Amerika zamera Rusiji ono što i sama čini

Dan nakon što je Moskva počela da bombarduje položaje islamista u Siriji, Vašington je izneo niz primedaba na račun ruske vojne intervencije, tvrdeći, između ostalog, da je nezakonita po međunarodnom pravu, „osuđena na propast” i usmerena protiv pogrešnih grupa na terenu.

Većina američkih zamerki bi, ipak, sjajno legla na američke vojne avanture po Avganistanu i Iraku, ili upravo u samoj Siriji, gde trupe Pentagona, u koaliciji sa drugim zapadnim zemljama i arapskim saveznicima, godinu dana napadaju borce Islamske države (ID), ali ne uspevaju da ih likvidiraju.

Stejt department je istakao da sa velikom zabrinutošću prati razvoj događaja i upozorava Kremlj da ne gađa ustanike koji nisu ID jer među njima ima onih koje obučava i naoružava Vašington.

Niko ne zna kako će se završiti ruska akcija, ali nije teško prisetiti se da su američki vojni zvaničnici, koji danas kažu da je ruska akcija „osuđena na propast”, morali da nameštaju izveštaje da bi ispalo da pobeđuju u ratu protiv džihadista. U američkim medijima vidimo i upozorenje Moskvi da bi mogla da se zaglibi na bliskoistočnom ratištu, možda onako kao što su se SAD zaglibile u Avganistanu, odakle još ne povlače trupe, i Iraku, gde su prošle godine vratile oko 3.500 vojnika.

Amerikanci smatraju da je rat koji je Rusija povela u Siriji nelegitiman i da su se ruski vojnici uključili na pogrešnu stranu, štiteći diktatora koji je ubijao sopstveni narod. Kada tvrdi da su ruski vojnici leteli na prostoru gde uopšte nema pripadnika ozloglašenog ID, pozivaju se na izveštaj libanske televizije koja kaže da je i juče Rusija izvela oko 30 napada, između ostalog i na ostatke Slobodne sirijske armije, čije su delove Amerikanci obučavali i naoružavali. Prema izveštajima organizacija koje se u SAD smatraju za legitimnu opoziciju, u ruskim napadima nastradalo je 36 civila.

Vladimir Putin je juče, kako je javila Raša tudej, izjavio da su glasine o civilnim žrtvama počele da kolaju pre nego što su njegovi piloti uopšte uzleteli. Istovremeno sa zvaničnim snimcima napada, na „Jutjub” su postavljeni i snimci koji bi trebalo da prikažu ubijanje nenaoružanih građana, među kojima i dece. Uz sve ograde, jer se ne zna šta se zbilo na terenu, treba primetiti da je prema podacima i nekim zapadnih organizacija u američkim napadima u Siriji život izgubilo između 250 i 300 stanovnika koji nisu pripadali nijednoj miliciji.

U sklopu propagandnog rata koji se vodi od prekjuče, pojavila se i informacija pojedinih grupa suprotstavljenih vladi u Damasku koje su istakle da „strogo osuđuju brutalno bombardovanje civilnih meta u Homsu i Hami”, dodajući da su ruski udari „sasvim novi nivo razaranja i nešto apsolutno najžešće što je ikada pogodilo ovaj prostor”. Kao i na Zapadu, i među Asadovim neprijateljima se pominje da je rusko bombardovanje nelegitimno i nezakonito i da je ugrozilo sirijski suverenitet, mada ovde treba primetiti da taj suverenitet Amerikanci i njihova koalicija krše godinu dana.

Tačan je argument da Putin nije dobio dozvolu SB UN, koja legitimizuje upotrebe vojske u stranoj zemlji, ali je zvaničan Damask pozvao Rusiju u pomoć, što je drugo legalno opravdanje da se započne intervencija. Koalicija koja je dosad gađala po Siriji nije ispunjavala nijedan uslov. Ovde francuski primedba – da je Asadova vlada nelegitimna – postaje vrlo zanimljiva jer poručuje da nelegitimna vlada ne može pozvati stranu vojsku u pomoć i prikazati privid poštovanja međunarodnog prava.

Ovo je prva ruska intervencija izvan prostora nekadašnjeg SSSR-a od kraja hladnog rata. Ako je verovati listu „Politiko”, ona je šokirala Stejt department i Pentagon, jer je posle pada Berlinskog zida samo Amerika bila toliko moćna da da je kretala u vojne intervencije za smenu režima ne obazirući se na međunarodno pravo.

Predsednik Barak Obama trpi oštre kritike zbog ruskog manevra jer republikanci u tome vidi američku slabost i nametanje novog Putinovog svetskog poretka. Zameraju mu pasivnost, ali treba primetiti da ovde nije reč o konzervativcima mrskoj miroljubivosti (Obama neprestano šalje dronove na Bliski istok, gađao je Libiju, bombarduje ID u Siriji i Iraku), već o netrpeljivosti prema ulasku novih igrača na teren koji SAD  smatraju svojim.

-----------------------------------------

Francuski apel protiv torture

Pariz je saopštio da je pokrenuo istragu o zločinima Bašara el Asada, na osnovu fotografija prebeglog Sirijca koji je radio za vladu u Damasku. Fotograf, predstavljen samo kao Cezar, tvrdi da je slikao 55.000 žrtava, osakaćenih, izgladnelih, sa izvađenim očima. Na Zapadu su njegovi snimci prihvaćeni kao verodostojni i francusko tužilaštvo ih uzima kao osnov za istragu.

To je i politički pokušaj da se zaustavi Putinova inicijativa za rehabilitaciju Asada u međunarodnoj zajednici, kao lidera koji se bori protiv terorista. I američki glas protiv mučenja u režiji Bašara el Asada dobija dovoljno publiciteta, mada je pomalo ironično da zemlja koja je usavršila „usavršene tehnike ispitivanja” u Gvantanamu i Abu Graibu, i dovela do velikih razaranja u, na primer, Faludži, deli moralne lekcije o neprihvatljivosti torture.

-----------------------------------------

Za Ruse teroristi, za SAD – antivladini borci

Vašington je saopštio da su ruski vojnici gađali položaje pobunjenika koji nisu ID, već razne druge grupe, među kojima i one koje SAD podržavaju kao umerene opozicione milicije. Možda su ruski bombarderi promašili mete ili su imali pogrešne obaveštajne podatke, ali je nejasno zašto je Amerika, koja je na tom prostoru znatno duže, sa svom vojnom i obaveštajnom silom zakazala u ratu protiv islamista.

Za Moskvu su svi naoružani ustanici – teroristi, i napad na njih pomaže Asadu da se izbori ne samo sa ID već i sa ostalim grupama sa oružjem. Vašington je među njima pronašao takozvane umerene i legitimne opozicionare, a neke od njih je finansirao i trenirao, nadajući se da bi mogli da preuzmu kormilo u Damasku. Zato se Bela kuća i Kremlj ne slažu oko toga koga treba „loviti”.

-----------------------------------------

Kad može na Balkanu, zašto ne i na Bliskom istoku

Prema oceni britanskog obaveštajnog i odbrambenog instituta RUSI, Moskva bi mogla da završi tako što pomaže ID, jer cilja i one grupe koje su neprijatelji ID. Zanimljivija je i ocena ovog instituta da je očuvanje Sirije i Iraka poželjno, ali da ga ne treba gurati po svaku cenu: „Ako su SAD mogle da izrode dve sasvim nove države na Balkanu, nema razloga da Vašington ne toleriše makar neformalni nastanak novih država na Bliskom istoku.”