Verbalni delikt

 Nije sramotno imati sopstveno mišljenje, u demokratskim zemljama to je veoma poželjno, ali sramotno je zbog mišljenja tražiti nečiju glavu, skidati ga sa položaja, optuživati da negde naplaćuje sopstvene stavove.

To je otrovna atmosfera koja se stvara povodom izjave predsednika SANU, akademika Vladimira Kostića, da se sa „elementima dostojanstvenosti” napusti Kosovo jer ono ni de fakto ni de jure više nije u rukama Srbije.

Pod pretpostavkom da je to sasvim usamljeno mišljenje, a nije, Kostić smatra da neko to treba da kaže narodu. Što je učinio u intervjuu Radio Beogradu. „Možemo da se gledamo u oči i lažemo, ali alternativa je vrlo jasna.”

Akademik je time pokrenuo bolnu debatu koja je morala da bude otvorena još pre najmanje decenije. Kako bez prava na lični stav nema slobodne reči kao jedne od osnovnih pretpostavki demokratije, profesor Kostić je učinio veliku uslugu jer samo kroz razgovor, pa i polemike, možemo da se oslobodimo ustaljenih političkih mantri i dođemo do kvalitetnih rešenja.

Očas se zaboravilo da akademik Kostić poručuje da „zubima i noktima” treba da nastavimo da se borimo za našu kosovsku kulturnu osnovu. Zar isto ne govori i premijer Aleksandar Vučić?

Kao neko ko se još 2006. javno zalagao da se suočimo sa stvarnošću onoga što još knjižimo kao „južnu srpsku pokrajinu” i uredno dajemo meteorološku prognozu za Prištinu, ovim povodom manje me zanima „jeretički” stav predsednika SANU, a više reagovanja i pozivi na linč.

„Patriote” su se odmah javile. Kostić se etiketira, poziva na ostavku i na priznanje „laži”. „Ne brukajte uvaženu ustanovu koju predstavljate”, poručuje neko na „Politikinom” sajtu gde je moguće utvrditi da je javnost podeljena i da akademik Kostić nije usamljeni jahač kosovske apokalipse.

Umesto da zaštiti pravo svakog svog građanina da slobodno iskaže mišljenje, predsednik republike potvrđuje da sebe smatra ekskluzivnim braniteljem interesa Srbije.

Da li mi uopšte imamo precizno definisane dugoročne interese? Da nije interes Srbije u pretnji „građanskim ratom?”

Vlast bi radije da ćuti o budućnosti, ali sebi uzima pravo da se obruši na svakog ko tu budućnost drukčije sagledava. Jedan lični stav upotrebljen je za potpaljivanje vatre oko „groznog papira” EU i članstva Kosova u Unesku, a sve u mobilizaciji nebeske Srbije.

Stavljajući posredno pod znak pitanja „moral i patriotizam” profesora Kostića, Tomislav Nikolić direktno proziva SANU da se izjasni da li posle takve izjave Kostić može da ostane na njenom čelu. Ministar Vulin ide korak dalje i pita akademike da li se „bar malo stide” stavova svog predsednika.

Akademik Kostić ne da može, nego i mora da ostane predsednik Srpske akademije nauka, koja ga je izabrala. Direktivni postupak smene bio bi čist staljinizam ili prizivanje vremena u kojima je zloglasni član 133 o verbalnom deliktu određivao sudbine i uništavao sve one koji se usude da misle drukčije nego što je propisano.

Nadam se da će pobediti glas razuma. Tim više jer je to nagovestio premijer rekavši da se ne slaže sa Kostićevim ocenama, ali da brani njegovo pravo na „stav i mišljenje”. Ako nema dovoljno tolerancije, ono verujem da se gospodareva sluša.