Poreznici oterali u stečaj 188 preduzeća

Poreska uprava objavila je da je pokrenula 188 stečajnih postupaka. Time je dala „doprinos” da se lista preduzeća u stečaju, na kojoj ih je već 791 po raznim osnovama, dodatno proširi baš za ona kod kojih su predlagači upravo poreznici.

– Poreska uprava Republike Srbije je u skladu sa Zakonom o stečajnom postupku iz 2004. godine i Zakonom o stečaju iz 2009. godine, uplativši predujam, pokrenula 188 stečajnih postupaka, među kojima i za Beogradsku industriju piva – BIP. Reč je većinom o preduzećima u društvenoj svojini. U svim ovim slučajevima stečajni postupak je otvoren na osnovu pravosnažne odluke nadležnog suda, imajući u vidu da su ispunjavali zakonske osnove za pokretanje stečaja – navodi se u odgovoru na naše pitanje o kojim se preduzećima radi.

Poreznici navode da stečaj nije jedini način naplate poreskog duga, već se u zavisnosti od procene primenjuju i drugi modeli, odnosno preduzimaju druge zakonom propisane mere koje se smatraju efikasnim. U sagledavanju mogućnosti naplate dospelih poreskih obaveza, Poreska uprava prema dužnicima preduzima mere iz svoje nadležnosti u cilju što povoljnijeg namirenja. Pokretanje stečajnog postupka jedan je od instrumenata naplate koji se primenjuje kada su ispunjeni zakonski uslovi i u praksi se najčešće primenjuje kada se iscrpe drugi načini namirenja kojima se obezbeđuje brža i bolja naplata.

Značajan broj poreskih dužnika u prethodnom periodu bio je u statusu restrukturiranja što znači da nije bilo moguće potraživanja naplatiti prinudnim putem. Prestankom zaštite izvršenja reaktivirani su nalozi za prinudnu naplatu iz prethodnog perioda.  

Ljubodraga Savića, profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ne čudi što se u ovom slučaju pokretanja stečaja radi o preduzećima u društvenoj svojini i kaže da je to još uvek mali broj pokrenutih stečajeva.

– Bilo je i uspešnih privatizacija, ali i onih koje to nisu. Novi vlasnici su napravili dugove prema zaposlenima, državi, bankama, dobavljačima. Država je raskinula ugovor i postavila zastupnike svog kapitala. Retko koje od tih preduzeća se oporavilo i dugovi za kamate, poreze nastavili su da se gomilaju. Mnoga od društvenih preduzeća nisu ni nuđena na prodaju i znalo se da su kandidati za stečaj – kaže Savić.

On dodaje da mnoga od tih preduzeća nemaju ni imovinu ni zaposlene tako da njihov stečaj i nije velika šteta. Jer, među njima nema onih 17 povlašćenih s 20.000 zaposlenih. On dodaje da je iz tih preduzeća otišao svako ko je mogao da nađe posao, a da su ostali sindikalni poverioci i rukovodioci. Ta preduzeća su jedno vreme mogla da opstanu od pomoći koju im je država davala.

Dobro je, kaže naš, sagovornik što su zarade zaposlenih dobile prioritet u isplati iz stečajne mase, ali kaže da je zakon u tom delu promenjen kasno kada para više i nije ostalo.

– Crta se mora podvući, jer nije stvar u tome što su ta preduzeća problematična, već što drugima nanose štetu, dobavljačima na primer, pa i njih vuku u stečaj. Iza njih je ostala mala stečajna masa i procenjujem da poverioci mogu da naplate samo mali deo potraživanja, trećinu ili četvrtinu – kaže naš sagovornik.

Da zastupnici državnog kapitala nisu bili baš srećno rešenje za mnoga preduzeća za Savića je primer BIP nad kojom je upravo otvoren stečaj.

– To je prosto neverovatno. Pivara je prodata Litvancima, država je raskinula ugovor i postavila zastupnika. Šta zastupnik zna o tom biznisu, kao da je pao s Marsa ili da je pao na Mars. To su činovnici koji gledaju da ne naprave neku grešku, nemaju iskustva, organizacionih sposobnosti – kaže Savić.

Savića ne čudi što u novoj turi stečaja nema privatnih firmi, jer se kod njih posao, kako kaže, drugačije završava. Sami privatnici, kaže on, isisaju firmu, likvidiraju je i ostave joj dugove i imovinu iz koje ništa ne može da se naplati. Posle osnuju drugo preduzeće.

-------------------------------------------------

Isplatni redovi

Stečajni poverioci se, u zavisnosti od njihovih potraživanja, svrstavaju u isplatne redove. Stečajni poverioci nižeg isplatnog reda mogu se namiriti tek pošto se namire stečajni poverioci višeg isplatnog reda.

U prvi isplatni red spadaju neisplaćene neto zarade zaposlenih i bivših zaposlenih, u iznosu minimalnih zarada za poslednjih godinu dana pre otvaranja stečajnog postupka sa kamatom od dana dospeća do dana otvaranja stečajnog postupka i neplaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih za poslednje dve godine pre otvaranja stečajnog postupka.

U drugi isplatni red spadaju potraživanja po osnovu svih javnih prihoda dospelih u poslednja tri meseca pre otvaranja stečajnog postupka, osim doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih.

U treći isplatni red spadaju potraživanja ostalih stečajnih poverilaca. U četvrti isplatni red spadaju potraživanja nastala dve godine pre dana otvaranja stečajnog postupka po osnovu zajmova.