I na Plutonu je nebo plavo

Sonda „Novi horizonti” poslala je prvu sliku Plutonove atmosferske magle u boji. Na njima se vidi plavičasti odsjaj, što je posledica prelamanja sunčevih zraka u česticama magle, objašnjavaju naučnici.

Nova otkrića američke svemirske agencije NASA objavljena su juče, malo posle saznanja da na Marsu ima vode.

„Ko bi očekivao da je nebo u Kojperovom pojasu plavo? Predivno je”, prokomentarisao je u saopštenju NASA Alan Stern, glavni istraživač tima koji prima podatke sa „Novih horizonata”. Ova svemirska letelica je 14. jula obavila istorijsko proletanje pored patuljaste planete. Podaci polako stižu na Zemlju i analiziraju se na istraživačkom institutu Bulder u američkoj saveznoj državi Kolorado, a najnovije fotografije u boji pristigle su u NASA prošle nedelje. Prethodno su dobijene crno-bele fotografije Plutonove atmosfere, na kojima se vidi da se ona prostire 130 kilometara iznad njegove površine. Ta fotografija je zabeležena kamerom „lori” u trenutku dok je letelica odlazila od ovog svemirskog patuljka, osvetljenog otpozadi sunčevom svetlošću. Novi snimak je napravila kamera u boji „ralf”, ponovo dok su sunčevi zraci padali na Pluton sa zadnje strane.

Ova patuljasta planeta ima najviše azota u atmosferi, isto kao i Zemlja. Krupne čestice magle mogu da nastanu samo u interakciji azota i ultraljubičaste svetlosti Sunca u prisustvu metana.

Plava boja govori naučnicima dosta o veličini i sastavu čestica. Plavo nebo je obično posledica rasipanja sunčeve svetlosti na veoma male čestice. Na Zemlji su to sićušni molekuli azota. Na Plutonu su to izgleda veće, ali i dalje relativno male čestice poput čađi koje se zovu tolini.
Ipak, kada biste stajali na Plutonu i gledali gore, nebo bi delovalo crno zbog retke atmosfere. Plavičasta boja bi se videla samo u svitanje i u sumrak, objasnio je za Bi-Bi-Si Karli Hauvet sa instituta Bulder.
Naučnici veruju da se crvenkaste čestice tolina formiraju visoko u atmosferi jonizacijom metana i nitrogena. Taj proces omogućava molekulima da se pregrupišu, porastu i padnu na površinu planete pojačavajući njenu crvenkastu boju.

Druga važna vest s Plutona je da je na njegovoj 2.300 kilometara širokoj površini otkriveno mnogo malih regija s ledom. Naučnici su očekivali da ga tu ima, ali im je zanimljivo da decenijama u Plutonovom spektru nisu videli takve prizore. Osim toga, regije pod ledom su svetlocrvene, a naučnici tek treba da utvrde zbog čega.

„Još ne razumemo vezu između leda i crvenkastih tolina na površini Plutona”, rekla je Sivija Protapa, član naučnog tima.

Od 14. jula sonda „Novi horizonti” udaljila se više od 100 miliona kilometara iza Plutona, što znači da je oko pet milijardi kilometara od Zemlje i zato retko šalje podatke. Nove informacije se očekuje tek sledeće godine, preneo je Bi-Bi-Si.

Pluton je otkriven 1930. godine. Manji je od Meseca, a masa mu je 500 puta manja od Zemlje. Ima pet prirodnih satelita i oko Sunca se okrene za malo manje od 248 godina.