Vesli Klark i banditi

Stari znanac srpske javnosti, penzionisani američki general Vesli Klark oglasio se ovih dana u "Njujork tajmsu" kritikujući administraciju američkog predsednika Džordža Buša. Bušova popularnost u Americi je zbog iračkog rata dramatično opala, pa ga malo ko štedi, ali se Klarkova kritika razlikuje od većine drugih. Dok liberalno nastrojena javnost u Americi, kao i cela Evropa, od Buša traži da prema zatočenicima zatvora u Gvantanamu postupa kao prema ratnim zarobljenicima, odnosno da prizna da ih štiti Ženevska konvencija, čovek koji je 1999. surovo bombardovao Jugoslaviju zahteva još stroži tretman zatočenika optuženih da su podsticali ili širili terorizam.

Ni Klark ne misli da je dobro što je američka administracija izmislila naziv "ilegalni ratnici" za ljude koje godinama drži zarobljene na Kubi ili u drugim zatvorima sličnim onim srednjovekovnim, od Iraka do Avganistana, bez optužnica i bez suđenja. Ali Vesli Klark bi otišao korak dalje od Buša: on ovim američkim ratnim protivnicima ne bi uopšte priznao status ratnika već samo "običnih kriminalaca".

Šta razlikuje ratnika koji stoji izvan zakona od običnog kriminalca ili naoružanog bandita?

U duhu teorije koju je upoznao na američkoj vojnoj akademiji Vest Point, Klark je u najuglednijim novinama na svetu pojasnio da definicija ilegalnog ratnika ne sme biti primenjena na teroriste. "Teroristi dejstvuju ne vodeći računa ni o civilima, ni o vojnicima", napisao je general, ističući da je pravljenje razlike između civila i vojnika osnovna stvar u zakonima rata i da se teroristima pridaje nezasluženi "dignitet kada im priznajemo da su ratnici". Vajkao se što pobunjenici drsko koriste disciplinu američkih vojnika, obučenih da prave razliku između vojnika i civila, da pomažu i štite civile po cenu sopstvenog života i dodao: "Namerno ubijanje civila nije nikada dozvoljeno u ratu".

Ne znamo na kakav su odjek naišli njegovi argumenti u američkoj javnosti, ali ovde u Srbiji bivši general sa kolateralno potamnele četiri zvezdice izgledao je licemerno, ako ne i cinično. Ili je već zaboravio na "kolateralne" žrtve američkih vazdušnih napada, pre svega na one u Srbiji, od Grdelice do Varvarina? Na drumove, autobuse, vozove, bolnice i mostove i svu onu silesiju civilnih ciljeva koje je njegova vojska u Jugoslaviji gađala i gde su stradale stotine i stotine civila - među njima i stotinak dece.

Bivši general ponudio je u "Njujork tajmsu" diskutabilan pojam vojničke obaveze da ograniči broj eventualnih kolateralnih žrtava. Takav pristup, navodno, razlikuje američkog marinca od bandita i terorista koji pucaju na vojnike u uniformama.

Klark je ostao dužan da nam objasni - kakva je razlika između terorista koji otvaraju vatru na Amerikance i između pripadnika gerilske OVK koji su iz zasede ubijali Srbe u uniformi i civile - još pre početka obračuna na Kosmetu.