Šubara: Preduzeća ne treba poklanjati

Iako je Ljubomir Šubara, po sopstvenom priznanju, došao da rasproda preostalih 500 državnih preduzeća i ukine Agenciju za privatizaciju, on to ipak neće učiniti. U toj nameri sprečio ga je ministar privrede Željko Sertić na čiji je predlog pre dva dana razrešen na sednici vlade. Sertić je rekao da je Ljubomir Šubara odlukom vlade udaljen sa dužnosti direktor Agencije za privatizaciju do okončanja postupka kojim se utvrđuju razlozi za njegovo razrešenje.

Koji su razlozi za smenu pre isteka petogodišnjeg mandata, koji mu je 31. decembra prošle godine poveren?

– Nisam zadovoljan efikasnošću rada agencije i smatram takvu inertnost neodrživom. Direktorsko mesto podrazumeva određene privilegije, ali pre svega zahteva odgovornost – kazao je Sertić juče za „Politiku”.

Ministar je u intervjuu za naš list pre desetak dana, kada se sukob rasplamsao, naveo da on i direktor Agencije za privatizaciju nisu u nekakvom ringu, te da u njegovom institucionalnom postupanju ne postoji ništa lično, tako da njegovu profesionalnu kritiku ne treba nazivati ličnim sukobom.

On ni tada nije krio da je nezadovoljan neažurnim odnosom agencije prema potencijalnim investitorima. Zasmetalo mu je i što nema dovoljno koordinacije u radu između ovog tela i ministarstva.

Ljubomir Šubara je juče za „Politiku” rekao da nikakvo obrazloženje nije dobio.

– Navodno ne poštujem zakon i teram investitore. Kako ih teram kada sam se za 280 dana susreo sa 1.160 potencijalnih investitora. Ja preduzeća nisam mogao da poklanjam. Kod privatizacije BIP-a ministar je tražio da ga damo u zakup. Nisam bio za to. Smatrao sam da preduzeće ne treba poklanjati već ga ponuditi na prodaju – kaže Šubara.

Na to Sertić odgovara da je notorna neistina da je on nameravao da poklanja preduzeća, konkretno BIP, koji je u međuvremenu otišao u stečaj.

– Agencija za privatizaciju mora da radi efikasno i predano u interesu investicija i to je ono na čemu moje ministarstvo, u skladu sa strateškom orijentacijom vlade, insistira – navodi Sertić.

Agencija za privatizaciju i Ministarstvo privrede sukobili su se i oko privatizacije RTV Vranja, priznaje Šubara. Kako je ranije objavljeno ova medijska kuća nije privatizovana po slovu Zakona o javnom informisanju i medijima, već po Zakonu o privatizaciji. Umesto da kapital pređe u ruke zaposlenih koji ranije nisu stekli pravo na besplatne akcije, po rešenju Agencije za privatizaciju, 16 zaposlenih, koliko ih je steklo uslov, postali su vlasnici između 33 i 34 odsto kapitala RTV Vranja. Ministarstvo privrede je zbog ovoga uvelo nadzor nad radom agencije.

Kap koja je prelila čašu jeste nedavno usvajanje izmena zakona o Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika (ALSU), kojima je predviđeno da se svi stečajni postupci, koje nad društvenim preduzećima vodi Agencija za privatizaciju „prebace” na ALSU. Sve to vodi ka – gašenju Agencije za privatizaciju.

Posle ovoliko nesuglasica nije se mogao očekivati drugačiji epilog. Bilo je pitanje dana kada će direktor agencije biti smenjen. Evidentno je da su od samog početka on i ministar imali različite stavove. Ministar je govorio da će privatizacija biti završena do kraja godine dok mu je Šubara kontrirao i isticao da je to nemoguće.

Ipak mora se priznati da je Šubara prvi javno rekao da u agenciji i preduzećima koja čekaju kupce – postoji otpor zaposlenih da se završi privatizacija, jer i jedni i drugi ostaju bez posla i privilegija. On nije krio da je nezadovoljan radom agencije u čemu se jedino složio sa resornim ministrom. Kao rezultat toga usledilo je smanjenje plata svim službenicima tog vladinog tela.

Za Šubarinog mandata prodato je pet medija, od ukupno 50 koliko treba da pređe u ruke privatnika i jedno preduzeće sa državnim vlasništvom – „Aleksa Šantić”, koje je kupio italijanski „Ferero”.

Šubara je možda jedini direktor Agencije za privatizaciju koji je smenjen, ali nije jedini koji se na njenom čelu zadržao kratko.

M. Avakumović

------------------------------------------------

Odlazili na lični zahtev

Iako je zakonom predviđen mandat direktora u trajanju od četiri godine većina dosadašnjih direktora davala je prevremene ostavke, uvek sa istim obrazloženjem – „na lični zahtev”.

– Najkraći direktorski staž imao je advokat Branko Pavlović, svega tri meseca (od 7. aprila do 15. jula 2004).

– Najduži njegov naslednik, diplomirani ekonomista Miodrag Đorđević (od 15. jula 2004. do 5. oktobra 2006).

– Prvi direktor Agencije za privatizaciju, tada rukovodilac, a sada bankar Vladimir Čupić, uspeo je da „izgura skoro godinu i po (od 17. jula 2001. do 26. decembra 2002).

– Drugi direktor Mirko Cvetković, održao se godinu i tri meseca (od 26. decembra 2002. do 7. aprila 2004).

– Novosadski advokat Vladimir Galić od 12. oktobra 2006. do 25. maja 2007.

– Vesna Džinić od 25. maja 2007. do 18. juna 2009.

– Vladislav Cvetković je na čelu agencije bio najduže – od decembra 2012. godine do novembra 2013.

– Vida Uzelac od kraja 2013. do kraja 2014. godine i podnela je zahtev za penzionisanje.