Da li je Republika Srpska prezadužena?

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Da li je Republika Srpska prezadužena sa nešto iznad 2,5 milijarde evra ukupnog duga, koliko je on iznosio na kraju prošle godine i koliko bi dodatno zaduživanje, koje se najvećim delom usmerava u javnu potrošnju, išlo naruku tome da ona u budućnosti postane i politički ranjivija, ako godišnje za otplatu ode 260 miliona evra? Ovosedmično zasedanje Skupštine RS proteklo je dobrim delom u raspravi o zaduženosti Srpske i to stavovima opozicije po kojim dug Srpske od 56 odsto BDP-a možda i ne bi bio fatalan kad bi se novac od kredita umesto u javnu potrošnju – gde ode preko polovine uzajmljenog novca – usmeravao u razvoj u šta ode tek devet odsto.

Oko 46 odsto zajmova utrošeno je na infrastrukturu. Čuju se i paralele po kojima Federacija BiH sa tri milijarde evra jeste više zadužena od RS ali da to iznosi tek 35,5 odsto BDP-a tog entiteta. I dok se vlasti u RS pravdaju činjenicom da je javni dug u odnosu na BDP niži nego pre deset godina i iznose nadanja po kojima on treba da bude skresan na oko 48 odsto BDP-a, zvanični podaci pokazuju da mnogobrojni funkcioneri za lične zarade otkinu dobar deo budžeta koji iznosi oko milijardu evra, a za čije se potrebe vlasti neretko zadužuju.

Naime, dok je prosečna plata u RS 417 evra (zahvaljujući budžetskim zaposlenicima koji su najbrojniji)  a koja je u realnom sektoru znatno manja (svega oko 250 evra u proseku), glavni revizor u RS Duško Šnjegota, bez regresa, toplog obroka i uvećanja prima osnovnu platu od 2.450 evra, a njegov zamenik 2.200 evra. Prema podacima dostavljenim Skupštini RS, Slavica Injac, direktorica Agencije za bankarstvo ima mesečnu platu od 2.220 evra, a njen zamenik 1.585 evra. Na to ide i regres za godišnji odmor od 750 evra i zimnica od 350 evra.

Božana Šljivar, direktorica Agencije za osiguranje RS, zaradi 1.925 evra, plus topli obrok od 75 evra, regres od 750 evra... Bivši predsednik Regulatorne komisije za energetiku RS Milenko Čokorilo prima 2.200 evra, a članovi Mladen Štaka 2.000 evra, Ljubo Glamočić 2.025 evra, Slobodan Rajlić 2.025 evra i Petar Munišić 1.685 evra KM. Jednom godišnje, imaju pravo i na regres od  750 evra. Kao i poslanici, članovi ovog regulatornog tela imaju pravo da šest meseci posle isteka primaju punu platu sa svim dodacima, ako u međuvremenu ne nađu posao.

Predsednica Komisije za hartije od vrednosti RS Mira Potkonjak prima neto platu od oko 2.520 evra, njen zamenik 1.945 evra, a članovi ovog tela po 1.855 evra. Obrenka Slijepčević, predsednica Komisije za utvrđivanje sukoba interesa prima platu od 1.500 evra. To je tek manji deo velikih zarada budući da visoka primanja – nesrazmerna opštem stanju u društvu – imaju i ministri, zamenici, savetnici i uopšte svi zaposleni u Vladi RS i institucijama Srpske koji platu primaju iz budžeta.

Istovremeno, u Srpskoj je po zvaničnim podacima trenutno nezaposleno 138.220 osoba, što jeste blagi pad nezaposlenosti, dok je pokrivnest uvoza izvozom svega 60 odsto. Ekonomski analitičari tvrde da je stanje u kom se neprestano zadužuje zarad usmeravanja novca u javnu potrošnju dugoročno neodrživo i ističu da to može trajati samo dok su stranci spremni davati novac zarad mira u kući.

„Bez stezanja kaiša u javnoj potrošnji na svim nivoima, pre svega kod zvaničnika ali i u administraciji, sve mere su uzaludne. To, svakako, nije popularno, ali je preko potrebno. I na nivou BiH hitno su potrebne uštede, a tema za razmišljanje može biti i to što se svake godine za Oružane snage izdvaja blizu 150 miliona evra, što je gotovo trećina ukupnog budžeta BiH”, stav je ekonomista.

Da li bi vlast i opozicija umesto svakodnevnog domišljanja što težih i što je moguće glasnijih kvalifikacija političkih protivnika zajedničke sastanke (ako ih bude) mogli iskoristiti za razmenu što tiših i kvalitetnijih rešenja za rast privrede i smanjenje zaduženosti? Može li se zaustaviti novo zaduživanje i koliko su ostvariva upozorenja ekonomista i intelektualaca da je demokratski imperativ moderne epohe primoravanje političkih elita na obuzdavanje javnih troškova?

„Prvi korak – smanjivanje svih mogućih, brojnih, nepotrebnih troškova i budžetskog luksuza. Moraju li pojedini zvaničnici imati po nekoliko vozača? Da li je Predsedništvu BiH baš neophodan ’audi’ od 100.000 evra ili je za zemlju naše ekonomske moći primereniji neki jeftiniji automobil? Dalje, plate u javnom sektoru nužno mora da se usaglase sa realnim sektorom! Ne može pojedinac da ima pet plata realnog sektora a da bude šef nekog odeljenja u administraciji gde, paradoksalno, ima obavezu da kreira poslovni ambijent u privredi. Taj prostor je neuređen”, kaže ekonomista Zoran Pavlović.