Frojd me naučio da osluškujem sebe

Prof. dr Dragutin Kecmanović (60), hirurg u Kliničkom centru Srbije i profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu, kaže studentima da je u njihovom budućem poslu, a i u privatnom životu, logika izuzetno važna jer je zdrav razum je lek za sve.

Svoje shvatanje Kecmanović je primenio i na ličnom primeru, u porodici. Dozvolio je svom maloletnom sinu jedincu Miomiru (16) da pre dve godine, po svojoj volji, uz ugovor sa IMG, najvećom menadžerskom kućom na svetu, ode na Floridu, u čuvenu tenisku akademiju „Bolitijeri”, uz sve životne rizike, u nameri da osvoji teniski svet kao što je to učinio Novak Đoković.

Šta ste hteli da budete?

Hirurg. Moj otac Miomir je bio lekar, ali mene je odvraćao od studiranja medicine. Ipak, učinio sam to. Voleo sam i sudsku hirurgiju, autopsije... To deluje malo morbidno, ali velika je to nauka. Ta medicina istražuje uzrok smrti, što može da bude veoma intrigantno.

Zašto ima malo žena hirurga?

Moja žena Maja je hirurg. U istom smo timu u Kliničkom centru Srbije. Ali hirurgija je, između ostalog, i veliki fizički posao. Neke operacije traju po pet-šest sati. Ali ja je volim, zaljubljen sam u taj posao.

Kako ljubav utiče na zdravlje?

Što se mene tiče fenomenalno. Nema boljeg leka od ljubavi. Sve u životu polazi iz tog emotivnog izvora. Ipak, ljubav je neobjašnjiva i, uglavnom, nedorečena, a uvek sklona promeni!

Čemu vas je naučio Frojd?

Naučio me da uz njega, u svim životnim događajima, osluškujem sebe. I tu vrlo dobro komuniciramo.

Šta vam je najvažnije u životu?

Otkad se rodio Miomir, on zauzima centralno mesto u mom i Majinom životu. Ovo zvuči vrlo poznato, ali to je moje osećanje. A ukoliko sledimo Sigmunda Frojda, a ja to činim, onda je voleti i raditi smisao života.

Čiju misao sledite?

Uvek, uz svaku hiruršku intervenciju, Hipokratovu!

Koji je osnovni uslov za dugovečnost?

Uživajte u životu, na svakom mestu.

Kad je vaš sin Miomir ušao u tenis?

Pre desetak godina kad ga je deda, Majin otac, poveo na Zlatibor. Pošto nije mogao da smiri živahno dete, dozvolio mu je da s decom igra tenis. Miomir je u Beogradu trenirao tekvondo, ali posle povratka sa Zlatibora tražio je da igra samo tenis. I nije se smirio dok ga nisam odveo u Partizan. Trener mu je bio Joca Zlatanović, koji ga je, praktično, uveo u tenis. Osnovna ideja je bila da se dete – skloni sa ulice.

Na Rolan Garosu: Novak Đoković, Boris Beker, trener Petar Đukić i Miomir Kecmanović (Foto T. Pavlov)

Kad su stigli rezultati?

Miomir se sam prijavio na neko takmičenje u klubu, za igrače do 10 godina i dobro je prošao. Pobedio je nekoliko njih. Potom se, u sedmoj godini, na Adi Ciganliji, prijavio na dva turnira, do osam i do 10 godina, i pobedio je, istog dana, na oba. Ali posle su utvrdili da nije smeo da igra na oba turnira.

A potom?

U sledećim takmičenjima nije znao za poraz. Postao je prvak države i u nadmetanju sa starijima. Zatim je u 10. godini počeo da igra na evropskim turnirima. Tada ga je trenirao Veljko Barjaktarević iz Partizana, a i u Evropi je uglavnom pobeđivao. Godinu kasnije je otišao iz Partizana u ekipu Kolonijal san kod trenera Dejana Vukojčića. Sa njim je najozbiljnije trenirao i nastavio da ide na sve turnire prve kategorije u Evropi, na kojima je, opet, gotovo redovno pobeđivao.

Znači sreći nigde kraja?

Da, ali samo kad je o takmičenjima reč, ne i o finansijama. Sve to što se do tada događalo mi smo plaćali, a Miomir je sa 12 godina počeo da igra na turnirima širom Evrope. Uz njega je morao da bude trener. Putovanja su skupa, hoteli preskupi, a takmičenja traju i po nedelju dana. Trebalo je sve to plaćati. Da ne kažem kako, on je uglavnom pobeđivao, iako je igrao protiv dece koja su imala 14 godina. Uvek je igrao protiv starijih.

Kako je ušao u svetsku tenisku orbitu?

Glavni rezultat je ostvario kad je u 13. godini osvojio finalni turnir u Moskvi. A svi ostali igrači su bili stariji godinu dana. To je bila najveća prekretnica u njegovoj teniskoj karijeri. I tada je dobio ponudu za pristupanje grupaciji IMG. To je najveća menadžerska kuća na svetu. Ponudili su da mu budu zastupnici, to jest menadžeri, i da besplatno pohađa školu tenisa kod Nika Bolitijerija u Americi.

Koje položaje Miomir zauzima u svetu?

Na listi koju predvodi Novak Đoković je 1.300, a kod juniora je trenutno na 27. mestu. Sad ide na neke turnire i popraviće plasman. Na juniorskoj listi, a da ne govorim o ATP redosledu, daleko je najmlađi.

Da li i Bolitijeri prati rad Miomira?

Obavezno to čini jednom nedeljno, ali ima tu nekoliko trenera kojima je to osnovni zadatak. Jer, Miomir je od prvog dana kad je došao u Bolitijerijevu akademiju, od svoje 14. godine, uveden u elitnu grupu. Ovu grupu čine oni koji treniraju sa profesionalnim igračima. Ovih dana trenira sa Nišikorijem, pa sa Hasom, Pospišilom...

Ko je van terena uz Miomira?

Sestra moje supruge Maje, Tanja Pavlov, psiholog, koja je uz njega već desetak godina. Ona svoj posao može da obavlja koristeći kompjuter. Radi za nevladine organizacije.

Kad i kako se vi viđate?

Svaki dan, preko „skajpa”. Kao svi mi koji smo naše najdraže ispratili u daleki svet.  

Šta je sa Miomirovom školom?

Vanredno je upisao gimnaziju. Sad je drugi razred.

--------------------------------------------------------------

Ugovor produžen do 2020. godine

Šta ste učinili kad je Miomira pozvao IMG?

Odmah smo sazvali kućni savet, a tu smo, uz sina Miomira, samo Maja i ja. U ovom slučaju prihvatili smo ponudu IMG grupacije. Jer, to je ponuda koja se nudi jednom u životu. Ovaj ugovor je nedavno produžen do 2020. godine.