Septembarsko kamenje

Posle tropskih vrućina, septembar nas je ohladio na razne načine. Prvo su nas ovi afrički i azijski „Čarnojevići“ (ne samo zbog tamnije puti) zavadili sa tradicionalnim prijateljima Hrvatima. To tradicionalno prijateljstvo, iskovano u mnogim ratovima, puklo je na Pantovčaku, kada je razbarušeni i zapenjeni njihov premijer počeo da priča nebuloze, sve bežeći od svojih srpskih imena i prezimena i sve želeći da dobije koji poen kod Hrvata. Onih birača, kojima je Šešelj pomogao da izaberu Kolindu za predsednicu. Koja se na Ist riveru susrela sa „nepoznatim predsednikom slučajne države“, kako reče gospodin premijer Republike Hrvatske. Gospodski, nema šta. Sa ove strane, dočekao ga je rafinirani derivat nekadašnjeg radikala, i državnički mu očitao lekciju iz diplomatije. Tako je siroti Milanović pomogao Vučiću da elegantno preskoči kamen spoticanja i zadobije poene kod EU.

Onda je taj isti čovek okrenuo drugi profil: policijom je sprečio da razbijeni i pokisli ostaci opozicije oskrnave postavljanje „kamena mudrosti“ kraj Save. Tog kamena iz kojeg će izroniti Beograd na vodi i „privući novim zgradama više turista od Budimpešte“, koja uglavnom ima stara zdanja, gotovo prevaziđena. Uostalom, videćemo to za tridesetak godina.

A oni koji ne mogu da čekaju toliko, jedva preživeli penzioneri, za razliku od užeg rukovodstva PUPS-a, stavljaju kamen spoticanja nikom drugom do Ustavnom sudu. Da bi taj isti presudio o smanjenju penzija, ali ni po babu ni po stričevima. Sud je valjda uzeo u obzir i stričeve (PUPS) koji uglavnom ne žive od penzija, pa je , razume se, presudio po svenarodnom babu.

U međuvremenu, babo je naložio ministru Stefanoviću da ga učtivo zamoli za nove izbore. I ovaj je to javno učinio. Dakle, javna je tajna da će biti izbora. Sve stranke sada pomno proučavaju celokupna dela barona Minhauzena.

U Crnoj Gori nije u pitanju kamenje, no stijenje. Sprema se zakon po kojem će Milo, stamen ko stena, moći da bira mitropolita SPC. Kad već ne može rimskog papu. A tek je dvadesetak godina na vlasti.

Selektor Đorđević izgleda nije čitao Branka Ćopića, pa su naši orlovi rano uzleteli na Evrobasketu. No, ni četvrto mesto nije neuspeh u poređenju s fudbalom, gde smo osamsto pedesti na listi od stopedesetak reprezentacija.

Samo onom Noletu nijedan kamen, pa ni reka „rolingstona“ ne može ništa. Čak ni Federer, pa ni publika. U ovoj zemlji, jedini je on jači od sudbine, iako svi u horu pevamo tu pesmu.

Bliži se peti oktobar, a pleme naše snom mrtvijem spava.