Putin traži nove saveznike

Dok sirijska armija i saveznička milicija iz Libana Hezbolah napreduju na severozapadnim frontovima uz podršku ruske vojske, Moskva je prešla i u diplomatsku ofanzivu, nastojeći da bliskoistočne neprijatelje režima Bašara el Asada ubedi kako je njena intervencija u Siriji na opšte dobro.

Prvi čovek Kremlja Vladimir Putin sastao se ovog vikenda s prinčevima Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, Muhamedom bin Salmanom i Muhamedom bin Zajidom el Nahijanom. Nakon susreta date su oprezne izjave, iz kojih se može zaključiti da vrata daljim razgovorima i pokušajima usaglašavanja nisu zatvorena. Ali, Saudijci nisu propustili da ponove da za njih odlazak Asada s vlasti ostaje imperativ. Nezvanično, izvor iz njihove delegacije je Rojtersu rekao da je Putinu predočeno kako će se intervencijom u Siriji Rusi uplesti u verski rat, privući džihadiste da napadaju i njenu teritoriju, kao i da će protiv sebe okrenuti sunitske muslimane širom sveta. Izgleda da ta poslednja opasnost brine i ruskog predsednika, koji je kasnije izjavio, kako prenosi Interfaks, da njegova zemlja ne želi da se uključuje u verski rat u Siriji i da za nju nema razlike između sunitskih i šiitskih grupa.

Čest ruski saveznik, Kina, izdala je još jedno dvosmisleno saopštenje o intervenciji Moskve u Siriji, u kojem je podržala antiterorističke mere preduzete u skladu s međunarodnim pravom i „u dogovoru sa zainteresovanom državom”. Kinesko ministarstvo spoljnih poslova je, međutim, još jednom, kao i u prvoj rekciji na rusku akciju, navelo da se protivi „olakom mešanju u unutrašnje stvari tuđih zemalja” i da Sirijci treba da odluče o sudbini Sirije – rastegljive formulacije koja se mogu shvatiti i kao uzdržanost prema novom preventivnom ratu protiv terorizma koji je ovog puta, kao Amerika pre 12 godina, povela Rusija.

Na terenu dvosmislenosti nema – Asadove trupe su uz pomoć Rusije i Hezbolaha ponovo zauzele neke delove provincija Idlib i Hama, gde su donedavno, pre nego što je Moskva otpočela svoju akciju u Siriji, gubile teritorije. Kremlj je i dalje pod optužbama da njegovi avioni manje gađaju položaje Islamske države (ID) nego ostalih grupa koje se bore protiv Asada.

U teško sagledivom haosu grupa i njihovih stalnih i privremenih koalicija na sirijskom ratištu, pojavio se i novi savez, koji bi možda mogao dati Americi, besnoj zbog ruske intervencije, priliku da uspostavi kontratežu. Sirijski Kurdi objavili su da su formirali savez sa sirijskim Arapima i jednom hrišćanskom milicijom. Do sada su se Kurdi borili sami i na sopstvenoj teritoriji, uz povremenu podršku američkih bombardera. Njihove jedinice se, međutim, ne nalaze previše daleko od Rake, grada koji je ID proglasio za svoju prestonicu. Na Raku su Kurdi ranije odbijali da marširaju, objašnjavajući kako je bolje da arapsku teritoriju, da ne bi došlo do etničkih trvenja, osvajaju arapske trupe. Pošto su se udružili s Arapima, možda bi Raka mogla postati njihov cilj, naročito ako bi im Amerikanci ponovo pružili vazdušnu podršku, pokušavajući da Rusiji izbiju iz ruke argument kako je prvenstveno ona ta koja se sada bori protiv ID i terorizma u Siriji.

Na nišanu se ovog vikenda možda našao i vođa ID Abu Bakr el Bagdadi. Iračka vojska je saopštila da su njeni avioni presreli konvoj u kojem se nalazio samoproglašeni „kalif”. Ispostavilo se, ipak, da je u napadu povređeno osam visokih figura ID, ali da među njima, kako se trenutno čini, nije bio i Bagdadi. Simpatizeri ID, preko društvenih mreža, u svakom slučaju masovno su poručili da će „kalifat” nastaviti da živi i ako je njegov prvi čovek mrtav.

U Iraku, ako ruski avioni uđu i tamo, neće biti sukoba između njih i britanske avijacije. Ministarstvo spoljnih poslova u Londonu je demantovalo napis jednog ostrvskog tabloida da je britanskim pilotima u Iraku dozvoljeno da otvore vatru na ruske avione. Pre demantija je britanski vojni ataše u Moskvi pozvan u Kremlj da razjasni da li su navodi iz tog članka istiniti.

Polaganje računa možda će još teže biti vladi Francuske, u kojoj su mediji počeli da preispituju smrt džihadista iz te zemlje od bombi iz francuskih aviona koji tuku po logorima ID u Siriji. Premijer Manuel Vals je izjavio da je moguće da je u jednom od tih napada stradalo i šestoro ekstremista iz Francuske koji su se pridružili Bagdadijevim snagama. Vals je ponovio stav svoje vlade da je francuska intervencija pravno neupitna, budući da je Francuska bila meta terorističkih napada i da je reč o aktu samoodbrane, kakav dozvoljava i povelja Ujedinjenih nacija. Militanti iz Francuske ionako nisu bili meta napada, uverava Vals, premda mu to možda neće biti dovoljno da otkloni optužbe kakve su snašle britansku vladu nakon što je nedavno obelodanila da je vazdušnim napadom u Iraku likvidirala dvojicu islamskih radikala – državljana Britanije. Ostrvskim medijima je bila sporna pravna utemeljenost takvog pogubljenja, sličnog vansudskoj egzekuciji dronovima kojom je Amerika pre četiri godine uklonila svog državljanina, visoku figuru Al Kaide.