Srbija kao lokomotiva profesionalizma

Srpska košarkaška reprezentacija jeste jedna od retkih u Evropi koja ima selektora profesionalca, tačnije – selektora koji nije zaposlen u klubu. U Košarkaškom savezu Srbije (KSS) nedavno su uspeli da ispune staru želju da angažuju trenera na duge staze, spremnog da 24 časa dnevno bude posvećen reprezentaciji, a to je jedan od najcenjenijih stručnjaka na svetu Dušan Ivković. Poslednji koji je na taj način vodio državni tim bio je Svetislav Pešić (2001), a pre njega tako se radilo samo u doba SFRJ.

Ivkovićev prethodnik Zoran Slavnić (maj-septembar 2007) doveden je pod plaštom „selektora profesionalca”, a ponuđen mu je ugovor na svega četiri meseca, što nedvosmisleno govori da u KSS i nisu verovali u njegove mogućnosti.

I drugi su hteli Ivkovića...

Poslednjih nekoliko godina u KSS su listom bili za „selektora profesionalca”, ali su uvek birali nekoga ko ima posla preko glave. Prvih dana ove godine stigao je toliko željeni profesionalac i to kakav – trener s kojim su „plavi” u svojoj istoriji osvojili najviše zlatnih medalja (4) i čija je cena na evropskom tržištu oko milion evra po sezoni. Ivković je pristao da radi za svoj najomiljeniji tim za 250.000 evra godišnje.

Imajući u vidu to da je Svetislav Pešić (2000-2002) imao 300.000 maraka (oko 150.000 evra) godišnje, a Želimir Obradović (2004-2005) radio za 150.000 evra, može se reći da je KSS sada dobro prošao, čak i kada se zna da u Sazonovu 83 već dugo ne svraćaju izdašni sponzori. S Ivkovićevim dolaskom pojavilo se nekoliko velikih kompanija koje veruju u njegov petogodišnji projekat „Put na Olimpijske igre u Londonu 2012”, što znači da je KSS sklapanjem ugovora s njim podigao sebi cenu.

Što se tiče Pešića i Obradovića, treba imati u vidu to da je Pešić u prvoj polovini svog ugovora bio bez klupskih obaveza, a da je Obradović paralelno bio na klupi Panatinaikosa i državnog tima.

Priče o „nepatriotizmu” nekih igrača koji nisu želeli da svoje slobodno vreme žrtvuju zbog reprezentacije, mogu da se posmatraju i iz drugog ugla, ako se zna da su oni leti morali da se znoje samo iz „patriotskih razloga” a da su selektori pored svojih dobrih plata u klubovima imali i više nego dobar „honorar” na klupi reprezentacije. Pritom, nekim selektorima to nije smetalo da svima javno dele lekcije iz patriotizma...

Povratak Ivkovića na kormilo državnog tima javnost je dočekala gotovo kao osvojenu medalju, a on je odmah zasukao rukave. Ubrzo se sreo s našim igračima u NBA (pritom njegov odlazak u SAD nije finansirao KSS pošto je tamo otišao kao predsednik Svetske trenerske asocijacije), zatim prisustvovao svim mečevima Kupa „Radivoja Koraća” u Nišu, često gledao utakmice u „Pioniru” (i ne samo tu), pa je otišao u Atinu da vidi Miloša Teodosića... Očigledno je da je posao selektora složen, a srpskoj košarci je u sadašnjoj situaciji – kad takoreći nemamo reprezentaciju – potreban neko i stručan i sto odsto usresređen na nju.

Manje je poznato da je još nekoliko reprezentacija u poslednje tri-četiri sezone tražilo Ivkovića, ali on ih je odbijao na najlakši način, postavljajući im uslove od kojih im se vrtelo u glavi (više puta je isticao: „Kad je posao selektora u pitanju, mogu da vodim samo reprezentaciju svoje zemlje”). Tako se svojevremeno i predsednik KS Slovenije Dušan Šešok vratio kući utučen odgovorom sa „sedam cifara”.

Slovenci su onda okrenuli ploču: sada pošto poto žele selektora koji će biti na budžetu nekog kluba, a da mu Savez obezbedi samo letnji džeparac. Tako njihov selektor Aleš Pipan, zaposlen u poljskom Anvilu, za dva letnja meseca u reprezentaciji dobija oko 10.000 evra. Hrvati su, prema tvrdnji nekih njihovih poznatih košarkaških novinara, znatno izdašniji: Jasminu Repeši (u rimskoj Lotomatici ima oko 750.000 evra godišnje) daju oko 100.000 po sezoni. Makedonci koriste slovenački recept i bili su presrećni kada je naš Jovica Arsić našao posao u ukraijnskom Čerkasiju, pa su im troškovi za selektora oko 4.000 evra mesečno, a podrazumeva se da platu ne prima kad nema obaveza u reprezentaciji. Selekcija BiH, koja posle rastanka s Nenadom Markovićem traži šefa stručnog štaba, najverovatnije će krenuti istim putem, dok Crnogorci tvrde da su Partizanovog trenera Duška Vujoševića angažovali „na bazi usmenog dogovora”. Predsednik njihovog Saveza Danilo Mitrović tvrdi da, zbog prijateljskih odnosa ljudi iz košarkaške organizacije s Vujoševićem, novac nije bio u prvom planu kad su se dogovarali, a da će se oko visine plate dogovoriti tek kada reprezentacija s njim započne neke konkretne akcije.

