Srbija ima samo 73 bioskopa

Boban Jevtić izabran je za direktora Filmskog centra Srbije pre dva i po meseca. Dok je jednim okom skenirao stanje u nacionalnoj filmskoj instituciji, drugim je raspisao konkurs za sufinansiranje domaćih filmova jer da nije, bila bi ovo treća godina kako nisu izdvojena sredstva za snimanje filmova.

Jevtić, diplomirani dramaturg na beogradskom FDU, poznaje kinematografiju, bilo kao koscenarista gledanog domaćeg filma „Četvrti čovek”, bilo kao dugogodišnji urednik filmskog programa Doma omladine Beograda. Scenarista je i TV serijala „92 priče o Beogradu” TV B92 i dokumentarnog filma „Sajmište – istorija jednog zločina”, bio je član saveta mnogih domaćih festivala, pisao je kritike i dobitnik je Sterijine nagrade.

Šta ćete da promenite u FCS?

Poslednje dve godine FCS nije obavljao funkciju zbog koje je osnovan. Moj cilj je da FCS ponovo vrši svoju osnovnu delatnost. Raspisali smo konkurs, a cilj mi je da 2016. uspostavimo ritam i da bude najmanje dva konkursa godišnje, da autori mogu da planiraju produkcije. Tu su naravno i plasmani filmova na festivalima i promocije u svetu.

Između ostalog, želeo bih da oživimo i filmsku kritiku. Ona osim u „Politici”, „Blicu” i „Danasu” ne postoji u medijima tako da će sajt FCS biti obogaćen kritikama mladih kritičara, uvešćemo nagradu za kritiku, i na sajtu ćemo pratiti sve produkcije od najmanjih do najvećih. FCS treba da bude most između države i struke. Koliko je državna institucija, toliko treba da ima sluha za struku, da zna koji su njene potrebe i problemi.

Da li je ovo bio poslednji voz za konkurs?

Da. Da nije bio raspisan kada jeste pare bismo morali da vratimo u budžet. I to je bilo u poslednjem trenutku jer će se ugovori potpisivati poslednje nedelje u godini. Bilo je potrebno da se napravi novi početak. Nepostojanje konkursa i dodele sredstava za srpski film u poslednje dve godine osetiće se tek 2017. godine. Tada neće biti mnogo domaćih filmova. Prema poslednjem realizovanom konkursu, od devet filmova do danas je prikazan samo jedan.

Za sufinansiranje domaćeg igranog i dokumentarnog filma sada je izdvojeno milion evra. Kakav je vaš stav o konkursu: da li treba više projekata da dobije manje sredstava ili obrnuto?

Moje uverenje je da sa više sredstava treba da podržimo manje projekata. Državi je u interesu da snimi film, ne da sredstva koja daje stoje po nekim računima godinama, već da se upotrebe za produkciju. Bilo je konkursa gde je odabrano više projekata sa manje sredstava i pokazalo se da oni vrlo teško sklapaju čitavu produkciju.

Inače, film je kompleksan biznis u kojem različite grupacije imaju različite interese koji su često suprotstavljeni, tako da su dogovori vrlo komplikovani. Nepostojanje konkursa u poslednje dve godine je ipak dovelo do toga da se profesija prvi put u poslednje vreme udružila u apelu da se nešto promeni.

U jednom intervju za naš list Srđan Dragojević je izjavio da se neki autori smenjuju u konkursnim komisijama i da jedni drugima daju novac za filmove. Kako tome stati na put?

Učiniti konkurs transparentnim. U Srbiji će uvek biti lobiranja. Ovo je mala sredina i svi se međusobno znaju. Treba birati ljude sa ličnim i profesionalnim integritetom, koji neće praviti kompromise zbog prijateljstva ili interesa.

Deo sredstava za produkciju filmova dolazio je od Ratela i RRA sadašnjeg REMA, ali je sud taj član Zakona o kinematografiji proglasio neustavnim. Kako nadoknaditi ta sredstva, je lito moguće budućim Zakonom o audio-vizuelnim delatnostima?

Po tom zakonu država određuje koliko će para u godini izdvojiti za kinematografiju. Drugi deo se obezbeđuje od svih koji profitiraju od kinematografije: emitera, „video na zahtev” servisa, platformi, kablovskih sistema... Zakon predviđa da, kada se već od njih uzimaju sredstva, oni imaju pravo na učešće u procesu odlučivanja, pa će biti članovi audio-vizuelnog veća čije osnivanje zakon predviđa.

Čini se da će novi zakon o audio-vizuelnim delatnostima promeniti i način finansiranja kinematografije?

Tehnologija napreduje, moramo da je prihvatimo. U tom zakonu nećemo se sputavati definicijama koje se samo vode 35-milimetarskom filmskom trakom za prikazivanje samo u bioskopskoj sali. U zakonu će biti sve platforme. U definiciju šta je audio-vizuelno delo, za sada, po evropskim zakonima ne ulaze samo namenski filmovi i video-igre mada će možda i one ući. Kada se usvoji zakon, uvešće se i konkursi za TV produkcije, TV serije...

Razmišljate li kako da oživiti bioskope?

U našoj zemlji ima samo 73 bioskopa od kojih većina nije digitalizovana. Srbija je jedina zemlja u regionu koja nije do kraja digitalizovala bioskope. Državi je u interesu da digitalizuje što više bioskopa. Razmišljamo da predložimo da se konkurs za tehničku podršku bioskopa ostvaruje iz dva dela: prvi za opremljenost sale, a drugi za digitalizaciju sala, to jest kupovinu digitalnih projektora.

U kakvom odnosu su FCS i Grupacija za kinematografiju koja postoji odnedavno?

U onom odnosu koji pozicija FCS u odnosu na struku nalaže, a to je da osluškuje šta struka kaže. Grupacija koja je nastala pri Privrednoj komori Srbije okuplja veliki deo esnafa. Mišljenje Grupacije ne obavezuje FCS. Ali nama je u interesu da čujemo šta taj esnaf ima da kaže i da vidimo šta možemo da učinimo. Saslušaćemo i bilo kog pojedinca ili bilo koju drugu strukovnu organizaciju koja nije član te grupacije.

-----------------------------------------------------------------

Trebalo bi odrediti prioritete

Kao urednik filmskog programa Doma omladine Beograda kreirali ste kulturne sadržaje za gledaoce, a sada kao direktor FCS učestvujete u kreiranju kulturne politike. Ima li kulturna politika Srbije strategiju?

Kulturna politika podrazumeva da se odrede prioriteti. Reč je o višegodišnjem ulaganju, investiranju u autore i pravljenju strategija. Ništa se ne može preko noći. Kod nas to izgleda stihijski jer izrazito „jaki” pojedinci vuku određene sektore. Svi učesnici kulturne scene treba da sednu i da usvoje prioritete za naredne četiri godine. Na primer, često se kaže da imamo previše festivala a za neke ne znamo čemu služe. Da li država treba da podržava svaki festival, jedno je od pitanja tako koncipirane strategije.