,,Magnohrom" čeka kupce

Kra­lje­vo – Kad se iz ,,Mag­no­hro­mo­vih” dim­nja­ka za­vi­jo­ri dim – či­ta­vo se Kra­lje­vo ra­du­je. Čak i stro­gi ,,ču­va­ri” eko­lo­gi­je. Jer, to je znak da se ta­mo ne­što ra­di. Bar na ka­ši­či­cu. Ta­ko je i ovih da­na. Pu­ši se je­dan od tri fa­brič­ka dim­nja­ka. U to­ku je po­sled­nja kam­pa­nja pro­iz­vod­nje sin­ter mag­ne­zi­ta za ovu go­di­nu. Kad se sve­u­kup­na ovo­go­di­šnja ko­li­či­na pro­iz­vo­da sa­be­re bi­će to oko osam hi­lja­da to­na sin­te­ra, ko­ji je uglav­nom pro­dat ino­stra­nim kup­ci­ma. Pri­ho­do­va­no je oko 2,5 mi­li­o­na evra. Mno­gi će od­mah re­ći da je to za­ne­mar­lji­vo, na­ro­či­to u po­re­đe­nju sa go­di­na­ma ka­da su se di­mi­la sva tri dim­nja­ka i ov­de pro­iz­vo­di­lo oko 120.000 to­na ve­tro­stal­nog ma­te­ri­ja­la, ko­ji je is­po­ru­či­van kup­ci­ma čak i pre­ko oke­a­na, u Ame­ri­ku.

Mo­že li ta fa­bri­ka, po­sle ne­u­spe­šne pri­va­ti­za­ci­je i su­no­vra­ta, da kre­ne pu­tem opo­rav­ka. Mno­gi su uve­re­ni da je to mo­gu­će, jer po­se­du­je svo­je rud­ni­ke i tra­žen pro­iz­vod, ali je glav­ni ,,ključ” no­va pri­va­ti­za­ci­ja. Za­to je ne­dav­no vest sa go­vor­ni­ce lo­kal­ne skup­šti­ne ka­ko je, na­vod­no, pre­ki­nut pro­ces pro­da­je bar jed­ne fa­bri­ke ov­de une­la pri­lič­no za­bu­ne.

– Mi ta­kvu in­for­ma­ci­ju ne­ma­mo, a valj­da bi od Agen­ci­je za pri­va­ti­za­ci­ju bi­li oba­ve­šte­ni. Za sa­da mo­gu re­ći da taj po­stu­pak te­če. Ras­pi­sa­ni ten­der se za­vr­ša­va 2. de­cem­bra. Ve­ru­jem, bar pre­ma ra­ni­jim pi­smi­ma o za­in­te­re­so­va­no­sti, da ima naj­ma­nje če­ti­ri ozbilj­na kup­ca. To pod­ra­zu­me­va da me­đu nji­ma ni­su oni ko­ji bi da ovaj pro­stor i ha­le is­ko­ri­ste za dru­gu de­lat­nost, već da na­sta­ve istu pro­iz­vod­nju. 
To zna­či i no­ve in­ve­sti­ci­je i znat­no ve­ći obim pro­iz­vod­nje, a ce­na imo­vi­ne fa­bri­ke ko­ja se pro­da­je ni­je vi­so­ka. Sma­tram da je 4,9 mi­li­o­na evra za ovu fa­bri­ku pri­hva­tljiv iz­nos – is­ti­če Đor­đe Ko­sa­no­vić, di­rek­tor ,,Mag­no­hro­ma”.

Tre­nut­no u ovom po­go­nu ra­di oko pe­de­se­tak rad­ni­ka, a u dru­goj ,,Mag­no­hro­mo­voj” fa­bri­ci, u po­go­nu ele­tro­ter­mič­kih pro­iz­vo­da, za­po­sle­no je 125 rad­ni­ka i pri kra­ju je pro­iz­vod­nja ter­mo­a­ku­mu­la­ci­o­nih pe­ći za ovu go­di­nu. No, pri­va­ti­za­ci­ja te fa­bri­ke je znat­no kom­pli­ko­va­ni­ja, po­sle pr­ve ne­u­spe­šne pri­va­ti­za­ci­je, pre če­ti­ri go­di­ne. I no­vi ta­kav po­ku­šaj je pro­pao, a sa­da su se is­pre­či­li sud­ski spo­ro­vi sa biv­šim vla­sni­kom, in­dij­skom kom­pa­ni­jom ,,Glo­bal stil”.

Oni su tu­ži­li ,,Mag­no­hrom” tra­že­ći da fa­bri­ku elek­tro­ter­mič­kih pro­iz­vo­da upi­šu kao svo­ji­nu, bu­du­ći da su ban­kar­ski kre­dit ko­ji su po­di­gli is­pla­ti­li, a u hi­po­te­ku, dok su bi­li vla­sni­ci, da­li tu imo­vi­nu. Kre­dit su po na­lo­gu su­da vra­ti­li pa sa­da tra­že da im fa­bri­ka pri­pad­ne. Na­su­prot to­me, ,,Mag­no­hrom” ih, kod Vi­šeg pri­vred­nog su­da u Be­o­gra­du tu­ži za svu šte­tu ko­ju su ovom kra­lje­vač­kom pred­u­ze­ću na­ne­li dok su ta­mo ga­zdo­va­li. Ta­ko dok se svi ti spo­ro­vi ne okon­ča­ju ne­ma ni ras­pi­sa pri­va­ti­za­ci­je.

– Taj pro­iz­vod­ni deo naj­ve­ro­vat­ni­je će oti­ći u ste­čaj i on­da iz tog po­stup­ka pri­va­ti­zo­van. Jer, dru­ga­či­je ne mo­že i mi već sa­da pri­pre­ma­mo ne­ki vid so­ci­jal­nog pro­gra­ma. Ta­ko mo­ra, ali to ne zna­či da će ta fa­bri­ka oti­ći i u pro­past, jer ima do­bar pro­iz­vod­ni pro­gram či­ji su pro­iz­vo­di tra­že­ni i na do­ma­ćem a i ino­stra­nom tr­ži­štu – ob­ja­šnja­va nam Ko­sa­no­vić.