Blat s dva izvora crpi milione

Kada se pogleda krem evropske košarke, i tu su retke zemlje koje imaju selektora koji im je non-stop na raspolaganju. Evropski prvaci Rusi na klupi imaju Izraelca Dejvida Blata (milionski ugovor u turskom Efesu) s kojim su pre dve godine sklopili ugovor do Olimpijskih igara u Pekingu 2008, uz godišnju platu od 500.000 dolara. Jasno je zašto posle „Evra 2007” u Španiji Rusi pokušavaju da s Blatom produže ugovor do Svetskog šampionata u Istanbulu 2010.

Svetski šampioni Španci, koji su u poslednjem evropskom finalu izgubili od Rusa, po definiciji imaju trenera profesionalca. Pošto su njihovi najbolji stručnjaci u nacionalnoj ACB ligi, njeno pravilo je da u njoj ne mogu da rade selektori. Tako je na klupi „crvene furije” Hose Pepu Ernandez (svetsko zlato 2006, evropsko srebro 2007) čija plata je oko 50 odsto veća od Ivkovićeve.

„Bronzanu” Litvaniju vodi Ramunas Butautas (klub ASK, Letonija), četvroplasiranu Grčku Panajotis Janakis (Olimpijakos, Grčka), petoplasiranu Nemačku Dirk Bauerman (Brose basket, Nemačka), šestoplasiranu Hrvatsku, već smo rekli, Jasmin Repeša (Lotomatika, Italija), sedmoplasiranu Sloveniju Aleš Pipan (Anvil, Poljska)... Zatim dolazi Francuska, prva ispod crte u borbi za direktan plasman na „Evro 2009” u Poljskoj, koja je završila saradnju s „klupskim čovekom” Klodom Beržoom i nedavno poverila posao „slobodnom” Mišelu Gomezu. (/slika2)

Od selekcija koje se na poslednjem Evrobasketu nisu plasirale u četvrtfinale, Italija, Portugalija, Izrael i Turska su se našle na deobi od 9. do 12. mesta, a Letonija, Srbija, Češka i Poljska su ostale na začelju (13-16). Italijani, poput nas, imaju prosefionalca – Karla Rekalkatija koji je od 2001. do 2006. sedeo na dve stolice (bio trener Montepaskija). Uprkos lošim rezultatima na poslednja tri velika takmičenja, biće bezbedan na klupi „azura” sve dok predsednik KS Italije bude Fausto Majfredi koji ne mari šta kažu dežurni kritičari. Nadamo se da će posle kvalifikacija za „Evro 2009” Majfredi ipak izgubiti strpljenje (mi smo u grupi s Italijom, a već u prvom kolu, 20. avgusta ove godine, bićemo njeni gosti).

Portugalci su se nedavno rastali s Ukrajincem Valentinom Melničukom, a na njegovo mesto su doveli bivšeg španskog selektora Monča Lopeza s kojim je lane Kahasol (Španija) raskinuo ugovor. Letonci, u čijem stručnom savetu glavnu reč vodi naš Kosta Jankov, poslednjih nedelja traže profesionalca (njegovo predstavljanje bi moglo da bude već naredne nedelje), baš kao i Poljaci, domaćini narednog Evrobasketa, kojima je propao plan da angažuju Sašu Obradovića pošto je njegov Keln iznenada „vaskrsao” posle bankrota.

Turci su pre četiri godine zahtevali od Bogdana Tanjevića (2001. na italijanskoj klupi ga nasledio Rekalkati) da nema drugih obaveza osim u reprezentaciji i on je, kao danas Ivković kod nas, postao komandant svih nacionalnih selekcija. Ipak, pre nekoliko meseci počeo je da vodi i šampionski tim Fenerbahčea koji će mu, po svemu sudeći, davati glavni deo plate. Slična situacija je i s Izraelcima koje već godinama vodi Zvika Šerf, šef stručnog štaba najboljeg izraelskog kluba Makabija.

---------------------------------------------------------

Šakoti i Slavniću po 50.000 evra

Poslednja dvojica selektora Srbije – Dragan Šakota (SP 2006. u Japanu) i Zoran Slavnić (EP 2007. u Španiji) – imali su ugovore sa KSS od 50.000 evra. S tim da je Šakota bio zaposlen u klubu (Crvena zvezda) i ostao na mestu selektora duže od godine (februar 2006 – maj 2007), dok je Slavnić (bez kluba) dobio iste finansijske uslove od KSS za četiri meseca u reprezentaciji (maj-septembar 2007).

---------------------------------------------------------

Selektora SAD Križevskog plaća Djuk

Selektor američke košarkaške reprezentacije Majk Križevski, poznat kao veliki patriota i jedan od najboljih trenera u toj zemlji, takoreći volontira u državnom timu. Naime, njega isključivo plaća njegov klub Djuk, u kojem je od 1980, a garantovani godišnji prihod mu je – 1.262.753 dolara. Pretpostavlja se da još toliko zarađuje od sponzora (spada u zaštitna lica „Amerikan ekspresa” i „Dženeral motorsa”) imajući u vidu to da jedan svoj govor naplaćuje i po 100.000 dolara.

„Lejkersi” su mu 2004. nudili 40 miliona dolara za pet godina, ali ih je on odbio. Ostao je veran Djuku s kojim je bio prvak NKAA lige 1991, 1992. i 2001.