Asad probio obruč posetom Putinu

Donedavno u obruču neprijateljskih grupa koje su nadirale s tri strane, sateran na jedva petinu teritorije kojom je nekad apsolutno gospodario, u enklavu koja je sve više ličila na klopku umesto na utočište, sirijski predsednik Bašar el Asad je nakon ruske vojne intervencije, otpočete pre nešto više od tri nedelje, odahnuo dovoljno da se zaputi u svoju prvu međunarodnu posetu otkako je rat u Siriji buknuo marta 2011. godine. Odredište nije bio njegov najtešnji saveznik tokom prethodne četiri i po godine, Teheran, nego upravo Moskva, gde ga je primio predsednik Vladimir Putin, zajedno s ruskim ministrima spoljnih poslova i odbrane.

Prema delimičnom transkriptu njihovog razgovora, koji je Kremlj objavio na svom sajtu, Putin je pohvalio sirijski narod za to što se, kako je rekao, nekoliko godina gotovo sam borio protiv međunarodnog terorizma i ocenio da će poslednji vojni uspesi stvoriti osnovu za dugoročno političko rešenje krize. Tom političkom procesu, rekao je Putin, Rusija će biti spremna da doprinese kao što to čini i vojnim akcijama protiv terorista.

Tim rečima i pozivom za ovu posetu – koja je od medija držana u tajnosti sve dok nije okončana a sirijski predsednik verovatno već opet bio u Damasku, zahvaljujući, prenosi Rojters, ruskom avionu, kakvim je i stigao u Moskvu – Putin je stavio do znanja da Asad za njega nipošto nije otpisan. Pre početka ruske vojne akcije, čak su i neke izjave iz Kremlja ostavljale mesta za pretpostavke da Rusi ne smatraju Asada lično neophodnim u budućem političkom životu Sirije, koliko bi voleli da zadrži neke delove njegovog režima koji bi nastavili da im garantuju uticaj na prilike u toj zemlji, jedinoj na Bliskom istoku gde je Rusija zadržala političko uporište, pa i pomorsku bazu na Sredozemlju. I Putin je jednom, odgovarajući na optužbe da je Asad diktator koji je pokrenuo rat i skrivio više stradanja civila nego Islamska država (ID) i ostali islamisti, priznao da njegov štićenik „nije idealan”, ali da predstavlja legalnu i legitimnu vlast, kakva se ne sme rušiti na ulici ili oružanim prevratima – čemu se Kremlj, svakako i iz brige za sopstvenu poziciju, uporno protivi, svejedno da li je reč o „arapskom proleću” ili „obojenim revolucijama”.

Kremlj je odbio da komentariše da li je na sastanku u Moskvi bilo reči o Asadovoj političkoj budućnosti. Ali, da se Asad više ne može zaobići u političkim pregovorima, sada je mišljenje i najžešćih neprijatelja sirijskog režima na Zapadu, pa i nekih u regionu. Nešto pre nego što je Asad seo da razgovara s Putinom, stigla je vest da je čak i Turska, kao jedna od dosad najnepopustljivijih u tome, spremna da prihvati ostanak sirijskog predsednika na vlasti tokom prvih šest meseci razgovora o budućnosti Sirije. To ne menja ni zajedljiva opaska turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, nakon što ga je Putin obavestio o susretu sa sirijskim predsednikom, da bi Asadu bilo bolje da je ostao u Moskvi. I pre ruskog ulaska u sirijski rat, suočene sa plamsanjem humanitarne krize i pretnjom da islamisti osvoje tu zemlju, stav da Asad može ostati na vlasti tokom prelaznog perioda zauzele su i Amerika, Velika Britanija, Nemačka i još nekoliko evropskih država, suprotno njihovim dotadašnjim porukama.

Koliko je Asadov položaj ojačan pokazuje i promena u načinu na koji Rusija obrazlaže svoju intervenciju.

