. godine izdvojio priličnu sumu da svetski poznata Podesta bude konsultant za korporativne komunikacije njegovog „Delta holdinga”. Međutim u javnosti se spekulisalo da je zadatak Podeste bio da pomogne da se Mišković oslobodi pritvora i optužnice, lobiranjem u diplomatskim krugovima da je reč o politički motivisanom slučaju.

Osim što lobiraju svako za sebe, najveći srpski biznismeni imaju i udruženje Privrednik preko koga zastupaju svoje interese. Isto to za njih radi i Asocijacija menadžera, Unija poslodavaca i slični. Kako se lobira za zakone, koji odgovaraju njenim članovima, pokazala je Američka privredna komora aktivno učestvujući u donošenju Zakona o radu i Zakona o planiranju i izgradnji. Zorana Mihajlović, ministarka građevine, saobraćaja i infrastrukture, pri nedavnom usvajanju Zakona o konverziji zemljišta priznala je da je prihvaćen predlog Američke privredne komore da se konverzija ne plaća za zemljište pod objektom.

Tako nešto nije pošlo za rukom Milanu Beku i Miroslavu Miškoviću kada su hteli da izlobiraju potpuno ukidanje konverzije u vreme mandata ministra Olivera Dulića. Pošto nisu imali pristup ministrovom kabinetu pokušavali su obilazno. Preko nevladine organizacija Naled, koristeći njene skupove, saopštavali su ministru šta misle o njegovom zakonu, ali ni tako nisu uspeli da ukinu konverziju. Ista ta organizacija lobirala je za izgradnju vetroparkova u Srbiji i promenu delova zakona o energetici koji tu oblast regulišu.

Za svaki posao važni su dobri kontakti, a jedan od načina za povezivanje je članstvo u raznim organizacijama. Tako su se na primer u istoj nevladinoj organizaciji, Ist vest bridž (Most između Istoka i Zapada), našli i aktuelna ministarka Zorana Mihajlović (čije članstvo je zamrznuto zbog aktivne službe u vladi), državni sekretar u MUP-u Aleksandar Nikolić, bivši ministar Goran Svilanović, ser Ajvor Roberts, bivši britanski ambasador u Beogradu, princeza Jelisaveta Karađorđević, Igor Kaljevinski, čelnik udruženja diplomata Rusije, Vladimir Dlouhi, konsultant u Goldman Saksu i predsednik evropskog ogranka Trilateralne komisije 2010. godine, Bojan Kostreš, potpredsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine, biznismeni Miodrag Kostić i Željko Mitrović, Ana Đukanović, sestra premijera Crne Gore. Zanimljivo je da su članovi i Lidija Udovički, bivša direktorka „Kontinental vinda”, sadašnja direktorka te kompanije Ana Brnabić, kao i direktorka Naleda Violeta Jovanović.

Za Ist vest bridž, na čijem sajtu je baner i Trilateralne komisije, u delu javnosti vlada mišljenje da je ovdašnji ogranak te organizacije za koju se misli da je nezvanična „svetska vlada”. Ali profesor Jovo Bakić, koji je takođe član Ist vest bridža, kaže da ova NVO nije deo Trilaterale.

M. Avakumović

B. Baković