Čovek za sva vremena

EKSKLUZIVNO
"Otkud Pol Enka među džezerima"? Pitanje, puno neverice, upućeno je jednom od urednika džez ogranka produkcije Universal Music kada nam je u proleće 2005. godine pokazao novi album nekadašnjeg pop idola. Uskoro je ceo svet opušteno svingovao u ritmu nove verzije "Smells like Teen Spirit".
Dve godine kasnije, okončavajući svetsku turneju koja je promovisala album "Rock Swings", Enka je trijumfovao na evropskim džez pozornicama, odajući utisak izvođača u punoj snazi, spremnog da još dugo fascinira muzički svet. Program turneje oblikovan je oko tri teme: najveći hitovi u novom ruhu, pesme sa "Rock Swings" i pesme koje je Enka potpisao, a koje su proslavili drugi izvođači.

Zabavu u finskom gradu Poriju otvorila je, naravno, "Diana", u zapaljivom rumba ritmu – odmah ostvarujući atmosferu potpunog obožavanja u publici. "You’re my Destiny" i "For once in my Life/Come Rain or Come Shine" dodale su ulje na vatru, omogućavajući osvrt na "Rock Swings" – sa jakim motivom ubeđivanja publike da se na moderne rok hitove okomio iz istinskih emotivnih razloga. "Poželeo sam da se bavim muzikom na kojoj su odrasle moje kćeri Amelija, Antea, Ališa, Amanda i Aleksandra", objasnio je Enka.

Bend je briljantno svingovao na "Wonderwall" ("Oasis"), Enka je razigravao masu uz "Jump" ("Van Halen") a "Smells like Teen Spirit" ("Nirvana") izvode dva puta zaredom, uz opštu histeriju auditorijuma. U vazduhu se preplitalo poštovanje koje pevač ima prema radu svojih kolega i želja da pokaže koliko je autorski doprineo popularnoj muzici. Zato je uzeo akustičnu gitaru i napravio emotivni uvod sećajući se nesreće koja je u legendu odvela Badija Holija. Kreće "It Doesn’t matter anymore", koja se pretapa u "Oh, Lonesome me" i "Bye Bye Love", sa relaksirajućim kantri referencama. Potom se seća saradnje sa Tomom Džonsom ("She’s a Lady") i Barbrom Strejsend ("Jubilation"). Dok se čudimo koliko malo znamo o njegovom autorskom opusu, traje predstavljanje sjajnog sastava: Enka diriguje dodeljujući duge solo deonice svakom članu tima. Ali tek nas čeka obraćanje bogovima – "My Way" i odmah zatim "New York, New York". Finale pripada rok himnama "House is Rockin/whole lotta Shakin’ Goin’ On", "Twist and Shout" i "Proud Mary", pa bis izvođenjima "My Way" i "Diana". Samo pet minuta po silasku sa scene, kao da nije dva sata pevao punim glasom i trčao po sceni, našao se nasmejan i raspoložen među novinarima u prescentru festivala u Poriju: "My Way" je ostavio najjači utisak...

– Čuo sam tu pesmu na radiju u Parizu ("Comme D’Habitude") i osetio da u njoj postoji nešto drugačije od načina na koji je napisana i snimljena. Onda sam se zatekao na večeri sa Frenkom Sinatrom koji mi je tvrdio da ima nameru da se povuče iz šou-biznisa. "Moraš sada konačno da napišeš nešto i za mene", rekao mi je. To me je zaista motivisalo. Zamislio sam da je Frenk glavni junak, metaforično, i spontano je izašlo: "And now, the end is near and so I face the final curtain". Oko četiri ujutro završio sam pesmu i nazvao ga u Las Vegas, gde je bio sa mojim prijateljem i producentom Donom Kostom. "Imam nešto specijalno za tvoj poslednji album!", uzviknuo sam i odleteo u Las Vegas da mu otpevam pesmu. Dva meseca kasnije nazvao me je iz Los Anđelesa: "Dete", zvao me je tako jer sam bio mnogo mlađi, "slušaj ovo". Približio je slušalicu zvučniku i tada sam prvi put čuo Frenka Sinatru kako peva "My Way", objasnio je na početku razgovora.

Kako je nastao "Rock Swings"?

Producirajući album Majkla Bublea, shvatio sam da postoji prostor za promovisanje svinga koji je i danas privlačan, svetao i cool među mladom publikom. Ali, sa Majklom sam radio tzv. standarde, pa je izdavač predložio isto. Rekao sam im "Ne, današnji ’standardi’ su pesme iz osamdesetih i devedesetih godina. Pustite me da vidim da li te pesme imaju neki kredibilitet, strukturu. Da li će biti drugačije ako ih promenim u sving? Pogledao sam liste iz magazina ’Billboard’, birajući sve što je poslednjih godina bilo na top-10 svuda po svetu i prišao svakoj pesmi kao da je moja. I došao sam do izvesne tačke gde sam shvatio da ’ovo nije šala! Ovo je stvarnost!’".

Nije uobičajeno da zvezda poput Vas toliko pažnje posvećuje muzičarima u bendu...

Moraš da shvatiš da ovaj biznis podrazumeva zajednički trud jednog tima. Mada živimo u eri visoke tehnologije, ipak se sve svodi na ljude koji rade svoj posao. Ovi ljudi su moja braća. Oni su "neopevani junaci" ove industrije, baš kao i aranžeri na "Rock Swings" ili na novom albumu. Bez napisane note aranžera ili odsviranog tona muzičara, pevač je samo polovina sebe. Ubeđen sam da ako nisi bio skroman i ponizan u životu, moraćeš da se suočiš sa poniženjem. Ja znam da mnogo dugujem njima, pa je i važno da budu prepoznati.

Odakle crpite energiju?

Ono što me razlikuje od mnogih u ovom biznisu jeste to što sam ja i pisao pesme. Zato sam toliko dugo opstao u muzičkoj industriji. Bitlsi su nas sve promenili. Ja sam shvatio da je sa mojim "teenage-idol" danima gotovo i da moram da se jako koncentrišem kako bih bio kreativna ličnost, ubeđen da je celokupna umetnost u rukama stvaralaca. Šekspir nam je to davno rekao. Za mene je bilo veoma važno da zadržim integritet onoga što radim i da se fokusiram na ono što stvarno jesam, a ne da se menjam sa trendovima i budem nešto što nisam.

Kako ćete dalje?

Obeležiću 50 godina u šou-biznisu novim albumom "My Way" koji izlazi na jesen. Prearanžirali smo moje najveće pesme, slično procesu rada na "Rock Swings", a snimio sam i dva dueta: "You Are My Destiny", sa Majklom Bubleom i "My Way", sa Bonom Džouvijem. Idem napred. Živim san koji sam imao kao dečak. Moji snovi su sociološkog karaktera: snovi za svet, snovi i nadanja za moju decu. Mislim da mogu da kažem da živim svoj san.