Bojkot na sopstvenu štetu

Mole se svi građani da ubuduće ne kroče ni u jedan strani trgovački lanac, da ne traže kredite u inostranim bankama i da ne pružaju podršku zemljama koje su priznale nezavisnost Kosova, virtuelni su pozivi na bojkot koji ovih dana kruže Inetrnetom i nepotpisanim SMS-ovima. Iako niko od državnih zvaničnika ni rečju nije pomenuo ekonomsku blokadu, pozivi na ignorisanje stranih ulagača veoma su učestali u poslednjih nekoliko dana.

Milivoje Miletić, koordinator Biroa za regionalnu saradnju Privredne komore Srbije, ističe da u razgovorima sa predstavnicima stranih firmi nije čuo da je bojkot urodio plodom.

– Dobro je da je tako, jer bi se u suprotnom samo nanela šteta potrošačima. Veća konkurencija im obezbeđuje niže cene i širi izbor. Ne treba zaboraviti ni činjenicu da samo u slovenačkim firmama radi 15.000 Srba i da bi im bojkot učinio „medveđu uslugu” – istakao je Miletić.

Potpuno je drugo pitanje, dodaje on, zašto srpske robe nema na stranim tržištima, na primer u Sloveniji. Miletić objašnjava da često domaći proizvodi ne zadovoljavaju stroge evropske standarde kvaliteta.

– Nije reč o tome da li hoćemo ili nećemo u EU, već svako ko želi da trguje mora da ispuni te uslove – kaže on.

Šta, sa druge strane, poručuju oni koji su za bojkot? Cilj je, kažu, promena politike slovenačke vlade (koja se najviše pominje u ovakvim pozivima) usmerene protiv Srbije. Poznato je da je Srbija njihovo najvažnije tržište. Ovde su se dobro pozicionirali, pa se pretpostavlja da su slovenački privrednici dovoljno moćni da, ako su na to primorani, lobiranjem promene politiku tamošnjih vlasti. „Zato, primorajmo ih”, poručuju zagovornici bojkota, sigurni da finansijski udarac najviše boli. Izgleda da su zaboravili kako je prošao bojkot slovenačke robe s početka devedesetih godina. Slovenija ga gotovo nije ni osetila. Naprotiv, prva je od od svih bivših jugoslovenskih republika stigla u Evropsku uniju.

I dok su predstavnici slovenačkog „Merkatora”, koji je u ovonedeljnim protestima izvukao najdeblji kraj, poručivali da hrane 3.600 srpskih porodica, da se na njihovim rafovima nalazi 80 odsto srpske robe, mnogi su se o to oglušili. Trgovci kažu da im promet ne opada, dok zli jezici čaršijom prenose priče kako potrošači ovih dana više kupuju domaću robu.

Ekonomisti oštro osuđuju ovakve proteste, ističući da nijedan embargo nikada ništa dobro nije doneo. I Narodna banka je juče reagovala na anonimne pozive javnosti na ignorisanje stranih banaka.

„Banke sa većinskim stranim kapitalom su takođe domaće i posluju po našim propisima i supervizorskim nadzorom Narodne banke Srbije”, navodi se u saopštenju centralne banke. Pri tom se podseća da je to privatan kapital koji ima interes da ovde radi, ne mareći za političke stavove vlada zemalja iz kojih potiču njihove centrale.

Danas u takvom bankarskom sektoru radi 30.000 građana Srbije, a mnogi su im poverili štednju koja iznosi više od 450 milijardi dinara.

Goran Pitić, predsednik Upravnog odbora Sosijete ženeral banke, istakao je da oni koji pozivaju na bojkot uskraćuju zaposlenima mogućnost da normalno rade i žive.

– Bilo bi opasno da na bojkot pozivaju predstavnici vlade, ili da neodgovornim izjavama ohrabruju one koji ne znaju šta znači otvaranje Srbije ka svetu – rekao je Pitić i dodao da nije primetio da građani gase račune u banci u kojoj radi.

Slično saopštenje poslala je i Rajfajzen banka. Oni uveravaju svoje klijente i zaposlene da je njihova posvećenost poslovanju u Srbiji nepromenjena, kao i da će nastaviti da investiraju na dobrobit onih koju su im ukazali poverenje, kao i ljudi koje zapošljavaju.

J. Antelj - A. Nikolić

-------------------------------------------------------------

Dugalić optužio državne funkcionere

Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, upozorio je juče da veliku odgovornost za uništavanje imovine banaka snose oni koji su pozivali na bojkot, među kojim su i državni funkcioneri. On je prozvao Dušana Prorokovića, državnog sekretara u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju, jer je javno rekao da je ugasio račun u jednoj stranoj banci i poziv na takav bojkot prosledio svojim prijateljima.

– Srbija je posle 2000. godine pozivala inostrane banke da ulažu, a one koje su se na to odlučile zaposlile su naše građane, kreditirale stanovništvo i preduzeća Srbije, pomogle da se poboljša standard i pospeši privredni razvoj – istakao je Dugalić