Evropska komisija: Dobri rezultati Srbije

 Srpska ekonomija polako izlazi iz recesije. Ova ocena nalazi se u najnovijem kvartalnom izveštaju Evropske komisije (EK) za potencijalne i zemlje kandidate Evropske unije. Kako se kaže u ovoj analizi, tome su, osim niske prošlogodišnje baze, najviše doprinele i snižene međunarodne cene robe i veća spoljna tražnja.

Rast se najviše vidi u rudarstvu i proizvodnji električne energije, koji su bili najviše pogođeni prošlogodišnjim majskim poplavama. Zabeležen je i rast građevinske industrije od 12,6 odsto, dok je u poljoprivrednoj proizvodnji zabeležen pad od 9,4 procenta. 

„Rast bruto domaćeg proizvoda za jedan odsto u drugom tromesečju u odnosu na isti period prošle godine, povukli su rast izvoza i investicija”, piše u ovom dokumentu.

Ističe se i to da je stopa nezaposlenosti pala sa 21,2 na 18,5 odsto. „Iznenađujuće, u javom sektoru je broj zaposlenih porastao za 32.000, uprkos politici zabrane zapošljavanja”, piše u ovom izveštaju. EK se, inače, poziva na podatke iz ankete o radnoj snazi koju objavljuje naša zvanična statistika. U redovnim tromesečnim analizama o zemljama kandidatima, oni najčešće objavljuju samo konstatacije, bez ocena i sugestija.

Napominje se, međutim, da su zbog smanjenih javnih rashoda, smanjene zarade što je uticalo na pad potrošnje u domaćinstvima za 1,4 odsto na međugodišnjem nivou.  

Kada je o monetarnoj politici reč, ističe se da je inflacija i dalje ispod cilja (od 2,5 do 5,5 odsto), referentna kamatna stopa je snižena na pet odsto, a kurs dinara je stabilan. „Prvi put od marta vrednost kursa je krajem marta pala ispod 120 dinara za jedan evro”.

Kada je o budžetu reč, navodi se da je do kraja avgusta konsolidovani budžetski deficit, odnosno manjak na nivou cele države, iznosio 44 milijarde dinara, što je svega 1,1 odsto očekivanog BDP.

„To je trostruko niže nego u istom periodu prošle godine i daleko ispod planiranog nivoa”, kaže se u ovom dokumentu.

Prihodi su, na međugodišnjem nivou, veći za 6,6 odsto. Tome je u najvećoj meri doprineo rast prihoda od akciza na duvan (19,8), ali i uvozni PDV (9,3 odsto).

U dokumentu se navodi i to da je tokom letnjih meseci kroz Srbiju prošlo 170.000 izbeglica uglavnom sa Bliskog istoka. Najveći priliv izbeglica, kako se navodi u izveštaju EK, bio je u avgustu i septembru. Ovo je dovelo do privremenog zatvaranja granica od nekoliko dana sa Hrvatskom i Mađarskom, konstatuje se u ovom dokumentu.

A. T.