I Nemci bi ustupke od EU koje traže Britanci

Od našeg dopisnika

Frankfurt, Hajdelberg – Iako se očekivalo da će na minulom samitu lidera Evropske unije britanski premijer Dejvid Kameron napokon izneti bar neke konkretnije zahteve o tome kakve ustupke Britanci očekuju od EU kako je ne bi napustili, to se ipak nije dogodilo. O mogućem „bregzitu” (izlazak Velike Britanije iz EU) evropska „dvadesetosmorica” bezmalo da nisu ni razgovarali, osim što je Kameron obećao da će početkom novembra predsedniku Evropskog saveta Donaldu Tusku poslati pismo u kojem će detaljnije izložiti promene koje želi da postigne u pregovorima o britanskom članstvu u EU.

„Tempo će se sada ubrzati i ja ću ponovo izložiti četiri ključne oblasti gde nam je potrebna promena, što će biti temelj promena koje će početi u novembru”, rekao je Kameron u Briselu, ukazujući da će se sve ubrzati do sledećeg samita EU, koji je planiran za 17. i 18. decembar. „Uveren sam da možemo da postignemo dobar dogovor za Veliku Britaniju i popravimo stvari koje bi trebalo da budu popravljene.”

Suočeni sa rešavanjem izbegličke krize, ostali lideri se nisu osvrtali na „bregzit”, osim nemačke kancelarke Angele Merkel, koja je pre samita u govoru u Bundestagu rekla da će Berlin konstruktivno raditi s Londonom na traženim reformama EU, ali da se ne može pregovarati o osnovnim principima EU.

„Postoje pitanja o kojima se ne pregovara. Postoje dostignuća evropskih integracija oko kojih nema ’cenkanja’, na primer o principima slobodnog kretanja i principu nediskriminacije”, rekla je kancelarka, koja smatra je moguće postići „prihvatljiv kompromis”.

Ona je pre nedelju dana o tome direktno razgovarala sa Kameronom, koji je Britancima obećao da će do kraja 2017. raspisati referendum o britanskom članstvu u EU, a da će prethodno isposlovati ustupke od EU. Zasad nije izneo nijedan konkretan zahtev, ali diplomatski izvori navode da će tražiti eksplicitnu zaštita statusa britanske funte i londonskog finansijskog centra Siti, potom ograničavanje socijalnih beneficija za migrante, podsticanje ekonomske konkurentnosti, ali i zaštitu suvereniteta, kao i mogućnost da London ne učestvuje u stvaranju „još ujedinjenije unije”.

Porukom da nema pregovora o osnovnim principima EU, Merkelova je zapravo Kameronu rekla da, između ostalog, ne može da dobije dozvolu da smanji socijalne beneficije državljanima ostalih zemalja EU koji se presele u Britaniju da tamo žive i traže posao. Uprkos tome, diplomatski izvori navode da Merkelin kabinet već razrađuje moguće scenarije realizacije reformi koje bi London mogao da traži. Berlin zapravo pravno analizira koje bi reforme mogle da budu sprovedene i bez promene osnivačkih ugovora EU, za šta je neophodna podrška svih članica, kao i odobrenje nacionalnih parlamenata ili raspisivanje referenduma.

I dok se zvanični Berlin „mršti” na zahteve Britanaca, dva odvojena istraživanja javnog mnjenja pokazuju da nemačka javnost i poslovna zajednica vide pozitivne strane Kameronovih zahteva. Štaviše, želeli bi i da Nemačka dobije te ustupke.

Prema istraživanjima Britanske privredne komore u Nemačkoj i berlinske kancelarije nevladinog instituta „Open Jurop”, ubedljiva većina nemačkih poslovnih ljudi (67 odsto) i nemačke javnosti (64 odsto) podržava reforme koje traže Britanci, naročito one koje se tiču toga da se državljanima EU ograniči pravo da se presele u drugu zemlju EU i da tamo odmah dobijaju socijalne beneficije, poput naknade za nezaposlene. Kako ističu istraživači javnog mnjenja, Nemci imaju slično mišljenje kao i Britanci, ali samo onda kada su pitani o konkretnim reformama, a ne da li bi trebalo Britancima omogućiti izuzeće iz pravila EU.

„Postavili smo im konkretna pitanja o reformama koje bi trebalo da budu primenjene unutar cele EU, ne samo one koje bi mogle da budu ’odobrene’ samo za Britance”, rekao je direktor berlinske kancelarije „Open Juropa” Mihael Volgemut, predstavljajući rezultate istraživanja.

Na pitanje da li bi nacionalni parlamenti trebalo da imaju pravo da mogu da blokiraju donesene propise EU, 61 odsto nemačkih biznismena i 64 odsto „običnih” Nemaca je odgovorilo potvrdno, što bi odgovorila i većina Britanaca.

„Ono što Velika Britanija sugeriše podržavaju veliki delovi stanovništva. Mnoge toga je u nemačkom interesu”, kaže Andreas Majer Švikerat, šef Britanske privredne komora u Nemačkoj. „Takve stavove možda ne podržavaju u Francuskoj i Italiji, ali o većini pitanja Nemci i Britanci su saglasni.”

Švikerata najviše brine da bi, ako Britanija izađe, „EU mogla da se raspadne”, dok nemački ministar finansija Volfgang Šojble smatra da bi „bregzit bio katastrofa za Veliku Britaniju i Evropljane”. Zbog eventualnog „bregzita” žalilo bi 89 odsto ispitanih nemačkih poslovnih ljudi, ali u opštoj populaciji udeo je znatno manji – 55 odsto. Istraživači nemaju odgovor na pitanje zašto Nemce ne brine previše mogući odlazak Britanije iz EU, ali ukazuju i da ako Merkelova učini ustupke Kameronu to neće biti tako nepopularno među njenim glasačima.

Računajući na to, ali i na uticaj Merkelove unutar EU, Kameron je od majskih britanskih parlamentarnih izbora čak tri puta posetio Nemačku pokušavajući da privoli kancelarku na svoju stranu. Međutim, prema mišljenju komentatora „Sandej tajmsa”, on greši što suviše nade polaže na dogovor sa Merkelovom, umesto da se u vezi s ovim fokusira na građenje savezništva sa britanskim „prirodnim saveznicima” – Skandinavijom i istočnom Evropom. Osim toga, kako ističe komentator londonskog „Obzervera”, to što je Britanija odlučila da ne učestvuje u programu raspodele izbeglica unutar EU „teško da je recept za ohrabrivanje lidera EU da odobre (Britaniji) dodatna izuzeća” od pravila EU. To je ponajmanje ohrabrilo Merkelovu, koja je rešavanje izbegličke krize stavila u centar svoje politike.