Crvena ruka vraća crnu ruku

Posle prošlogodišnje posete neobeleženom grobu jedne od najkontroverznijih i najtajanstvenijih ličnosti naše istorije Dragutinu Dimitrijeviću Apisu, ministar Aleksandar Vulin je na Srpskom vojničkom groblju u Zejtinliku najavio da će posmrtni ostaci Apisa i njegovih saboraca, artiljerijskog majora Ljubomira Vulovića i Radeta Malobabića, biti vraćeni u Srbiju.

Formalna procedura za povratak Apisa u otadžbinu je u toku.

Šta vas je navelo da kao levičar, ideološki na potpuno suprotnoj strani od misterioznog Apisa, pokrenete inicijativu za vraćanje njegovih posmrtnih ostataka?

Nema nikakve ideologije u ovoj inicijativi, već je reč o poštovanju zakona. Apis i njegovi drugovi su rehabilitovani i kao takvima im se duguje sahrana, a posebno jer su bili veliki srpski oficiri. Ali to je i poštovanje istorijske istine. Zašto to nije ranije urađeno, to je već drugo pitanje. A verujem da nije urađeno, ne zbog nas, već zbog drugih.

Na koga mislite?

Rehabilitacija Apisa i drugova je pokušana nakon Prvog svetskog rata, ali zbog tadašnje vladajuće politike to nije bilo dozvoljeno. Pedesetih godina, zvanična politika je bila da o Prvom svetskom ratu i Srpskoj vojsci ne treba mnogo govoriti. Tadašnja vlast se zapravo tako ponašala zbog ostalih naroda u Jugoslaviji, koji su smatrali da Prvi svetski rat nije njihova pobeda.

Može li da se onda konstatuje da „crvena ruka” vraća „crnu ruku” u Srbiju?

To je poštovanje junaka. Kao što nije postojala Crna ruka, tako ne postoji ni crvena. Ali je meni čast da učestvujem u vraćanju Apisa, kao i u toj metafori.

Ko je za vas bio Apis? Vladar iz senke, od koga se bojao čak i Nikola Pašić, ili je bio žrtva straha srpskih političara i kralja od tog obaveštajca, vojnika i patriote, kako je tvrdio Arčibald Rajs?

Moje mišljenje je potpuno nevažno. Za razliku od učesnika u ovoj polemici ne mislim da je moje mišljenje presudno. Presuda je sudska oluka. Ali, ja mislim da je Dragutin Dimitrijević bio besprekorni patriota, da je svoju zemlju iskreno voleo, da je držanjem na Solunskom procesu bio spreman da žrtvuje i sopstveni život, ako je na korist srpske države, što je i napisao u svom oproštajnom pismu. Uostalom, ako Arčibaldu Rajsu verujemo u svemu ostalom, možemo i u ovome.

Kako ocenjujete stavove istoričarke Dubravke Stojanović koja je napisala da bi povratak Apisa u Beograd bio povratak na mesto zločina. I to ne samo onog bukvalnog iz maja 1903, nego onog suštinskog – zločina protiv Srbije? To je mišljenje još nekih intelektualaca.

Na takva mišljenja intelektualaca mogu da vam ponudim mišljenja drugih intelektualaca. Ali, da se ne krijem iza suda. Svi smo mi beskrajno ponosni na srpsku državu i vojsku iz balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. Međutim, onda moramo biti ponosni i na ljude koji su stvorili tu državu i vojsku. A i prijatelji i neprijatelji priznaju Dragutinu Dimitrijeviću da je bio presudan za formiranje takve vojske. Inače je i u to vreme bilo političara koji su smatrali da vojska ne treba da bude tako moćna. A da nije bila tako moćna, ishod balkanskih ratova i Prvog svetskog rata bili bi drugačiji. Apis nije bio vođa Majskog prevrata. Bili su političari i civili. On je u to vreme bio kapetan druge klase, i te noći skoro je smrtno ranjen. Preživeo je samo zbog ogromne fizičke snage i pravog čuda.

Ako je dobro da je dinastija Karađorđević imala svoju istorijsku ulogu, svakako pozitivnu, pa kako može biti veliki zločin što je Apis doprineo njihovom dovođenju na presto? Dakle, ili Apis i Karađorđevići, ili – ni Apis ni Karađorđevići. Ne može biti da je samo jedan za osudu, a drugi na nagradu i pamćenje. I Apis i Karađorđevići su za nagradu i pamćenje. Obrenovići su svoju vlast učvrstili ubistvom Karađorđa. Da li to znači da treba da srušimo spomenike i Mihailu i Milošu i da ih izbrišemo iz udžbenika? Pa neće biti da je baš tako.

Mislite li da će Apis ponovo podeliti Srbiju?

Vraćanje Apisa i drugova neće podeliti Srbiju, on će je ujediniti. Videćemo da je još jedna stara, nepotrebna podela, daleko iza nas. Srbi će, kao svaki istorijski narod, ovim pokazati da pamte i posle 100 godina.

Aleksandar Apostolovski 

----------------------------------------------------------------------

KARLOV UGAO

• Srbija je podeljena na patriote i izdajnike. I jedni i drugi svojataju Apisa.

• Srpski specijalitet: dovedeš oca na vlast, sin te osudi na smrt.

• Da je Dragutin Dimitrijević živeo u naše vreme, verovatno bi bio komandant JSO.

• Pukovniku ima ko da piše. Smrtnu presudu.

• Ono srpsko „Za kralja i otadžbinu” Apis je poštovao samo u drugom delu.

• Možda je Apis organizovao i Obilićev atentat na Murata.

• Pukovnik Dimitrijević je umesto mastila trošio plavu krv.

• Stare podele već su nam dosadile. Jedva smo dočekali pitanje Apisa.

• U Apisovo vreme detronizacija se obavljala sabljama. Sada tabloidima.

• Otkud podele i u našoj istoriji?! Zato jer je pišu Srbi.

Dragutin Minić Karlo