Za ljubav nikad nije kasno

Slavica Stuparušić

19. 11. 2015. 08:15

Зрелост и искуство су на страни љубави (Фото Славица Берић)

Ljubav u poznim godinama je, kažu, podjednako lepa kao i u mladosti. Zato je sve više onih koji sklapaju vezu ne mareći što su „u trećem dobu”, svesni da se život sastoji od uspona i padova i da ga je bolje živeti punim plućima nego biti žrtva sopstvenih strahova.

Ljubav i seks u zrelom dobu
Kažu da je jedna od zabluda da se seksualno zadovoljstvo sa godinama nestaje. Tajna je u činjenici da ljudi postaju sigurniji u sebe i da se više ne plaše da će da pogreše. Žene nisu opterećene da moraju biti savršene svom partneru. Znači, statistički mnogi parovi su seksualnim životom zadovoljniji u zrelijem dobu. Za ljubav i seks ne postoji starosna granica, da je tako potvrđuju istraživanja koja su poslednjih godina. Zanimljiva je studija kojom je bilo obuhvaćeno oko 3000 Amerikanaca, od čega 1550 žena i 1455 muškaraca, u životnom dobu od 57 do 85 godina. Većina ispitanika je potvrdila da im je seks važan u životu ( 73 posto ljudi starosti 57 - 64 godina, 53 posto onih između 64 i 75 i 26 posto ljudi u dobi između 75 i 85 godina). Među ispitanicima u najstarijoj starosnoj grupi u seksu je uživalo 78 posto muškaraca i 40 posto žena. To, međutim, ne znači da su žene u starosti manje raspoložene za seks od svojih vršnjaka, već da kada u trećem dobu ostanu udovice, retko pronalaze nove partnere. Većina seksualno aktivnih vremešnih Amerikanaca je priznala da u seksu uživaju dva do tri puta mesečno. Istraživanje švedskih naučnika pokazalo je da se broj sedamdesetogodišnjaka koji uživaju u seksu značajno povećao u poslednjih tridesetak godina. Zanimljiva je i velika italijanska studija u koju su bile uključene osobe starije od 60 godina iz cele Italije. Istraživanje je pokazalo da Italijanima nakon šezdesete godine počinje „novi život” jer je 54,2 odsto anketiranih priznalo zaljubljenost i u trećoj životnoj dobi. Mnogi od ispitanika potvrdili su da i u osamdesetim godinama života uživaju u seksu. Prema anketi „Ljubav i seks u zrelom dobu, mit ili stvarnost”, koja je sprovedena u Domu za stare na Voždovcu, Gerontološkog centra Beograd, od 48 ispitanika za 41 odsto to je tabu tema, ostalih 59 odsto smatralo je suprotno. Što se tiče seksualnog odnosa jedna trećina je odgovorila da ima redovan, druga da nema, a treća je bila bez odgovora. - Na pitanje da li je moguće da pronađu ljubav u njihovim godinama 73 odsto smatra da jeste, 17 odsto da nije, dok 10 odsto nema stav – kaže Nevenka Nikić Simatković Upravnica Doma i član stručnog tima koji je sproveo anketu. Za 92 odsto ispitanika emotivna bliskost među partnerima je preduslov za veće uživanje u seksu, dok osam odsto nije odgovorilo. Na pitanje da li su zadovoljni dosadašnjim iskustvom: 52 odsto je zadovoljno, 33 odsto uglavnom i 15 odsto nije. – Što znači da su ljudi seksualno aktivni i posle 80, zaljubljuje se i ne smatraju da je sramota govoriti o tome. Potreba za nežnošću ljubavlju i seksom postoji kod oba pola podjednako – zaključuje Nikić Simatković i objašnjava da je anketa rađena sa namerom da se razvije empatija prema stilu života starijih.

– Životno iskustvo koje dolazi sa godinama menja ponašanje, očekivanja i način doživljavanja ljubavi. Može se reći da su partneri sigurniji u sebe, racionalnije odlučuju i znaju da uživaju u romansi. Oboje su ostvareni i samosvesni i zato daju slobodu jedno drugom. Ne vagaju ko je šta uradio već gledaju kako jedno drugom da ugode da usreće voljeno biće – primećuje Nadica Hegeduš, psiholog i psihoterapeut.

Šta je zrelost
Zrelost se poistovećuje sa starenjem, što nije uslov. Pozne godine se više odnose na kalendarski uzrast, a zrelost je psihološki pojam koji se odnosi na psihološke procese koji se odvijaju (samopouzdanje, nezavisnost, tolerancija, emocionalna zrelost). Pozne su za nekoga već pedesete (obično za one koji su se rano osamostalili i dobili decu), a za druge odlazak u penziju pa i kasnije.

Međutim, mnogi samci koji su prevalili pedesetu, šezdesetu ili sedamdesetu teško prihvataju promene, pa su zbog često i nesvesnog otpora, sami. U svemu vide prepreku, opasnost, teško stiču poverenje u druge, smišljaju manje - više racionalne izgovore zašto ne bi trebalo da se vezuju, zahtevni su jer im je distanca bezbednija od bliskosti. Svako ima svoju životnu priču zbog čega je sam(a), bilo da je razveden(a), udovac ili udovica ili „još uvek nije sreo srodnu dušu”.

