Da li Balkan postaje tampon-zona za izbegle

Od našeg dopisnika

Frankfurt, Hajldelberg – Uprkos tome što su premijeri Srbije, Bugarske i Rumunije – Aleksandar Vučić, Bojko Borisov i Viktor Ponta – posle subotnjeg sastanka u Sofiji izjavili kako neće dati da ove zemlje postanu „tampon-zone” za izbeglice, pojedini nemački mediji nakon preksinoćnjeg samita u Briselu ističu da Evropska unija upravo to pravi od Balkana. U analizi akcionog plana koju su u Briselu usvojili lideri 10 zemalja članica EU i tri balkanska kandidata za članstvo, berlinski levo orijentisani dnevni list „Tagescajtung” ističe da će Balkan platiti cenu evropske politike odvraćanja izbeglica.

„Balkan će postati jedna tranzitna zona u kojoj će ’legitimne’ izbeglice biti odvajane od onih koje nemaju šanse da dobiju azil i koji će kasnije biti deportovani”, kritikuje dopisnik „Tagescajtunga” iz Brisela Erik Bonze, dodajući da „umesto da izbeglicama bude dozvoljeno da prođu iz jedne u drugu zemlje kao što su to dosad radile, balkanske zemlje će sada morati da ih zadrže u takozvanim hot-spots”.

„Tagescajtung”, koji je prema nemačkoj vladi često veoma kritičan, ističe da, uprkos ciničnom otvaranju prema (turskom) predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu, (predsednik Evropske komisije Žan Klod) Junker i (nemačka kancelarka Angela) Merkel nisu uspeli da zaustave priliv izbeglica, pa su sada balkanske države naterane da urade „prljavi posao”.

„Ono što Merkelova ne može da primeni u Nemačkoj, sada će biti realnost u Hrvatskoj, Bugarskoj ili Grčkoj”, ističe u komentaru Bonze, ukazujući da sporost nemačke administracije u „sortiranju” izbeglica i proceni ko ima šanse za azil i potonjoj deportaciji „onih bez šanse”.

Kako ocenjuju ostali nemački mediji, suština usvojenog akcionog plana od 17 tačaka jeste da se uspori priliv izbeglica, to jest da reka ljudi od Grčke do Nemačke teče mirnije i organizovanije, i da deo njih ostane u zemljama na takozvanoj balkanskoj ruti.

Akcionim planom je predviđeno da pripadnici Pogranične agencije EU (Fronteks) budu raspoređeni na granici između Hrvatske i Srbije, Bugarske i Turske, Grčke i Makedonije, i Grčke i Albanije. Dogovoreno je i da će se u saradnji sa Fronteksom detektovati neregularni granični prelaza i pomoći registracija migranata i uzimanja otisaka prstiju, a istaknuto je će zemlje „u postojećim okolnostima obeshrabrivati kretanje izbeglica i migranata na granicu druge zemlje regiona”, dok „politika preusmeravanja izbeglica bez prethodnog obaveštavanja susedne zemlje nije prihvatljiva”.

U planu se ističe da će na balkanskoj ruti biti povećani kapaciteti prihvatnih centara za još 100.000 izbeglica, pri čemu će mesta za prihvat 50.000 izbeglica biti otvoreno u Grčkoj, a za ostalih 50.000 u zemljama severno od Grčke, pri čemu nije precizirano koliko u kojoj zemlji. Taj zadatak je prepušten UNHCR-u, a pojedini lideri su već ukazali na limite svojih zemalja. Tako je predsednik Makedonije Đorđe Ivanov rekao da njegova zemlja može da prihvati maksimalno 2.000 izbeglica, dok je u toku vikenda srpski premijer istakao da je Srbija spremna da primi oko 3.000 izbeglih.

„Srbija nije dobila nikakvu konkretnu kvotu koliko bi trebalo da primi izbeglica, ali ako bi, na primer, Slovenija primila 2.000, mi bismo, recimo, mogli da primimo 3.000, proporcionalno broju stanovnika”, rekao je Vučić, dodajući da Srbija nije tražila od EU neku pomoć, te da suma koja je do sad primljena iz EU „nije naročito velika” i da Srbija još ima sredstava da se sama brine o migrantima.

Nakon samita koji se završio juče rano ujutru, Merkelova je, između ostalog, rekla da je ovo „bio lakmus test za Evropsku uniju”, istakavši da „vanredna situacija zahteva vanredne mere, a sada se bolje razumemo”.

„Srbija i Slovenija su bile veoma konstruktivne”, izjavila je kancelarka koja je istakla da je krajnji cilj sastanka bio da se olakšaju patnje velikog broja migranata iz Sirije i Avganistana, koji preko zapadnog Balkana pokušavaju da se domognu Evrope.

Merkelova je juče u Nirnbergu razgovarala sa nemačkim građanima i nastavila da ih uverava da Nemačka može da podnese ogroman broj novopridošlica.

„Da, njih je veoma, veoma mnogo, ali nas je 80 miliona”, rekla je ona, priznajući da u ovom momentu savladavanje izbegličke krize nije perfektno.

I dok kancelarka ističe da se mora sve učiniti da se očuva srednja klasa kao centar nemačkog društva, „koji je tolerantan i čini Nemačku tako jakom”, nemački mediji sve više kritikuju njeno insistiranje na „otvorenim vratima” Nemačke za izbeglice. Za minuli samit nemački komentatori kažu da je korak napred, ali da osnovni problem za Merkelovu leži u tome što će izbeglice i dalje pristizati u Nemačku.

Konzervativni dnevni list „Frankfurter algemajne cajtung”, inače često naklonjen Merkelovoj i njenim demohrišćanima, sada smatra da je Nemačka izgubila kontrolu nad izbeglicama i da je „promašena politika Angele Merkel prema izbeglicama dovela do topljenja podrške kancelarki”. Jedan od urednika „Frankfurter algemajne cajtunga” Holger Štelcner, kao i brojni nemački komentatori ovih dana, pita se zašto Merkelova „ne pritisne kočnicu” i „zašto baš kancelarka, koja u svojoj politici više nego njeni prethodnici uzima u obzir rezultate anketa, nemo posmatra kako podrška njenoj politici opada”.

„Parole gotovo svih stranaka, koje prenose i javni servisi, o tome da građani treba da izdrže pritisak povećavaju jaz između građana i političke elite. Ankete pokazuju da je šest od deset građana ubeđeno da je Nemačka potpuno izgubila kontrolu nad brojem izbeglica koje ulaze u zemlju. Svaki drugi građanin smatra da su političari izgubili osećaj za realnost”, ističe ovaj list, dodajući da dve trećine građana smatra da će izbeglički talas veoma promeniti Nemačku i da strahuju da su među izbeglicama i teroristi.

Štelcner ističe i gorući problem u Nemačkoj da izbeglice beže iz prihvatnih centara, naročito oni čije su molbe za dobijanje azila odbijene.

Prema internim procenama nemačke vlade, u zemlji ima oko 300.000 izbeglica za koje niko ne zna gde su, a kako piše „Noje oznabriker cajtung”, vlasti pretpostavljaju da je deo njih otišao u druge zemlje.

Nenad Radičević