Isprva je ona nazvana preventivnim ratom kako bi se sprečila neposredno predstojeća opasnost od prodora džihadista i u Rusiju, dok je ruska crkva akciju opisala kao sveti rat – bio je to nesrećan eho identične retorike Džordža Buša mlađeg kada je 2003. godine objavio invaziju na Irak, koja je umnogome i dovela do rađanja ID. Nedavno je i Putin kazao da je cilj ruskih vojnih operacija da stabilizuju sirijsku vlast i stvore uslove za politički kompromis, za šta ga je Zapad od početka optuživao, tvrdeći da Rusija nema nameru da porazi ID već samo da učvrsti svog štićenika Asada. Ali, sada ni Zapad nema izbora sem da pristane na dijalog s predsednikom Sirije.

Istina, Putin nije prestao da govori o tome da je ID pretnja i po njegovu domovinu. Na sastanku s Asadom je ponovio da se za „kalifat” bori najmanje 4.000 osoba iz Rusije i bivših sovjetskih republika.

„Ne možemo im dozvoliti da se, jednom kada tamo steknu borbeno iskustvo i ideološku obuku, opet pojave u Rusiji”, kazao je Putin.

Asad je, pak, ocenio da je rusko uključivanje u konflikt sprečilo terorizam da se ne proširi i postane još štetniji. „Terorizam je prava prepreka političkom rešenju”, dodao je predsednik Sirije, verovatno imajući na umu to kako ga Zapad optužuje da je – svirepim gušenjem „arapskog proleća” u svojoj zemlji, ubijanjem civila i izbegavanjem sukoba s ID, kako bi pomogao njegovo snaženje i dobio „strašilo” u odnosu na koje može reći da je i njega bolje podržati – najviše doprineo radikalizaciji stanovništva i da se ono neće umiriti sve dok mu ne bude videlo leđa.

Zbog propagandnog rata koji vode Moskva i Vašington, nemoguće je reći koliko su i Rusija i Amerika svojim vazdušnim napadima naškodili teroristima iz ID. Rusi tvrde da su za tri nedelje svog avionskog bombardovanja – pod čijim okriljem su napredovale kopnene snage Asada, savezničke šiitske milicije Hezbolah iz Libana i, prema nepotvrđenim glasinama, možda i iranski vojnici – postigli više nego Amerikanci za prethodnu godinu dana svoje vazdušne akcije protiv ID. To bi, međutim, moglo biti hvalisanje, kao što se ispostavilo da su daleko od istine i izveštaji Pentagona prema kojima se „kalifat” povlači, dok je zapravo, uz povremene gubitke i dobitke, rasprostranjen manje-više koliko je i bio pre prvog od 7.000 napada koje su dosad u Siriji i Iraku izveli bombarderi Amerike i njenih saveznika. Bela kuća sada tvrdi, uzvraćajući na navode Kremlja, da su Rusi najmanje tukli ID, da su gađali i neislamističku opoziciju u Siriji i da su time posredno pomogli širenje džihadističke vojne pod vođstvom „kalifa” Abua Bakra el Bagdadija. Zapad pripisuje Rusima i civilne žrtve, a Ujedinjene nacije su objavile da je zbog Asadove ofanzive uz pomoć Moskve još oko 35.000 ljudi napustilo svoje domove, povrh onih 11 miliona, polovine stanovništva Sirije, koji su već morali da pobegnu zbog rata, u kojem je poginulo više od 250.000 osoba.

Sirijski narod, ne samo njegovo vođstvo, trebalo bi da učestvuje u odlučivanju o sudbini svoje zemlje, rekao je Asad na sastanku s Putinom. Ali narod se za to najmanje pita, s delimičnim izuzetkom onih koji su se pridružili nekoj od pobunjeničkih grupa s nepreglednog spiska aktera sirijskog rata. I pre nego što su preko njihove zemlje moć počeli da odmeravaju Amerika i Rusija, u Siriji su takozvani rat preko posrednika već vodile regionalne sile. Uz Asada je Iran, dok su s druge linije fronta, u skladu sa starim rivalitetom, u prvom redu Turska, Saudijska Arabija, Katar i Jordan. Saudijci i Turci, uz nezaobilazne Ruse i Amerikance, otvoriće sutra u Beču pregovore o Siriji.