Kako prevazići dileme i strahove od nepoznatog, vezivanja, predrasuda, promašaja?

– Pre svega trebalo bi razgraničiti šta je ljubav, a šta zaljubljenost. Na početku veze, većina razmišlja: „On je sve što želim, volim ga.” Kada počnu bolje da upoznaju izabranika svoga srca, shvate da su se prevarili, da nije baš onakav kakvim su ga zamišljali, da je izneverena očekivanja. Šta onda? Opet sve ispočetka. Opet traže novu ,,žrtvu” za koju ćete se zalepiti, ustvari, bolje rečeno, kojoj ćete zalepiti sve osobine koje želite da ona ima – kaže Hegeduš.

Zbog toga je vrlo bitno spoznati ključnu razliku između zaljubljenosti, koja je poletna, lepršava i veoma često čini nekoga slepim i ljubavi, koja nije kao ona u filmovima, napominje psiholog i objašnjava da je zaljubljenost stanje koje karakteriše precenjivanje, odnosno idealizovanje voljene osobe i umanjivanje svoje ličnosti u odnosu na nju.

– Zaljubljeni su pri ocenjivanju svog ljubljenog (ljubljene) pristrasni, neobjektivni, preuveličavaju dobre, a zanemaruju loše strane partnerove ličnosti. Mnogi psiholozi izjednačavaju stanje zaljubljenosti sa stanjem hipnoze – poredi psihoterapeut.

Ljubav je emocija, ali i motiv (strast, potreba, težnja), čija je glavna odlika snažna naklonost. Ona prema drugoj osobi uključuje osećanje nežne privrženosti, zaokupljenost njenom ličnošću, zainteresovanost za njene potrebe, želje i misli, nesebičnu brigu za njenu sreću i jaku želju da odnosi budu što prisniji. Glavne komponente ljubavi su: davanje, briga, odgovornost, poštovanje i poznavanje. Ljubav ima korene u prijateljstvu.

Dobro bi bilo razmisliti koje sve pretpostavke imamo o ljubavi, koje su realne, a koje smo mi sami iskonstruisali, prepoznati ih i zameniti činjenicama. Većina iracionalnih uverenja kada se rasvetli, olakšava život, savetuje naša sagovornica.

– Najzastupljenije rečenice koje čujemo o ljubavi su:„Kad se pojavi onaj pravi svi moji problemi će se rešiti.” Sa ovakvim stavom osoba ne traži ljubav, nego spasitelja. Mnoge devojčice odrastaju podsvesno verujući da je najbitniji zadatak u životu pronaći pravog muškarca koji će je „spasiti”. Kada se osoba okrene sebi, uzme život u svoje ruke i pronađe sreću i u drugim stvarima osim ljubavi, znači da je postala sama svoj spasilac. Sledeća je:„Ne mogu da živim bez tebe.” Emocija koja stoji iza ove rečenice nije ljubav, nego očaj. Na prvi pogled može delovati romantično ali, vremenom postaje teret. Kada upoznamo i prihvatimo sebe u potpunosti, počinjemo da brinemo za sebe, nežno i pažljivo poput dobre majke. U tom trenutku, spremni smo za formiranje stabilnih, dugoročnih veza koje mogu da traju – objašnjava Nadica Hegeduš.

Mnogi ljudi se boje da će, ako dopuste ljubavi da se menja, ona nestati. Ali upravo je suprotno. U razdobljima problema, bolesti, obaveza se može osećati jačom od privlačnosti, sve dok jednog dana ne shvatimo da je upravo ostanak u problematičnom periodu ono što može povezati dublje nego ranije. Kad par veruje da:„Moraju ispuniti sve potrebe jedno drugom”, postaje iscrpljen, jer pokušavajući da jedno drugom budu sve ne mogu se u potpunosti razviti kao osobe. Zato treba negovati svoj krug prijatelja koji nam isto tako može pomoći kada nam je teško. Žene često mogu bolje da razumeju jedna drugu, jer znaju da je i sama priča o problemu lekovita, pa očekivati ovako nešto od svog muškarca obično samo guši vezu. Po istom principu, muškarac bi trebalo da ima svoj krug drugara sa kojima će, recimo, gledati fudbal.

„ Želim da si uvek pored mene.” Ova izjava ne predstavlja ljubav, nego posesivnost. Osobe koje razmišljaju ovako vole druge ljude na način koji podseća na pauka. Pauk zarobi svoj plen i plete mrežu oko njega. Način na koji se razlikuje prava ljubav od „paukove” je jednostavan – posesivnost uključuje kontrolu voljene osobe, dok se prava ljubav bazira na davanju slobode voljenoj osobi da sama odlučuje.

Prihvatiti da imamo razlike, prihvatiti da se ne slažemo i da pored toga možemo da se složimo i funkcionišemo, ono je što će učvrstiti vezu, savetuje psihoterapeut i napominje:

– Ljubav u poznim godinama poboljšava kvalitet života, čini ga ispunjenim i pomaže da se zajednički podnose sve teškoće tog doba, pre svega oslabljeno fizičko zdravlje. Samo ne bi valjalo smetnuti sa uma da je ljubav kao nežni cvet kome treba puno pažnje da ne bi uvenuo – podseća Nadica Hegeduš