Astor, prvi pas vodič slepih u Srbiji

Vesna Nestorović Coka i crni labrador Astor petog oktobra pisaće istoriju. Ona neće imati nikakve veze sa asocijacijama političke prirode na taj datum. Tog dana prvi pas vodič slepih u Srbiji i njegova vlasnica Vesna, novinarka i predsednica udruženja slepih i slabovidih „Beli štap”, prošetaće prvi put beogradskim ulicama, posle obuke u Mariboru, u Sloveniji. Krenuće od bioskopa „Voždovac” do Veterinarskog fakulteta, gde će im dobrodošlicu poželeti prodekan ove visokoškolske ustanove profesor dr Vanja Krstić.

Udruženje „Beli štap” sa svojim partnerskim organizacijama već je upoznalo Beograđane sa Astorom na predstavljanju prvog psa vodiča u Srbiji u Skupštini grada, aprila ove godine. Put do toga da on i zvanično postane stanovnik srpske prestonice bio je dug.

Kampanja udruženja „Beli štap” za kupovinu prvog psa vodiča slepih u Srbiji trajala je dve godine. Iz te kampanje skupljeno je 15.000 evra, koliko je bilo potrebno za kupovinu Astora. U međuvremenu, udruženje „Beli štap” postalo je član Evropske organizacije pasa vodiča. Kako u Srbiji nema nijednog licenciranog instruktora za takve pse, Astor, a kasnije i Vesna Nestorović, morali su da prođu obuku u zemlji gde ovakvih programa ima. Izabrana je Slovenija. Dolasku ovog jedinstvenog labradora prethodilo je i donošenje Zakona o kretanju uz pomoć psa vodiča, koji je usvojen u martu ove godine.

– Videćemo kako će zakon biti primenjivan u praksi, iako je još mnogo šta ostalo da se uredi podzakonskim aktima. Iznenadilo nas je što nas je prilikom izrade zakona Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja često zaobilazilo, iako se naše udruženje prvenstveno bavi samostalnim kretanjem slepih osoba. Takođe, pojedini vlasnici odgajivačnica odjednom su se, valjda kada su videli koliko takav pas košta, zainteresovali da dresiraju i odgajaju takve pse. Pojedini su govorili da mogu čak i boksera da dresiraju za te potrebe, što je apsurdno – priča Vesna Nestorović.

Ona nam opisuje dug i ozbiljan put koji jedan pas treba da prođe da bi postao vodič osoba sa različitim vrstama invaliditeta i da bi vlasnik mogao potpuno da se osloni na njega. Evropska organizacija pasa vodiča opredelila se, posle godina iskustva, za samo jednu rasu: labradora.

– Ranije su se kao psi vodiči koristili i vučjaci, odnosno nemački ovčari, i retriveri. Međutim, retriveri su teški za održavanje, a od vučjaka se odustalo zbog kraćeg radnog veka, tačnije podložnosti bolestima. Najbolje se pokazao labrador – priča Vesna Nestorović.

Izbor psa počinje od legla, odnosno njegovog pedigrea. Gledaju se četiri legla unazad, kakva je njihova zdravstvena slika, da li je bilo displazije kukova (najčešći razlog šepanja psa) ili problema sa vidom. Tek ako je „porodična situacija” dobra, pas može da postane kandidat za vodiča za osobe sa različitim vrstama invaliditeta. Da bi i dobio tako važan i ozbiljan zadatak, u kojem će se čovek potpuno osloniti na njegove oči, uši i noge, pas prolazi nekoliko testova, između ostalih, i test poslušnosti. Tek kada i njih uspešno prođe, a Vesna Nestorović kaže da se dešava da od 12 pasa samo tri stignu do dresure, pas prolazi obuku sa instruktorom. Ona traje oko šest meseci, od čega su poslednje nedelje rezervisane za zajedničku obuku psa i njegovog novog vlasnika.

– Vrlo sam tvrdoglava. Kada sam u Sloveniji prvi put sa Astorom probala da prođemo zajedno jednu trasu na terenu za obuku, ja sam uporno htela da idem levo, a on me je vukao desno. Instruktor mi je onda rekao da moram da slušam svog psa. Levo, gde sam ja tako uporno želela da idem, instruktor je postavio prepreku, koju je Astor hteo da izbegne – kaže Vesna Nestorović.

Coka nam otkriva nove planove svog udruženja: školovanje instruktora pasa vodiča.

– Sa tom akcijom počećemo narednih dana. Izabraćemo kandidate koji će zatim ići na obuku u Sloveniju. Njihova obuka traje 36 meseci i vrlo je ozbiljna. Ovi instruktori, osim znanja o samoj dresuri i obuci, treba da procene koji je pas pogodan za koju osobu i koju vrstu invaliditeta – ističe Vesna Nestorović.

Ljubav i poverenje

Na brojna naša pitanja, već iskusna u komunikaciji s medijima, a i sama novinar, Vesna je odgovarala lako i profesionalno. Samo je kod jednog zastala. Kod onog – kako je to hodati sa psom vodičem?

– Teško to mogu da opišem jer ne postoje reči kojima bih prenela to poverenje i ljubav koju osećate. Beli štap je praktičan i jednostavan, lako ga možete spakovati, lako ponovo izvući i hodati sa njim. Sa psom vodičem, naravno, nije tako, njemu je potrebna i vaša briga, ali kada vam pas spusti šapu na koleno to je poseban, nezamenljiv osećaj – opisuje Vesna Nestorović.

Na testu i vlasnik

Osoba čije će se samostalno kretanje oslanjati na psa vodiča i u čiji će svakodnevni život ući ovaj i više nego najbolji prijatelj, takođe mora da prođe obuku. Vesna Nestorović tako je morala prvo da položi test samostalnog kretanja sa belim štapom. Kako nam je objasnila, 10. oktobra polagaće i test samostalnog kretanja sa psom vodičem i planira da to polaganje bude javno. Takođe, budući vlasnik prolazi posebno testiranje, čiji je cilj da se odabere odgovarajući pas za određenu osobu. Prilikom tog testiranja meri se, između ostalog, brzina hoda i dužina koraka.