Zima neće zaustaviti migrante na putu ka EU

Izbeglička kriza biće glavna tema samita lidera zemalja članica Evropske unije zakazanog za 15. i 16. oktobar. Planirano je da se tada dogovori realizacija hitnih mera za ublažavanje migrantske krize, donetih 24. septembra na vanrednom samitu lidera zemalja članica EU. Te mere su jačanje spoljašnjih granica Evropske unije, dodatna pomoć za izbeglice van teritorije EU, ali i vraćanje ekonomskih migranata u države njihovog porekla ili u treće, sigurne zemlje, među kojima se pominje i Srbija.

Više od 170.000 migranata samo u septembru prešlo je granice Evropske unije, a njihov broj raste iz dana u dan. Izbeglice sa Bliskog istoka nastavljaju put preko Balkana, a u prihvatnom centru u Preševu svakodnevno se registruje po nekoliko hiljada ljudi. Niko od njih ne zadržava se u našoj zemlji, već žure da završe papirologiju kako bi što pre nastavili put ka zapadu i severu Starog kontinenta.

Veliki problem za one koji beže iz Sirije, Iraka, Avganistana... i pokušavaju da se domognu željenih odredišta u EU biće predstojeća zima.

– Hladnoća može da uspori migrante ali ih neće zaustaviti na putu ka zacrtanom cilju. Problema će biti kada dođe mraz – kaže za „Politiku” Vladimir Cucić, komesar za izbeglice i migracije.

Pored postojećih kapaciteta u Preševu i Kanjiži biće omogućeni i novi za smeštaj 1.500 migranata, a još toliko mesta predviđeno je da se obezbedi kasnije, u drugoj fazi zbrinjavanja.

– U Preševu trenutno ima dovoljno kapaciteta jer niko neće da se zadržava: migranti tu čekaju tri-četiri sata da se registruju, a zatim organizovano autobusima odlaze ka Šidu. Prelaze peške oko 300 metara do granice sa Hrvatskom gde ih čekaju tamošnji nadležni, opet se smeštaju u autobuse i odlaze ka granici sa Mađarskom – objašnjava Cucić.

Zbog svega toga, kaže naš sagovornik, cela ujdurma sa žicom i zidom koji su naši severni susedi napravili na granici sa Srbijom postala je potpuno bespotrebna, jer izbeglice opet stižu u Mađarsku – preko Hrvatske.

Upitan da li Mađarska vraća migrante Srbiji Cucić, koji je ujedno i član vladine radne grupe za rešavanje problema migranata, odgovara pitanjem: koga da vrate kada se u Mađarskoj zadržavaju tek sedam-osam sati?

– Mađari prihvataju izbeglice na granici sa Hrvatskom i odvoze ka Austriji, jer niko neće da ostaje u ovoj zemlji, baš kao što svi oni koji uđu u Srbiju na granici sa Makedonijom ne žele da provode vreme u našoj zemlji već žure dalje, ka tačnom odredištu u Evropskoj uniji – kaže Cucić.

Kako nezvanično saznajemo, od kada je početkom septembra Mađarska pooštrila zakone u vezi sa zaštitom granice i migracijom, Srbija ne sprovodi readmisiju, to jest ne prima izbeglice nazad. Ukoliko ima onih koji pređu severnu srpsku granicu, Mađari ih smeštaju u takozvanu tranzitnu zonu, odakle migranti na sve načine pokušavaju da nađu nove rute i domognu se EU. Nemoguće je reći tačan broj ljudi na ovoj teritoriji, jer izbeglice neprekidno dolaze i odlaze.

Komesar za izbeglice mišljenja je da seoba naroda neće stati i da će Evropa, odnosno zemlja konačne destinacije izbeglica morati da rešava problem stotina hiljada migranata.

Fiktivni pravni koncept tranzitne zone Mađari su, smatra Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, smislili upravo očekujući da će Srbija da odbije da prima ljude nazad.

„U Mađarskoj se suštinski krše ljudska prava i konvencije o azilu. Čim izbeglice uđu u ovu zemlju i zatraže azil, a dolaze iz Srbije, nadležni organi im automatski odbacuju zahtev i smeštaju ih u tranzitnu zonu. To se sve završava u roku od dva dana. Ne žele ni da razmotre status izbeglica, tako da oni ne mogu ni proceduralno da priđu”, objašnjava Đurović.

--------------------------------------------------------------------

Migranti u Srbiji

• u septembru registrovano 54.000 migranata

• svakodnevno stiže između 4.000 i 6.000 izbeglica

• od 1. januara prošlo 200.000 ljudi

--------------------------------------------------------------------

Stefanović: očekujemo podršku Evrope, ali nećemo moliti za novac

Nebojša Stefanović, ministar unutrašnjih poslova, smatra da je neophodno što pre dati odgovor na pitanje šta će se dogoditi sa onima koji ne ostvare pravo na azil u zemljama EU, da li će se, kako i gde vraćati.

On je juče izjavio da Srbija očekuje značajniju podršku EU nego što je bila do sada.

„I to mnogo značajniju, ali nećemo moliti za novac. Ako EU ne smatra da Srbiji treba da da više novca za rešavanje ove krize, mi ćemo se snaći. U svakom slučaju, građani Srbije neće trpeti, a mi ćemo i dalje biti pristojan i normalan domaćin svim migrantima”, rekao je ministar Stefanović.