Kako se čuva hleb
Isečen na velike, male, tanke i debele kriške, vazdušast, mekan, crn, beo ili ražani, hleb je i danas, kao i hiljadama godina unazad, neizostavni deo svakodnevne ishrane. Retko ko može zamisliti ukusan ručak bez bar jednog parčeta. Mada se služi se kao dodatak obroku, mnogi vole i da ga grickaju usput. Naravno, najukusniji je kad je svež i vruć, a kad stoji određeno vreme otvrdne, pa se vešte domaćice na razne načine dovijaju da im hleb ostane ukusan i mekan i sutradan.
Prema nekim istorijskim podacima, prvi hleb je ispečen pre, otprilike, 12000 godina. Testo za ovaj hleb bilo je napravljeno od vode i zdrobljenih zrnaca nekih biljaka. Pretpostavlja se da su u praistoriji ljudi spremali hleb pokrivajući posudu vrućim pepelom, a veruje se da je tako dobijeni proizvod bio tanak i prilično tvrd.
Prema prikupljenim podacima arheologa, prilikom višegodišnjih iskopavanja drevnih lokacija, Stari Egipćani su bili zaslužni za otkrivanje sastojaka koji su doprinosili da hleb postane vazdušast i mek. Oni su u testo ubacivali sastojke slične današnjem kvascu, zahvaljujući kojima je hleb posle pečenja bio iznutra svetao i vazdušast.
Vekovima su istraživači pokušavali da poboljšaju ukus ove namirnice i da je sačuvaju od bajatosti. Oto Frederik Rohveder je 1912. godine došao na ideju da pre pečenja iseče testo za hleb na tanke kriške, poput današnjeg tost-hleba. Kada je svoju zamisao predočio pekarima oni su mu odgovorili da će isečene vekne vrlo brzo postati tvrde i neukusne. Ovaj istraživač je nastavio da pokušava da pronađe najbolji način da se hleb ne ubajati. Jedno od njegovih rešenja bilo je da se parčići hleba drže zajedno posebnom iglom. Taj pronalazak nije zaživeo, jer se često dešavalo da „zaštitna” igla ispadne.
Rohveder je 1928. godine izmislio mašinu za sečenje i zavijanje hleba. Smatrao je da ga zavijanje može očuvati svežim i ukusnim. Kasnije iste godine, pekar u Batl Kriku, u Mičigenu, iskoristio je taj pronalazak i počeo da pravi isečene vekne hleba. To se danas primenjuje svuda u svetu, a naročito je popularno u Kanadi.