Izložba za strpljivog posmatrača

Stvaralaštvo slikarke Ljiljane Jarić Šebek, u kontinuitetu od tri decenije, odvija se u jednom laganom istraživačkom toku obeleženom egzistencijalnim pitanjima i dilemama bliskim životu i opstanku žene-umetnice juče i danas, ovde i tamo. Naime, iskustva boravka u inostranstvu načinila su je da brže i bolje savlađuje praktične lekcije koje diktira savremena umetnička praksa, a da pritom sačuva sopstveni umetnički integritet. Crtežu i njegovoj medijskoj otvorenosti Ljiljana Jarić posvećuje veliku pažnju, a u novim radovima ona u prividnoj lakoći stvaralačke igre sublimira prostor crteža i njegovu materijalnost. Ova izložba traži strpljivog posetioca odnegovane vizuelne i intuitivne prirode kome je pružena mogućnost da se upusti u iščitavanje i otkrivanje tajnih i šifrovanih poruka sačuvanih u slojevitom likovnom zapisu. Sofisticirani duh ovih kolaža istaknut je i samom postavkom koja je koncipovana iz nekoliko problemski bliskih poetsko-vizuelnih segmenata među kojima se izdvaja veoma dugačak niz sačinjen od uritmovanih kolažnih situacija. Ova serija kolaža nepretencioznih dimenzija (14x14 cm) bazirana je na reciklaži i montaži različitih crtačkih tvorevina na providnim folijama i plemenitim papirima koje autorka cepa, reže, crta tušem i olovkom, boji akvarelom, pastelom i gvašem, upisuje rukopisne znake koncem, a potom njihovim uslojavanjem strukturiše fluidne i transparentne vizuelne jedinice jakih memorijskih kodova. U ovim radovima se, pre svega, afirmiše izuzetan osećaj za prirodu materijala i osvojena stvaralačka sloboda da se bogatom likovnom sintaksom istražuje moć vizuelne poruke.

Pored prirode materijala i njegovih taktilnih svojstava, kvalitet ovih radova različitih rukopisnih formi je i u principu analitičnosti i dijalogu praznine i znaka kao i u njihovim polifonskim tonovima nastalim u vazdušnom prostoru koji je ostavljen da treperi između uslojenih dubina crteža/kolaža. Jer, njene uvežbane i osetljive ruke u procesu rada sa papirima i njihovim uslojavanjem stvaraju bogate likovne teksture čuvajući tragove gesta i ritmove kompozicije koji pulsiraju u svojim fragmentarnim poljima. Unutrašnji treptaji, mentalna stanja i situacije, međuprostor između sebe i drugih, prijatno sanjarenje i/ili traganje za sobom, deo su autobiografskog diskursa prevedenog u delikatne poetske metafore. O njihovoj senzibilizovanosti i bogatim asocijativnim mogućnostima kojima Ljiljana Jarić ispituje granice slobode crteža piše Bojana Burić u svom izuzetnom eseju naslovljenom „Još uvek crtež...“.

Bez obzira na velike promene u vizuelnim umetnostima i dominaciju elektronske slike u novom milenijumu, crtež je sačuvao referentnu poziciju i status aktivnog medija koji svakako zavisi od kreativnih individua i njihove stvaralačke moći. U svojoj umetničkoj praksi Ljiljana Jarić Šebek je ubedljivim i autentičnim vizuelnim refleksijama i introspektivnim osluškivanjem sopstvenog bića iskazala iskrenu naklonost i energetski potencijal u ovom mediju.