Jelena Milić i Šeri Bler, lobistkinje

Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije, u poslednjih mesec dana zastupa tezu o postojanju ogromne razlike između lobiranja i javnog zagovaranja. Nekako odjednom, Milićeva smatra kako se ona ne bi smela nazivati lobistom, tačnije lobistkinjom. Njen posao, kako kaže, svodi se na „javno zagovaranje” ulaska Srbije u NATO, a nikako na lobiranje za interese ove organizacije. U pokušaju da udari temelje u postojanje suštinske razlike između dva navedena pojma, Jelena Milić obratila se Savetu za štampu, žaleći se na pisanje „Politike” i „Pečata”, čiji su je autori nazvali „NATO lobistkinjom”. Uvredili su je, kako kaže, devalvirali njen rad, ugrozili njenu i bezbednost njene porodice.

U žalbi Savetu ona navodi kako se objavljenim tekstovima „u javnosti namerno stvara pogrešan utisak o meni i mom radu što kod određenog dela javnosti može izazvati bes”.

Nejasno je zašto gospođa Milić misli da bi joj traganje za razlikom između lobiranja i javnog zagovaranja išlo naruku. Mogla bi, doduše, da tvrdi da je lobiranje plaćena aktivnost, dok javno zagovaranje ne podrazumeva naplatu troškova i pre spada u idejnu borbu ili bitku za vrednosti. No, problem je što se čini da je i NATO među donatorima njenog Centra za evroatlantske studije, odnosno da ova organizacija dobija novac od onoga čije interese zastupa. Bilo kako bilo, Savet za štampu odbacio je tvrdnju direktorke Centra za evroatlantske studije da je naš list u ovom slučaju prekršio Kodeks novinara Srbije.

Ostala je nerazrešena dilema zašto je Jeleni Milić upravo u ovom trenutku zasmetalo zvanje lobiste. Ovaj izraz i ranije se vezivao za njeno društveno delanje, u „Politici” kao i u drugim medijima. Ona nipošto nije usamljena u javnom zagovaranju ulaska Srbije u NATO. Sličnim poslom ponekad se bave i državne institucije. Naravno, vrlo diskretno. Kao što je „Politika” objavila, ove godine počela je kampanja države za promociju saradnje sa NATO-om, jer je u januaru stupio na snagu Individualni akcioni plan partnerstva (IPAP). Ali, ko bi smeo i da pomisli da naša država lobira za NATO. Reč je o „aktivnoj i sveobuhvatnoj informativnoj kampanji o reformi sektora odbrane, o karakteru, obimu i koristima saradnje sa NATO u okviru Partnerstva za mir”, kao što stoji u IPAP-u.

Zaziranje od lobiranja kao da je postalo globalni trend.

Povezalo je Jelenu Milić sa Šeri Bler, suprugom nekadašnjeg britanskog premijera Tonija Blera. Gospođa Bler se silno naljutila na britanski „Gardijan” koji je objavio da je lobirala za Šeiku Mozah, jednu od tri žene katarskog šeika. „Gardijan” je, u julu ove godine, objavio tekst o 19 razmenjenih mejlova, između Blerove i Klintonove. Prepiska se odvijala 2009. godine, kada je Hilari Klinton obavljala dužnost državne sekretarke SAD.

Za razliku od gospođe Milić, koja nije htela da se oglasi u „Politici” pre nego što podnese žalbu Savetu za štampu, Šeri Bler je pisala „Gardijanu”, tvrdeći da nije lobirala već je „samo” želela da organizuje jedan „ženski” sastanak između Hilari Klinton i Šeike Mozah. Naravno da mediji nisu poverovali da bi gospođa Bler samo zbog prijateljstva sa Šeikom Mozah pokušavala da joj ugovori sastanak s jednom od najuticajnijih ličnosti sveta. Od kada Toni Bler pruža „konsultantske usluge”, na račun mu stižu milioni, naročito iz Emirata.

Istina je da je mnogima svejedno kako će nazvati posao kojim se bračni par Bler bavi: lobiranje, javno zagovaranje ili konsultantske aktivnosti. Sve ove usluge debelo naplaćuju.

J. Popadić