Slučaj Enron kao školski primer

Međunarodni akcionari „Folksvagena” (od katarskog do norveškog državnog investicionog fonda) zainteresovani su da što pre saznaju ko se u nemačkoj „auto-piramidi” poigrao njihovim investicijama, koliko novca i kojom brzinom još mogu da izgube, dok stvar ne legne.

Ipak, profil, razmere i moguće posledice „slučaja Folskvagen” takvi su da nadilaze interesovanje direktno upletenih aktera i zainteresovanih kibicera.

Naime, za aferu „Folksvagen” razotkrivenu sredinom septembra već se zainteresovala i nauka o korporativnom poslovanju, posebno ogranak koji analizira megaprevare.

Dojučerašnji etalon agresivne mahinacije basnoslovnih razmera u školskom programu poslovnih škola i univerziteta širom sveta bio je slučaj „Enron”, proglašen 2002. godine za „najznačajniji korporativni krah u SAD od stečaja kreditnih banaka osamdesetih godina 20. veka”.

„Pad Enrona” je nastavno štivo na kursu poslovnih nauka i na Harvardu. Autori Harvardove analize kraha vodeće svetske kompanije za trgovinu energentima i izgradnju postrojenja, profesori Pol Hili i Krišna Palepu imaju za studente dva pitanja. Kako je tako uspešna firma kao što je bio „Enron” uspela ekspresno da kolabira i kako su državne institucije zadužene za nadzor poslovanja previdele problem u nastajanju?

U studentskim amfiteatrima poslovnih škola „slučaj Enron” primer je smišljene, sofisticirane računovodstvene prevare šake rukovodilaca u vrhu firme koji je na mahinacijama debelo profitirao.

Taj neslavni rejting „Enrona”, ovih dana je ugrožen.

„Folksvagen” je gori slučaj od „Enrona”, smatra Dejvid Bah, prodekan Škole menadžmenta američkog Univerziteta Jejl u tekstu za londonski „Fajnenšel tajms”.

Upoređujući mahinacije američkog energo-džina i vodećeg nemačkog proizvođača automobila, Bah ističe da je „Enron” varao „lokalno”: svoje akcionare, držanu administraciju, zainteresovane spoljne partnere i finansijsko tržište.

„Folksvagen” je nezajažljivom poslovnom ambicijom ugrozio zdravlje miliona ljudi, poslovni imidž Nemačke, evropskih i azijskih proizvođača automobila i budućnost dizel-kola, smatra Bah.

Konačno uhvaćen u višegodišnjoj prevari „Enron” je bankrotirao, a vrh njegove piramide se manje-više tragično rasuo po zatvoru, prisilnim penzijama, brzometnim povlačenjima ili na putu bez povratka. Ukupan njegov bankrot iznosio je 74 milijarde dolara.

Sudbina „Folskvagena” danas još nije dovedena u pitanje, mada su berze nedavno podigle verovatnoću bankrota nemačkog auto-džina u sledećih godinu dana. Kojim putem – nakon skandala sa softverskom varalicom, ide perjanica nemačke privrede, više ni akcionarima „Folksvagena” nije sasvim jasno.

Uprava velike firme iz Volfzburga pred vikend je najavila da će istraga o lažiranju eko-testova potrajati – mimo očekivanja Berlina i berzi „najmanje nekoliko meseci”.

Istovremeno, nadzorni odbor „Folksvagena” je, da objasni krizu, krajem septembra zakazao sednicu s vodećim akcionarima za 9. novembar. Prošle srede, nakon sedmočasovne sednice, isti taj nadzorni odbor je – bez obrazloženja – predložio da se taj susret s vodećim finansijerima otkaže.

Afera „Folksvagen” daleko je od kraja i naučnog razjašnjenja.

U podnožju piramide je 600.000 zaposlenih, na njenom vrhu krug od 20 ljudi. Između vrha i podnožja, protežu se kraci disciplinovanog sprovođenja naloga s najvišeg mesta. Odozdo naviše, kvalitet protoka informacija i inicijativa nepoznat je spoljnom svetu.

Na kojoj koti te poslovne piramide „Folksvagena” je doneta odluka da se u milione dizel-vozila prodatih širom sveta ugradi softverska varalica za lažiranje laboratorijskih testova emisije štetnih gasova? Kada je doneta odluka – koja bi „Folksvagen” u bliskoj budućnosti mogla koštati više od 18 milijardi dolara, i sa kakvim obrazloženjem? Odgovori na ova i slična pitanja, proistekla iz najvećeg poslovnog skandala u 78. godišnjoj istoriji „Folksvagena” danas očekivano interesuju mnoge. Međunarodnu istragu, berze i advokatske firme zanima ko će snosi krivičnu i finansijsku odgovornost za ponudu i prodaju najmanje 11 miliona „Folksvagenovih” vozila ojačanih neprijavljenom algoritamskom eko-varalicom.