Diskriminacija najčešća u oblasti zapošljavanja

Najveći broj pritužbi koji stiže na adresu poverenika za zaštitu ravnopravnosti tiču se diskriminacije na osnovu pola i nacionalne pripadnosti, a prisutna je i diskriminacija na osnovu invaliditeta, starosnog doba, zdravstvenog stanja, bračnog i porodičnog statusa. Iskustvo pravnog tima poverenika za zaštitu ravnopravnosti govori da se diskriminacija najčešće dešava prilikom zapošljavanja i u oblasti rada, istakla je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.

Otvarajući konferenciju pod nazivom „Srbija na putu ravnopravnosti i tolerancije: iskustva poverenika za zaštitu ravnopravnosti”, koja je organizovana povodom Međunarodnog dana tolerancije, Brankica Janković je ocenila da Srbija ide putem ravnopravnosti, tolerancije, poštovanja svake vrste različitosti i ljudskih prava i dodala da put do takvog društva nije nimalo lak. „Iz stereotipa o bilo kojoj manjinskoj i marginalizovanoj grupi u stanju smo da veoma brzo stvorimo predrasude, a onda lako stignemo i do diskriminacije koja je, uprkos evidentnim pomacima i vidljivom napretku u pojedinim segmentima društva, i dalje prisutna pojava. Ajnštajn je pre stotinu godina rekao da je lakše razbiti atom nego predrasudu, a na svima nama je da dokazujemo da veliki naučnik nije bio u pravu. Generacija koja odrasta mora da zna da je nasilje u porodici krivično delo, da jednakost polova nije sinonim za slabost muškaraca i da različita seksualna orijentacija ne sme biti izvor straha i nasilja”, rekla je Janković.

Ocenjujući da su tolerancija i različitost prednosti srpskog društva i najbolji način da se odbrane srpski interesi i zaštiti zemlja, premijer Aleksandar Vučić ocenio je da je različitost – naše bogatstvo, a tolerancija uslov naše budućnosti, mira i stabilnosti.

(Foto Beta/Miloš Miškov)

On je podsetio da je Srbija usvojila Strategiju za borbu protiv diskriminacije i Akcioni plan i izdvojila novac kako bi pomogla razvoj prava i unapređenje položaja ranjivih grupa – žena, osoba sa invaliditetom, pripadnika LGBT populacije, starijih osoba, pripadnika nacionalnih manjina, izbeglica, interno raseljenih lica... „Strategija i Akcioni plan nisu spisak lepih želja, već osmišljene mere za čiju realizaciju su obezbeđeni svi preduslovi i finansijska sredstva”, rekao je Vučić i precizirao da je za period od 2014. do 2018. godine za realizaciju strategije izdvojeno 35 miliona evra. On je takođe podsetio da je u avgustu ove godine formiran i poseban savet koji prati sprovođenje strategije, koji je zaključio da je je u poslednjem kvartalu 2014. i prvom kvartalu 2015. ispunjeno gotovo 50 odsto predviđenih mera, a da se očekuje da će izveštaji za preostale kvartale pokazati punu realizaciju.

Vučić je ocenio da se sve zemlje na svetu suočavaju sa netolerancijom i diskriminacijom, protiv kojih mora da se bori celo društvo. On je rekao da je užasnut onim što se dogodilo u Parizu i ponosan na građane Srbije koji posle nemilih događaja u Parizu ni na jedan način nisu napali svoje sugrađane islamske veroispovesti.

Premijer je istakao da će Srbija nastaviti da se prema izbeglicama ponaša na human i normalan način. „Zašto bismo menjali svoj odnos prema tim ljudima? Da li sada treba zbog jednog psihopate da se iživljavamo nad svima? Da li bi neko bio zadovoljan da sada uzmemo da tučemo decu – ne razumem šta je smisao”, rekao je Vučić.

Kako je dodao, Srbija će o pitanju izbegličke krize reagovati u slučaju da Nemačka i Austrija zatvore svoje granice i podvukao da ne vidi pre toga zašto bismo menjali odnos prema izbeglicama. „Ali što bismo mi menjali svoju politiku, ta politika nije pokazala o tom pitanju nikakve manjkavosti, nikakve probleme nije prouzrokovala... ali, ćemo u svakom trenutku znati da zaštitimo nacionalne i državne interese u skladu sa dogovorima koje smo imali sa Borisovim i Pontom u Sofiji”, rekao je Vučić.